П:
О:
Читај ми
НИС и ЕПС способне да привуку капитал и снизе цене производа
Београд,
5. новембар 2004.
Потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус изјавио је данас да ће железница и даље морати да буде субвенционисана, али да су нафтна индустрија и електропривреда способне не само да покрију трошкове, већ и да их смање и привуку капитал и снизе цене производа.
Лабус је у интервјуу за агенцију Танјуг истакао да се више не може одлагати финансијска и пословна консолидација и реструктурирање тих јавних предузећа јер ће тај процес трајати дуго, с обзиром на то да је реч о системима који захтевају одређену стабилност.
Говорећи о Нафтној индустрији Србије (НИС), Лабус је навео да су представници домаће нафтне компаније изразили спремност да предузму низ мера за реструктурирање НИС-а, као и да имају програм који је усвојио и синдикат. Потпредседник Владе изразио је уверење да ће следеће године бити постигнут значајан напредак у оквиру тог процеса, који су заједнички договорили руководство и синдикат НИС-а, а Влада прихватила.
Лабус је, као могући модел приватизације, или докапитализације те компаније, навео поделу на четири економске јединице јер је сваки њен део економска целина за себе. Он је рекао да ће свака од тих јединица моћи да има другачији третман, док ће неке од њих привући стратешке партнере, али да рокови за спровођење тог процеса још нису утврђени.
Према његовим речима, од изузетне важности су инвестиције у рафинерије, пре свега у циљу смањења загађења природне околине, због чега је неопходно ући у процес приватизације. Он је рекао да претпоставља да ће држава задржати значајан део, пошто је то стратешки сектор, али и да приватни инвеститор мора да допринесе новим инвестицијама и модернизацији рафинерија.
Потпредседник Владе је додао да би модернизована постројења могла да производе гориво по европским стандардима - евродизел и евробензин, јер ће већ за неколико година само те врсте бити у употреби.
Нафтовод од Констанце, преко Панчева и Омишаља, до Трста велика је шанса Србије и допринео би атрактивности постројења у Панчеву, нагласио је Лабус и додао да постоје планови и за друге нафтоводе, на пример кроз Бугарску, који би заобишли Босфор.
Он је навео да би изградња нафтовода кроз Србију коштала приближно 120 милиона евра, што би могло да буде финансирано сарадњом јавног и приватног сектора, док би држава имала мале, или скоро никакве финансијске обавезе, али би дала евентуалне гаранције и допринела стварању нове компаније која би могла да привуче капитал.
Потпредседник Владе је објаснио да би Србија тим нафтоводом годишње уштедела на транспортним трошковима више од 50 милиона долара, а укупна вредност радова износила би приближно милијарду евра. Што се тиче Електропривреде Србије (ЕПС), она је испред НИС-а и требало би да, по закону, заврши процес правних и статусних промена до почетка фебруара идуће године, изјавио је Лабус. Он је подсетио на то да су сада из ЕПС-а издвојени само рудници са подземном експлоатацијом и напоменуо да предстоји раздвајање производње од преноса струје, који ће увек бити јавни сектор (далеководи, трафостанице и диспечерски центар), али отворен за нове партнере.
Потпредседник Владе је нагласио да ће бити могуће изградити мале или велике приватне хидроелектране, које ће моћи да се прикључе на јавну мрежу и користе њене услуге и додао да ће реструктурирање бити додатно подстакнуто прикључењем наше преносне мреже европској и стварањем регионалног тржишта електричне енергије.
Када је реч о дуванској индустрији, Лабус је најавио да ће по истеку мораторијума на увођење нових лиценци за фабрике дувана, вероватно у јануару следеће године, бити одржана бар два тендера. Према његовим речима, један од њих биће за фабрику у Сенти, али постоји и могућност "гринфилда", пошто је Влада на основу истраживања тржишта закључила да постоји интерес потенцијалних инвеститора.
