Лакићевић, која је и директор пројекта “Борба против сексуалног и родно заснованог насиља”, навела је на конференцији за новинаре приликом представљања резултата истраживања о распрострањености породичног насиља да је за више од половине испитаних жена у централној Србији породично насиље представљало реалност у неком периоду њиховог живота.
Истраживање је спроведено на репрезентативном узорку од 2.500 пунолетних жена, у функцији Националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама и насиља у породици, која треба да буде усвојена током јануара наредне године.
Најчешћи облик породичног насиља над женама је психолошко насиље (приближно 32 одсто), а следе економско (11,4 одсто) и физичко (које је за последњих годину дана доживела свака десета жена, док је тај облик насиља током живота доживело више од 22 одсто жена), навела је она.
На конференцији за новинаре је истакнуто да жене свих узраста, из свих округа, свих нивоа образовног и социјалног статуса, могу бити жртве насиља.
Посебно забрињава податак да је степен психолошког насиља највиши међу најмлађим женама, од 18 до 24 године, и да износи више од 42 одсто, док је степен физичког насиља приближно 21 одсто.
Најчешћи насилници су мушкарци (готово у 90 одсто случајева) и то мужеви и партнери. Најтежи облици физичког насиља готово су искључиво почињени од мушкараца, у готово 81 одсто од мужева и партнера.
Сиромаштво, традиционалне вредности партнера, толеранција жена према физичком насиљу, економска зависност жена, породични проблеми, алкохолизам, наркоманија, повећавају ризик од насиља над женама и убрајају се међу најчешће чиниоце везане за тај проблем.
Жене у неформалним брачним заједницама под већим су степеном ризика од удатих жена, а као важан податак наведено је и да су деца често сведоци насиља.
У 40 одсто случајева физичког насиља према женама деца су били сведоци, а у више од 10 одсто и сама су претрпела повреде, показало је истраживање.
На конференцији је указано на то да борба против породичног насиља према женама мора бити уграђена у различите стратегије и мере мултисекторске сарадње министарстава, као и да је потребно даље унапређивање институционалних и правних механизама за борбу против породичног насиља.
Истраживање је спровела невладина организација СеЦонс, уз подршку Програма Уједињених нација за развој, у оквиру Пројекта “Борба против сексуалног и родно заснованог насиља” Управе за родну равноправност Министарства рада и социјалне политике.