П:
О:
Читај ми
Србија има потенцијал да постане регионални лидер
Београд/Вашингтон,
18. април 2011.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је данас у Херитиџ фондацији у Вашингтону да чврсто верује да ће Србија у 2012. годину ући као кандидат за чланство у Европској унији, као и са утврђеним датумом за почетак преговора о придруживању.
Аутор:
Танјуг
Цветковић је, у обраћању представницима америчке политичке и стручне јавности, поручио да је Србија кључна земља југоисточне Европе, са потенцијалом да постане регионални лидер у промовисању добросуседства и поверења међу државама.
Како бисмо убрзали евроинтеграције свих држава западног Балкана, одлучни смо у жељи да допринесемо регионалној безбедности и сарадњи. У том смислу, морам да нагласим значај наставка подршке САД стварању одрживе стабилности у нашем делу Европе, рекао је он.
Председник Владе је подсетио на то да је Србија, отпочињањем дијалога Београда и Приштине, потврдила и свој позитиван приступ по питању Косова и Метохије.
Сматрамо да је дијалог једини пут да се дође до компромиса, као и да се избегне стварање замрзнутог конфликта и створе услови за помирење Срба и Албанаца, истакао је Цветковић.
Предочавајући економске потенцијале Србије, он је рекао да је, у поређењу са осталим државама региона, од којих су неке чланице ЕУ, наша земља била успешна у суочавању са последицама светске економске кризе, пре свега кроз смањење јавне потрошње и увођење субвенција.
Према његовим речима, јавна улагања у инфраструктуру у наредних неколико година требало би да износе око пет одсто бруто домаћег производа (БДП), што је омогућено замрзавањем плата у јавном сектору и пензија.
Цветковић је објаснио да су од великог значаја за суочавање са последицама економске кризе у Србији били финансијски аранжмани са Међународним монетарним фондом (ММФ), Светском банком и Европском унијом и нагласио да је Србија једина држава чији је кредитни рејтинг порастао у време кризе.
Представљајући стратегију развоја у наредних 10 година, он је навео кључне елементе плана "Србија 2020", који, између осталог, подразумева повећање запослености, улагање у људски капитал, инвестиције у знање и технологије, стварање извозно оријентисане економије и смањење сиромаштва.
Основни предуслови за реализацију тог плана су, како је навео, институционалне реформе и унапређење инфраструктуре.
Развијајући поменуту стратегију, имали смо на уму потребу да појачамо конкурентност наше земље. Данас се сматра да су економске слободе основни предуслов развоја, а Србија је од 2002. године константно унапређивала економске слободе, на шта смо поносни, али не и сасвим задовољни, навео је Цветковић.
У овом тренутку, како је објаснио, Србија се због евроинтеграција и улоге у јачању регионалне стабилности препознаје као земља са повољнијом климом за привлачење страних инвестиција, а истовремено се спроводе и бројне мере које имају за циљ побољшање услова пословања.
Цветковић је међу тим мерама истакао укидање административних процедура које отежавају пословање, реформу пореског система, реформу образовања, концесије за извозно оријентисану производњу, смањење сиве економије, борбу против корупције и усклађивање законодавства са европским правним тековинама.
Он је подсетио на то да Србија инвеститорима омогућује извоз на бројна тржишта, од регионалних земаља, преко Европске уније, до Турске и Русије.
Као још једну од компаративних предности Србије за привлачење инвестиција, председник Владе је навео и опсежне инфраструктурне пројекте у наредних пет година, у којима ће бити простора за приватно-јавна партнерства.
Одговарајући на питања учесника дискусије, Цветковић је рекао да је Србија у кризу ушла са великом незапосленошћу, али да данас све своје снаге усмерава управо на решавање тог проблема.
Тренутно незапосленост у Србији је између 20 и 21 одсто, а наш главни циљ је да понудимо добру пословну климу онима који отварају радна места, навео је он.
Херитиџ фондација је истраживачка и образовна институција основана 1973. године. Ова фондација, са око 710.000 чланова, највећа је експертска група у САД и има велики утицај на креирање америчке државне политике.
Како бисмо убрзали евроинтеграције свих држава западног Балкана, одлучни смо у жељи да допринесемо регионалној безбедности и сарадњи. У том смислу, морам да нагласим значај наставка подршке САД стварању одрживе стабилности у нашем делу Европе, рекао је он.
Председник Владе је подсетио на то да је Србија, отпочињањем дијалога Београда и Приштине, потврдила и свој позитиван приступ по питању Косова и Метохије.
Сматрамо да је дијалог једини пут да се дође до компромиса, као и да се избегне стварање замрзнутог конфликта и створе услови за помирење Срба и Албанаца, истакао је Цветковић.
Предочавајући економске потенцијале Србије, он је рекао да је, у поређењу са осталим државама региона, од којих су неке чланице ЕУ, наша земља била успешна у суочавању са последицама светске економске кризе, пре свега кроз смањење јавне потрошње и увођење субвенција.
Према његовим речима, јавна улагања у инфраструктуру у наредних неколико година требало би да износе око пет одсто бруто домаћег производа (БДП), што је омогућено замрзавањем плата у јавном сектору и пензија.
Цветковић је објаснио да су од великог значаја за суочавање са последицама економске кризе у Србији били финансијски аранжмани са Међународним монетарним фондом (ММФ), Светском банком и Европском унијом и нагласио да је Србија једина држава чији је кредитни рејтинг порастао у време кризе.
Представљајући стратегију развоја у наредних 10 година, он је навео кључне елементе плана "Србија 2020", који, између осталог, подразумева повећање запослености, улагање у људски капитал, инвестиције у знање и технологије, стварање извозно оријентисане економије и смањење сиромаштва.
Основни предуслови за реализацију тог плана су, како је навео, институционалне реформе и унапређење инфраструктуре.
Развијајући поменуту стратегију, имали смо на уму потребу да појачамо конкурентност наше земље. Данас се сматра да су економске слободе основни предуслов развоја, а Србија је од 2002. године константно унапређивала економске слободе, на шта смо поносни, али не и сасвим задовољни, навео је Цветковић.
У овом тренутку, како је објаснио, Србија се због евроинтеграција и улоге у јачању регионалне стабилности препознаје као земља са повољнијом климом за привлачење страних инвестиција, а истовремено се спроводе и бројне мере које имају за циљ побољшање услова пословања.
Цветковић је међу тим мерама истакао укидање административних процедура које отежавају пословање, реформу пореског система, реформу образовања, концесије за извозно оријентисану производњу, смањење сиве економије, борбу против корупције и усклађивање законодавства са европским правним тековинама.
Он је подсетио на то да Србија инвеститорима омогућује извоз на бројна тржишта, од регионалних земаља, преко Европске уније, до Турске и Русије.
Као још једну од компаративних предности Србије за привлачење инвестиција, председник Владе је навео и опсежне инфраструктурне пројекте у наредних пет година, у којима ће бити простора за приватно-јавна партнерства.
Одговарајући на питања учесника дискусије, Цветковић је рекао да је Србија у кризу ушла са великом незапосленошћу, али да данас све своје снаге усмерава управо на решавање тог проблема.
Тренутно незапосленост у Србији је између 20 и 21 одсто, а наш главни циљ је да понудимо добру пословну климу онима који отварају радна места, навео је он.
Херитиџ фондација је истраживачка и образовна институција основана 1973. године. Ова фондација, са око 710.000 чланова, највећа је експертска група у САД и има велики утицај на креирање америчке државне политике.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...