Једино ограничење на шест година под којим се дају лиценце јесу акцизе, али ће бити већа конкуренција на домаћем тржишту и верујемо да ће те фабрике значајно да допринесу и повећању извоза, а не само производњи за домаће тржиште, рекао је Лабус и навео да ће тржиште дувана бити монополско, али регулисано. Према његовим речима, уговор с дуванском индустријом није лош и представља привремени монопол, али проблем су приватизације где постоји монопол, као индустрија цемента или неке друге, где је држава продала лиценцу на природни монопол, па се поставља питање колико су те приватизације ефикасне. Он је закључио да са становишта профита јесу, али да доприносе погоршању нашег платног биланса, јер та предузећа више увозе, него што извозе.
Лабус је подсетио на то да је у току процес усвајања новог закона о заштити конкуренције, којим ће бити предвиђено под којим условима посебна државна агенција може да интервенише и које мере може да предузме, јер постојећи закон или дозвољава монополе, или потпуно укида активност. Говорећи о процесу приватизације у области телекомуникација, он је подсетио на то да је Влада усвојила закључак према којем ће до краја марта 2005. године донети одлуку о даљим потезима. Лабус је као могућност навео продају треће лиценце, да држава прода свој део у "Мобтелу" или да прода свој део у "Телекому" и нагласио да се очекује да ће најмање један мобилни оператер бити понуђен стратешком партнеру.
Према његовим речима, никаква одлука до сада није донета и она зависи од исхода преговора о власништву са компанијом Карић. Спор је у току у Цириху и Влада има одлуку за преговоре јер је Комисија за утврђивање власништва навела да државно власништво износи најмање 59 одсто.
Уколико друга страна прихвати, то је у реду, а уколико не прихвати, онда ће се завршити арбитражом која ће, према редоследу потеза бити окончана до јуна идуће године, нагласио је Лабус.
Он је оценио да би, због очекиваног прилива и убрзања приватизације и у области телекомуникација, директне инвестиције следеће године могле да достигну 1,3 милијарде долара. До краја ове године директне инвестиције износиће 800 милиона долара, због успоравања приватизационих процеса, али ће уз помоћ добијања кредитног рејтинга Б плус, наша земља лакше и јефтиније привлачити инвеститоре за инфраструктурне пројекте, објаснио је потпредседник Владе.
Говорећи о Нафтној индустрији Србије (НИС), Лабус је навео да су представници домаће нафтне компаније изразили спремност да предузму низ мера за реструктурирање НИС-а, као и да имају програм који је усвојио и синдикат. Потпредседник Владе изразио је уверење да ће следеће године бити постигнут значајан напредак у оквиру тог процеса, који су заједнички договорили руководство и синдикат НИС-а, а Влада прихватила.
Лабус је, као могући модел приватизације, или докапитализације те компаније, навео поделу на четири економске јединице јер је сваки њен део економска целина за себе. Он је рекао да ће свака од тих јединица моћи да има другачији третман, док ће неке од њих привући стратешке партнере, али да рокови за спровођење тог процеса још нису утврђени.
Према његовим речима, од изузетне важности су инвестиције у рафинерије, пре свега у циљу смањења загађења природне околине, због чега је неопходно ући у процес приватизације. Он је рекао да претпоставља да ће држава задржати значајан део, пошто је то стратешки сектор, али и да приватни инвеститор мора да допринесе новим инвестицијама и модернизацији рафинерија.
Потпредседник Владе је додао да би модернизована постројења могла да производе гориво по европским стандардима - евродизел и евробензин, јер ће већ за неколико година само те врсте бити у употреби.
Нафтовод од Констанце, преко Панчева и Омишаља, до Трста велика је шанса Србије и допринео би атрактивности постројења у Панчеву, нагласио је Лабус и додао да постоје планови и за друге нафтоводе, на пример кроз Бугарску, који би заобишли Босфор.
Он је навео да би изградња нафтовода кроз Србију коштала приближно 120 милиона евра, што би могло да буде финансирано сарадњом јавног и приватног сектора, док би држава имала мале, или скоро никакве финансијске обавезе, али би дала евентуалне гаранције и допринела стварању нове компаније која би могла да привуче капитал.
Потпредседник Владе је објаснио да би Србија тим нафтоводом годишње уштедела на транспортним трошковима више од 50 милиона долара, а укупна вредност радова износила би приближно милијарду евра. Што се тиче Електропривреде Србије (ЕПС), она је испред НИС-а и требало би да, по закону, заврши процес правних и статусних промена до почетка фебруара идуће године, изјавио је Лабус. Он је подсетио на то да су сада из ЕПС-а издвојени само рудници са подземном експлоатацијом и напоменуо да предстоји раздвајање производње од преноса струје, који ће увек бити јавни сектор (далеководи, трафостанице и диспечерски центар), али отворен за нове партнере.
Потпредседник Владе је нагласио да ће бити могуће изградити мале или велике приватне хидроелектране, које ће моћи да се прикључе на јавну мрежу и користе њене услуге и додао да ће реструктурирање бити додатно подстакнуто прикључењем наше преносне мреже европској и стварањем регионалног тржишта електричне енергије.
Када је реч о дуванској индустрији, Лабус је најавио да ће по истеку мораторијума на увођење нових лиценци за фабрике дувана, вероватно у јануару следеће године, бити одржана бар два тендера. Према његовим речима, један од њих биће за фабрику у Сенти, али постоји и могућност "гринфилда", пошто је Влада на основу истраживања тржишта закључила да постоји интерес потенцијалних инвеститора.
Једино ограничење на шест година под којим се дају лиценце јесу акцизе, али ће бити већа конкуренција на домаћем тржишту и верујемо да ће те фабрике значајно да допринесу и повећању извоза, а не само производњи за домаће тржиште, рекао је Лабус и навео да ће тржиште дувана бити монополско, али регулисано. Према његовим речима, уговор с дуванском индустријом није лош и представља привремени монопол, али проблем су приватизације где постоји монопол, као индустрија цемента или неке друге, где је држава продала лиценцу на природни монопол, па се поставља питање колико су те приватизације ефикасне. Он је закључио да са становишта профита јесу, али да доприносе погоршању нашег платног биланса, јер та предузећа више увозе, него што извозе.
Лабус је подсетио на то да је у току процес усвајања новог закона о заштити конкуренције, којим ће бити предвиђено под којим условима посебна државна агенција може да интервенише и које мере може да предузме, јер постојећи закон или дозвољава монополе, или потпуно укида активност. Говорећи о процесу приватизације у области телекомуникација, он је подсетио на то да је Влада усвојила закључак према којем ће до краја марта 2005. године донети одлуку о даљим потезима. Лабус је као могућност навео продају треће лиценце, да држава прода свој део у "Мобтелу" или да прода свој део у "Телекому" и нагласио да се очекује да ће најмање један мобилни оператер бити понуђен стратешком партнеру.
Према његовим речима, никаква одлука до сада није донета и она зависи од исхода преговора о власништву са компанијом Карић. Спор је у току у Цириху и Влада има одлуку за преговоре јер је Комисија за утврђивање власништва навела да државно власништво износи најмање 59 одсто.
Уколико друга страна прихвати, то је у реду, а уколико не прихвати, онда ће се завршити арбитражом која ће, према редоследу потеза бити окончана до јуна идуће године, нагласио је Лабус.
Он је оценио да би, због очекиваног прилива и убрзања приватизације и у области телекомуникација, директне инвестиције следеће године могле да достигну 1,3 милијарде долара. До краја ове године директне инвестиције износиће 800 милиона долара, због успоравања приватизационих процеса, али ће уз помоћ добијања кредитног рејтинга Б плус, наша земља лакше и јефтиније привлачити инвеститоре за инфраструктурне пројекте, објаснио је потпредседник Владе.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи