П:
О:
Читај ми
Буџет за 2005. годину и антиинфлаторни и развојни
Београд,
13. новембар 2004.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић говорио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Блиц" о буџету за 2005. годину, пореском растерећењу привреде и грађана, повећању плата запослених у јавном сектору у наредној години, као и о другим актуелним темама. Званични сајт Владе Републике Србије преноси овај текст.
Млађан Динкић
Буџет за 2005. годину:
- Буџет за 2005. годину је и антиинфлаторни и развојни. Водићемо политику буџетске штедње уз даље смањивање пореза за грађане и привреду. За штедњу има простора, јер смо показали и ребалансом буџета за ову годину да расходи могу да се смање, а да се ништа драматично не деси. Напротив, Србија је доста добила јер је смањењем расхода отворен простор за даље смањење пореза. И убудуће ћемо даље растерећивати грађане и привреду.
Смањење пореза и доприноса на зараде:
- Сва обећања из предизборне кампање односе се на пун мандат Владе од четири године. Дакле, нисмо стигли још све да испунимо. Међутим, половину обећаног већ смо испунили ове године. Што се тиче смањивања пореза на плате, од 1. јануара за новозапослене раднике плаћаће се на 100 динара плате 52 динара за друге дажбине. То је оно што сам обећао, с тим што ће за сада важити само за новозапослене. На бироу рада има око 970.000 људи. Реч је о огромној армији на бироу и очекујем да управо овом мером можемо да повећамо запосленост, што је један од наших приоритета у 2005. години.
Даља пореска растерећења:
- Не може се све преко ноћи урадити. Ја сам свега осам месеци министар финансија. Следеће године, када додатно смањимо јавну потрошњу, видећемо колики је простор за даља пореска растерећења. Сигуран сам да идемо у добром правцу.
Могућност поскупљења након увођења пореза на додату вредност:
- Наш закон је рађен по угледу на европске. Неће доћи до битних поскупљења јер се садашња стопа пореза на промет од 20 одсто замењује стопом од 18 одсто, дакле, два одсто нижом него што је сада, а та стопа се примењује на преко 90 одсто робе. Код оних производа где се нулта стопа пореза на промет сада замењује стопом од осам одсто, не мора доћи до поскупљења уколико се изврши прилагођавање у трговачким маржама. Што се тиче станова, новоградња ће бити ослобођена пореза на пренос власништва од пет одсто, а инвеститори ће имати одбитак свих пореза на материјал који користе. Дакле, нема линеарног увећања цена. Можда ће неки производи поскупети, али ће други појефтинити, па општи ниво цена неће расти. Очекујемо мању инфлацију у 2005. години него у овој години, односно 9,1 одсто. О најавама трговаца и инвеститора да ће повећати цене:
- У овој земљи многи су навикли да зарађују на рачун грађана и уместо да се боре да продају што више уз мању профитну стопу, они покушавају да увећају своју зараду на најлакши могући начин. Један од примера су банке. Банкари ће следеће године бити растерећени за преко 10 милијарди динара јер се укида порез на финансијске трансакције и порез на разне банкарске накнаде, и на основу тога мора доћи до снижавања камата на кредите за привреду и грађане.
Ко ће све у 2005. години остати без субвенција или са мањим средствима него до сада:
- Највише се смањују субвенције у друштвеном сектору привреде јер желимо да убрзамо процес реструктурирања и приватизације. Сва предузећа која буду приватизована неће имати потребе да користе субвенције. Ове године смо скинули са субвенција Ливницу Кикинда, до краја године биће завршена приватизација „Севера“ из Суботице и „Хипола“ из Оџака. Скидањем предузећа са субвенција планирамо да уштедимо следеће године око милијарду динара. Од 60 предузећа, колико је сада у процесу реструктурирања, намеравамо да објавимо тендере за око 30. Међу њима су сва предузећа из металског комплекса - „Лола“, Машинска индустрија Ниш, Фабрика вагона Краљево, „Гоша“ из Смедеревске Паланке, из хемијске индустрије „Вискоза“ из Лознице. Уз то, ради се убрзано на плану реструктурирања РТБ „Бор“. Субвенције се не смањују само у привреди. И РТС ће имати 700 милиона динара мање субвенција него ове године, а ЖТП око 300 милиона мање. Крајње је време да јавна предузећа почну да рационализују своје трошкове. Министарство финансија ће подржати убрзање реструктурирања преко Транзиционог фонда, који ће у 2005. години бити два и по пута већи него ове године, уместо две милијарде динара, биће пет милијарди.
Повећање плата запослених у јавном сектору:
- Факултетски образовани професори могу да очекују 30 одсто веће плате, остали наставници 20 одсто, а неквалификовани девет одсто. Висока повећања плата ће добити и запослени у установама културе, социјалне заштите... Остали ће имати повећање основице од 9,1 одсто, дакле, пратиће раст пројектоване инфлације. Да ли је реално враћање дуга пензионерима крајем 2005. с обзиром на мања издвајања из буџета за Фонд ПИО:
- Фонд ПИО има све боље приходе, посебно од 1. септембра када је промењена стопа доприноса. Зато ће њихов дефицит бити мањи, а самим тим ће бити мањи и наш трансфер из буџета. Пензионери могу да очекују 12,5 пензија у наредној години. Дванаест пензија је унапред унето у буџет. Додатна половина пензије, за коју је потребно око седам милијарди динара, била би исплаћена у четвртом кварталу уколико, као што предвиђамо, приходи од приватизације буду већи од осам милијарди, колико је потребно за покриће буџетског дефицита. Очекујемо да ће ти приходи бити најмање три пута већи од тога.
