Срећковић је навео да је кључна порука те стратегије да данашња Србија тежи да буде модерна и демократска земља која поштује међународно право, али и земља која поново стиче кредибилитет да легитимизује своје државне интересе и, између осталог, гради најближе могуће односе – економске, културне и политичке са приближно четири милиона наших људи који живе на свих пет континената.
Србија, како је истакао, жели да буде стожер и тачка окупљања нашег целокупног расејања, због чега се државни врх у овом тренутку, као никада до сада, овако озбиљно бави проблематиком дијаспоре и Срба у региону.
Према његовим речима, циљ је да се упоредо са процесом европских интеграција обједине све снаге нашег народа, да се огромни потенцијали нашег расејања искористе за потребе унутрашње и спољне политике, као и економског развоја Србије, али и да се оствари историјско помирење различитих делова једног истог народа.
Посебно желим да нагласим да залагање за заштиту права српског народа у земљама у региону заправо јесте елемент нашег чврстог опредељења за политику добросуседских односа и регионалне сарадње, чији је циљ да српски народ у региону ужива исти степен заштите права као што га имају националне заједнице у Србији, поручио је он.
Министар је подсетио на то да је јавна расправа о Националној стратегији трајала пуних годину и по дана, уз напомену да су у њеној изради учествовале све заинтересоване стране – државни органи Србије, Скупштина дијаспоре и Срба у региону, организације и угледни појединци из расејања, домаћи и страни експерти, као и представници свих значајних невладиних организација.
У изради стратегије су, како је додао, коришћена искуства и достигнућа других земаља са бројном и утицајном дијаспором, а посебно Италије, Грчке, Индије, Ирске, Израела, Јерменије и Хрватске.
Порука расејању коју ова стратегија шаље јесте да ће се убудуће све мере које држава Србија буде предузимала заснивати на принципу партнерства, истакао је он.
Према његовој оцени, морају се избегавати стари модели рада који су оптерећивали односе и доводили до неповерења, злоупотребе националног питања и патерналистичког односа.
Срећковић је истакао да је Национална стратегија дефинисала пет кључних циљева које треба остварити у политици према расејању:
1) Позиционирање Србије као матичне државе свих њених држављана који живе у иностранству и Срба у региону, као и припадника српског народа исељеника са територије Републике Србије и из региона и њихових потомака;
2) Систематска, организована и заједничка акција Србије, дијаспоре и Срба у региону на побољшању имиџа Србије, чији је циљ да сваки припадник наше дијаспоре и сваки Србин у региону схвати своју улогу амбасадора и доброг представника Србије и српског народа, и да свако од њих међу својим колегама, пријатељима, званичницима држава у којима живе пружи допринос побољшању имиџа наше земље;
3) Боља искоришћеност капацитета наше дијаспоре и Срба у региону у подстицању економског и привредног развоја Републике Србије јачањем научног, технолошког, културног, просветног и спортског потенцијала земље, као и кроз подршку дијаспоре и Срба у интегративним процесима Србије и афирмисању политике добросуседских односа и регионалне сарадње;
4) Очување националног идентитета нашег народа у целом свету, уз посебно залагање за очување српског језика и ћириличног писма у нашем расејању;
5) Указивање домаћој јавности на капацитете и велики допринос који дијаспора може пружити свеукупном развоју Србије.