П:
О:
Читај ми
Дијаспора улагањима запослила приближно 25.000 људи
Београд,
3. мај 2011.
Министар вера и дијаспоре у Влади Републике Србије Срђан Срећковић изјавио је данас да је од 2000. године до данас дијаспора директно инвестирала у српску економију 550 милиона долара и оснивањем малих и средњих предузећа запослила приближно 25.000 људи.
Срећковић је у писаној изјави за јавност навео да инвеститори из дијаспоре могу допринети опоравку домаће привреде и новом инвестиционом циклусу, али уз услов да се домаћи економски систем не разликује од оних у развијеном свету у коме су навикли да послују.
Он је истакао да данашња Србија не позива дијаспору на стари начин да помаже матици, већ да улажући у профитабилне пројекте зарађују, а при томе запошљавају домаћу радну снагу и доприносе расту друштвеног производа.
Министар вера и дијаспоре је додао да су, према евиденцији Светске банке, приходи Србије од девизних дознака дијаспоре од 2000. до 2010. године износили 42,96 милијарди долара, што је двоструко више него што је добијено од директних страних улагања.
Србија је према званичним подацима Агенције за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА), у првој деценији овог века привукла 21,15 милијарди долара директних страних инвестиција, навео је Срећковић.
Срећковић је истакао да су досадашња улагања дијаспоре била драгоцена, поготово у условима кризе када се бори за свако радно место и очување стандарда грађана, али је додао да су могућности много веће.
Дијаспора са својим економским потенцијалом и контактима које има у пословном свету је прави промотер Србије као доброг места за инвестирање и драгоцен је сарадник државе у лобирању за наше економске интересе. Њен утицај ће све више расти, рекао је Срећковић.
Према његовој оцени, спора и недовољно ажурна администрација је највећа препрека у привлачењу свих инвеститора, па и оних пореклом из Србије, за које је кључна реч поверење које се полако и мукотрпно поново враћа.
Срећковић је подсетио да је Министарство вера и дијаспоре израдило електронски каталог за улагаче из дијаспоре са понудом 193 конкретна инвестициона пројекта из 68 општина и градова, што је први пут да је неки државни орган објединио на једном месту много конкретних и разрађених инвестиционих пројеката.
Министар је додао да држава нуди све потребне информације и контакте у локалној самоуправи, а највише пројеката - 40,6 одсто, нуди се за улагања у туризму, 20,3 одсто у индустријске зоне, и 18,7 одсто у инфраструктуру.
Срећковић је нагласио да ће Министарство вера и дијаспоре наставити да обавештава људе из дијаспоре о могућностима улагања и привређивања у Србији, додавши да је сваки појединачни инвеститор важан и да ће се министарство свакоме непосредно обраћати с намером да се што брже остварују идеје и пројекте.
Министар вера и дијаспоре очекује и да ће економска дипломатија, усмерена на све потенцијалне улагаче, веома брзо постати један од кључних елемената државне политике Србије.
Он је истакао да данашња Србија не позива дијаспору на стари начин да помаже матици, већ да улажући у профитабилне пројекте зарађују, а при томе запошљавају домаћу радну снагу и доприносе расту друштвеног производа.
Министар вера и дијаспоре је додао да су, према евиденцији Светске банке, приходи Србије од девизних дознака дијаспоре од 2000. до 2010. године износили 42,96 милијарди долара, што је двоструко више него што је добијено од директних страних улагања.
Србија је према званичним подацима Агенције за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА), у првој деценији овог века привукла 21,15 милијарди долара директних страних инвестиција, навео је Срећковић.
Срећковић је истакао да су досадашња улагања дијаспоре била драгоцена, поготово у условима кризе када се бори за свако радно место и очување стандарда грађана, али је додао да су могућности много веће.
Дијаспора са својим економским потенцијалом и контактима које има у пословном свету је прави промотер Србије као доброг места за инвестирање и драгоцен је сарадник државе у лобирању за наше економске интересе. Њен утицај ће све више расти, рекао је Срећковић.
Према његовој оцени, спора и недовољно ажурна администрација је највећа препрека у привлачењу свих инвеститора, па и оних пореклом из Србије, за које је кључна реч поверење које се полако и мукотрпно поново враћа.
Срећковић је подсетио да је Министарство вера и дијаспоре израдило електронски каталог за улагаче из дијаспоре са понудом 193 конкретна инвестициона пројекта из 68 општина и градова, што је први пут да је неки државни орган објединио на једном месту много конкретних и разрађених инвестиционих пројеката.
Министар је додао да држава нуди све потребне информације и контакте у локалној самоуправи, а највише пројеката - 40,6 одсто, нуди се за улагања у туризму, 20,3 одсто у индустријске зоне, и 18,7 одсто у инфраструктуру.
Срећковић је нагласио да ће Министарство вера и дијаспоре наставити да обавештава људе из дијаспоре о могућностима улагања и привређивања у Србији, додавши да је сваки појединачни инвеститор важан и да ће се министарство свакоме непосредно обраћати с намером да се што брже остварују идеје и пројекте.
Министар вера и дијаспоре очекује и да ће економска дипломатија, усмерена на све потенцијалне улагаче, веома брзо постати један од кључних елемената државне политике Србије.
-
Београд, 10. јул 2025.Активна улога државе у подстицању и подршци научној заједници
-
Косјерић, 10. јул 2025.Наставaк модернизације и улагања у изградњу локалне путне...
-
Прокупље, 10. јул 2025.Помоћ за породице из Топличког округа које су претрпеле штету у...
-
Београд/Рим, 10. јул 2025.Србија доследно на страни мира, Повеље УН и солидарности
-
Београд, 10. јул 2025.Сарадња са Бугарском на развоју локалних заједница и оснаживању...
-
Београд, 10. јул 2025.Одговоран развој и примена технологија четврте индустријске...
-
Блаце, 10. јул 2025.Брзо и конкретно деловање државе на санацији последица пожара
-
Житорађа, 9. јул 2025.Брза и ефикасна реакција државе на штету изазвану пожарима
-
Крушевац, 9. јул 2025.Гашић обишао пожаром захваћена места у околини Крушевца
-
Београд, 9. јул 2025.Ванредно ефикасна пракса Првог основног суда у Београду