- Буџет за 2005. годину је и антиинфлаторни и развојни. Водићемо политику буџетске штедње уз даље смањивање пореза за грађане и привреду. За штедњу има простора, јер смо показали и ребалансом буџета за ову годину да расходи могу да се смање, а да се ништа драматично не деси. Напротив, Србија је доста добила јер је смањењем расхода отворен простор за даље смањење пореза. И убудуће ћемо даље растерећивати грађане и привреду.
Смањење пореза и доприноса на зараде:
- Сва обећања из предизборне кампање односе се на пун мандат Владе од четири године. Дакле, нисмо стигли још све да испунимо. Међутим, половину обећаног већ смо испунили ове године. Што се тиче смањивања пореза на плате, од 1. јануара за новозапослене раднике плаћаће се на 100 динара плате 52 динара за друге дажбине. То је оно што сам обећао, с тим што ће за сада важити само за новозапослене. На бироу рада има око 970.000 људи. Реч је о огромној армији на бироу и очекујем да управо овом мером можемо да повећамо запосленост, што је један од наших приоритета у 2005. години.
Даља пореска растерећења:
- Не може се све преко ноћи урадити. Ја сам свега осам месеци министар финансија. Следеће године, када додатно смањимо јавну потрошњу, видећемо колики је простор за даља пореска растерећења. Сигуран сам да идемо у добром правцу.
Могућност поскупљења након увођења пореза на додату вредност:
- Наш закон је рађен по угледу на европске. Неће доћи до битних поскупљења јер се садашња стопа пореза на промет од 20 одсто замењује стопом од 18 одсто, дакле, два одсто нижом него што је сада, а та стопа се примењује на преко 90 одсто робе. Код оних производа где се нулта стопа пореза на промет сада замењује стопом од осам одсто, не мора доћи до поскупљења уколико се изврши прилагођавање у трговачким маржама. Што се тиче станова, новоградња ће бити ослобођена пореза на пренос власништва од пет одсто, а инвеститори ће имати одбитак свих пореза на материјал који користе. Дакле, нема линеарног увећања цена. Можда ће неки производи поскупети, али ће други појефтинити, па општи ниво цена неће расти. Очекујемо мању инфлацију у 2005. години него у овој години, односно 9,1 одсто. О најавама трговаца и инвеститора да ће повећати цене:
- У овој земљи многи су навикли да зарађују на рачун грађана и уместо да се боре да продају што више уз мању профитну стопу, они покушавају да увећају своју зараду на најлакши могући начин. Један од примера су банке. Банкари ће следеће године бити растерећени за преко 10 милијарди динара јер се укида порез на финансијске трансакције и порез на разне банкарске накнаде, и на основу тога мора доћи до снижавања камата на кредите за привреду и грађане.
Ко ће све у 2005. години остати без субвенција или са мањим средствима него до сада:
- Највише се смањују субвенције у друштвеном сектору привреде јер желимо да убрзамо процес реструктурирања и приватизације. Сва предузећа која буду приватизована неће имати потребе да користе субвенције. Ове године смо скинули са субвенција Ливницу Кикинда, до краја године биће завршена приватизација „Севера“ из Суботице и „Хипола“ из Оџака. Скидањем предузећа са субвенција планирамо да уштедимо следеће године око милијарду динара. Од 60 предузећа, колико је сада у процесу реструктурирања, намеравамо да објавимо тендере за око 30. Међу њима су сва предузећа из металског комплекса - „Лола“, Машинска индустрија Ниш, Фабрика вагона Краљево, „Гоша“ из Смедеревске Паланке, из хемијске индустрије „Вискоза“ из Лознице. Уз то, ради се убрзано на плану реструктурирања РТБ „Бор“. Субвенције се не смањују само у привреди. И РТС ће имати 700 милиона динара мање субвенција него ове године, а ЖТП око 300 милиона мање. Крајње је време да јавна предузећа почну да рационализују своје трошкове. Министарство финансија ће подржати убрзање реструктурирања преко Транзиционог фонда, који ће у 2005. години бити два и по пута већи него ове године, уместо две милијарде динара, биће пет милијарди.
Повећање плата запослених у јавном сектору:
- Факултетски образовани професори могу да очекују 30 одсто веће плате, остали наставници 20 одсто, а неквалификовани девет одсто. Висока повећања плата ће добити и запослени у установама културе, социјалне заштите... Остали ће имати повећање основице од 9,1 одсто, дакле, пратиће раст пројектоване инфлације. Да ли је реално враћање дуга пензионерима крајем 2005. с обзиром на мања издвајања из буџета за Фонд ПИО:
- Фонд ПИО има све боље приходе, посебно од 1. септембра када је промењена стопа доприноса. Зато ће њихов дефицит бити мањи, а самим тим ће бити мањи и наш трансфер из буџета. Пензионери могу да очекују 12,5 пензија у наредној години. Дванаест пензија је унапред унето у буџет. Додатна половина пензије, за коју је потребно око седам милијарди динара, била би исплаћена у четвртом кварталу уколико, као што предвиђамо, приходи од приватизације буду већи од осам милијарди, колико је потребно за покриће буџетског дефицита. Очекујемо да ће ти приходи бити најмање три пута већи од тога.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи