П:
О:
Читај ми
Покушавамо да уведемо новац банака у пољопривреду
Београд,
18. новембар 2004.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Ивана Дулић-Марковић говорила је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" о аграрној политици Републике Србије у следећој години. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог текста.
Ивана Дулић-Марковић
Промене у досадашњем начину премирања:
- Премија за пшеницу од наредне године више неће бити. Укинућемо и премирање шећерне репе, пошто је шећерна индустрија приватизована, па мислимо да би власници фабрика требало да исплаћују сељаке. Тај новац покушаћемо да усмеримо у повртарство, али само за регистрована газдинства. Досадашњи начин премирања остаће за млеко и то ће још наредне године ићи преко млекара. Такође, за сада ће остати и финансијска подршка произвођачима соје и сунцокрета јер Министарство сматра да није популарно укидање свих субвенција ођедном. Сматрамо да је и даље важно подржавати производњу соје с обзиром на то да сваке године увозимо 100.000 сојине сачме.
Нова стратегија пољопривреде:
- Држава ће покушати да буџет усмери ка структуралним променама. Више новца одвајаће се за регресе, за интензивну производњу, за подизање засада, пластеника... Укинуће се систем свима по мало, па ником ништа.
Како стратегија предвиђа да обезбеди боље финансирање наше пољопривреде:
- Србија себи не може да приушти већи буџет од овога, иако је он ове године, када је о пољопривреди реч, био три пута већи него прошле године. Зато покушавамо да уведемо новац банака у пољопривреду. Финансирање пољопривреде потребно је решити тако да тај који улаже мора да зна који услови овде владају и мора да има чврсте гаранције да ће му се уложено и вратити.
Због чега исплата дугорочних кредита не иде најављеном динамиком:
- Од 700 милиона динара, колико је предвиђено за дугорочне кредите, потписала сам решење за 625 милиона, а око 300 милиона је и реализовано. Проблем је код инструмената обезбеђења тих кредита које банке захтевају и зато касне реализације. Мислим да би сви потписани кредити требало да буду и исплаћени до краја године.
Предвиђа ли стратегија одређивање националног интереса у пољопривреди, односно, одређивање стратешких производа:
- Стратегијом није одређен никакав национални интерес, нити некакав наш стратешки производ. Нико не може да гарантује да ћемо и 2005. године имати преференцијални извоз малине, а држава онда неће имати толико новца да обезбеди да она, ипак, оде у ЕУ.
До сада је Министарство за економске односе са иностранством издало дозволе за извоз око 900.000 тона пшенице, од којих је реализовано свега 150.000 тона. У чему је проблем:
- Људи желе да се обезбеде. Неће да дођу у ситуацију да и када буду могли да извозе, за то немају дозволу. Због тога је толико нереализованих захтева. Обично, тржиште пшенице проради крајем новембра и очекујем да сада крене озбиљнији извоз.
Проблем нашег села је то што је на њему све више утрина, а мање радних руку:
- Не можемо чаробним штапићем да махнемо и да населимо напуштене куће и имања по селима, али желимо да подстакнемо мере за унапређење села. До сада је одобрено 96 захтева, у вредности од 140 милиона динара, за куповину хладњача, пакерица, за подизање стаја, куповину стоке, вишегодишњих засада... Они се одобравају углавном људима млађим од 40 година и у Министарству сматрамо да је то најзначајнији корак који смо до сада учинили.
Какву судбину великим пољопривредним комбинатима предвиђа стратегија:
- Хоћемо да преведемо оне који имају само два-три хектара пшенице да производе поврће, нешто што је интензивније, па да више зараде. Они који имају 20 хектара да повећају поседе на, рецимо, триста хектара, па да онда производе соју, сунцокрет, пшеницу... Дакле, није намера да се уситњавају, него да се парцеле прегрупишу. Земљу комбината који имају и по 10.000 хектара, за које сматрамо да су потпуно економски неодрживи, требало би доделити некоме ко ће из ње да извуче већи профит.
Шта ће бити са том државном земљом:
- Желимо да се сва државна земља прода. Сви хоће повољне кредите, са малим каматама, али у овом тренутку, не знамо где да нађемо тај новац. За три-четири године верујем да ће то моћи да се реши. Зато прво хоћемо да унапредимо тржиште закупа, да они који не могу да раде, дају земљу у закуп. Планирано је и оснивање Агенције за државно земљиште, која би располагала том земљом.
Да ли ће бити довољно пшенице:
- Пшеница која је до сада посејана, око 400.000 хектара, сасвим је довољна за наше потребе. Није само време утицало на овако драстично смањење у односу на прошлу годину. Доста овогодишње пшенице још није исплаћено, дужа вегетација кукуруза такође је успорила сетву, ситуација на терену није тако драматична. Поучени искуством од ове године, сељаци су резоновали - боље да буде мање пшенице, биће јој већа цена.
Да ли је квота коју је ЕУ предложила за преференцијални извоз шећера за СЦГ одговарајућа нашој производњи:
- До сада смо извезли целокупни прошлогодишњи вишак, 70.000 тона, а већ извозимо и овогодишњу производњу. Од августа до сада, откада нам је одобрен преференцијал, извезено је 120.000 тона шећера. У овом тренутку немамо вишак већи од 150.000 тона. Наравно да ми тражимо више и наставићемо преговоре не би ли се та квота повећала.
- Премија за пшеницу од наредне године више неће бити. Укинућемо и премирање шећерне репе, пошто је шећерна индустрија приватизована, па мислимо да би власници фабрика требало да исплаћују сељаке. Тај новац покушаћемо да усмеримо у повртарство, али само за регистрована газдинства. Досадашњи начин премирања остаће за млеко и то ће још наредне године ићи преко млекара. Такође, за сада ће остати и финансијска подршка произвођачима соје и сунцокрета јер Министарство сматра да није популарно укидање свих субвенција ођедном. Сматрамо да је и даље важно подржавати производњу соје с обзиром на то да сваке године увозимо 100.000 сојине сачме.
Нова стратегија пољопривреде:
- Држава ће покушати да буџет усмери ка структуралним променама. Више новца одвајаће се за регресе, за интензивну производњу, за подизање засада, пластеника... Укинуће се систем свима по мало, па ником ништа.
Како стратегија предвиђа да обезбеди боље финансирање наше пољопривреде:
- Србија себи не може да приушти већи буџет од овога, иако је он ове године, када је о пољопривреди реч, био три пута већи него прошле године. Зато покушавамо да уведемо новац банака у пољопривреду. Финансирање пољопривреде потребно је решити тако да тај који улаже мора да зна који услови овде владају и мора да има чврсте гаранције да ће му се уложено и вратити.
Због чега исплата дугорочних кредита не иде најављеном динамиком:
- Од 700 милиона динара, колико је предвиђено за дугорочне кредите, потписала сам решење за 625 милиона, а око 300 милиона је и реализовано. Проблем је код инструмената обезбеђења тих кредита које банке захтевају и зато касне реализације. Мислим да би сви потписани кредити требало да буду и исплаћени до краја године.
Предвиђа ли стратегија одређивање националног интереса у пољопривреди, односно, одређивање стратешких производа:
- Стратегијом није одређен никакав национални интерес, нити некакав наш стратешки производ. Нико не може да гарантује да ћемо и 2005. године имати преференцијални извоз малине, а држава онда неће имати толико новца да обезбеди да она, ипак, оде у ЕУ.
До сада је Министарство за економске односе са иностранством издало дозволе за извоз око 900.000 тона пшенице, од којих је реализовано свега 150.000 тона. У чему је проблем:
- Људи желе да се обезбеде. Неће да дођу у ситуацију да и када буду могли да извозе, за то немају дозволу. Због тога је толико нереализованих захтева. Обично, тржиште пшенице проради крајем новембра и очекујем да сада крене озбиљнији извоз.
Проблем нашег села је то што је на њему све више утрина, а мање радних руку:
- Не можемо чаробним штапићем да махнемо и да населимо напуштене куће и имања по селима, али желимо да подстакнемо мере за унапређење села. До сада је одобрено 96 захтева, у вредности од 140 милиона динара, за куповину хладњача, пакерица, за подизање стаја, куповину стоке, вишегодишњих засада... Они се одобравају углавном људима млађим од 40 година и у Министарству сматрамо да је то најзначајнији корак који смо до сада учинили.
Какву судбину великим пољопривредним комбинатима предвиђа стратегија:
- Хоћемо да преведемо оне који имају само два-три хектара пшенице да производе поврће, нешто што је интензивније, па да више зараде. Они који имају 20 хектара да повећају поседе на, рецимо, триста хектара, па да онда производе соју, сунцокрет, пшеницу... Дакле, није намера да се уситњавају, него да се парцеле прегрупишу. Земљу комбината који имају и по 10.000 хектара, за које сматрамо да су потпуно економски неодрживи, требало би доделити некоме ко ће из ње да извуче већи профит.
Шта ће бити са том државном земљом:
- Желимо да се сва државна земља прода. Сви хоће повољне кредите, са малим каматама, али у овом тренутку, не знамо где да нађемо тај новац. За три-четири године верујем да ће то моћи да се реши. Зато прво хоћемо да унапредимо тржиште закупа, да они који не могу да раде, дају земљу у закуп. Планирано је и оснивање Агенције за државно земљиште, која би располагала том земљом.
Да ли ће бити довољно пшенице:
- Пшеница која је до сада посејана, око 400.000 хектара, сасвим је довољна за наше потребе. Није само време утицало на овако драстично смањење у односу на прошлу годину. Доста овогодишње пшенице још није исплаћено, дужа вегетација кукуруза такође је успорила сетву, ситуација на терену није тако драматична. Поучени искуством од ове године, сељаци су резоновали - боље да буде мање пшенице, биће јој већа цена.
Да ли је квота коју је ЕУ предложила за преференцијални извоз шећера за СЦГ одговарајућа нашој производњи:
- До сада смо извезли целокупни прошлогодишњи вишак, 70.000 тона, а већ извозимо и овогодишњу производњу. Од августа до сада, откада нам је одобрен преференцијал, извезено је 120.000 тона шећера. У овом тренутку немамо вишак већи од 150.000 тона. Наравно да ми тражимо више и наставићемо преговоре не би ли се та квота повећала.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи