П:
О:
Читај ми
Инвестирати у научну и технолошку инфраструктуру
Београд,
9. новембар 2010.
Потпредседник Владе Србије за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић изјавио је данас на свечаности поводом стогодишњице рођења српског научника и физикохемичара Павла Савића да је његов утицај на науку и данас мерљив.
Аутор:
Танјуг
Ђелић је на свечаности која је одржана у Српској академији наука и уметности (САНУ) указао на то да је и у време кризе у коме се налазимо потребно препознати интерес земље и инвестирати у научну и технолошку инфраструктуру.
Он је подсетио на то да је у наредном периоду за улагања у научну и технолошку инфраструктуру у Србији обезбеђено 400 милиона евра који ће побољшати услове за рад и живот научника.
Потпредседник Владе је најавио да ће бити набављена опрема за научно-истраживачки рад, вредна 100 милиона евра, а један од највећих пројеката на коме се ради је изградња Центра за материјале и нанонауке на Новом Београду.
Овај центар, чија је вредност процењена на 24 милиона евра, садржаће опрему која је неопходна истраживачима у домену физике, хемије и сличних области, навео је он и додао да је српска наука протеклих месеци начинила значајне помаке у односу на земље у региону, па и централној Европи.
Он је указао на то да је у оквиру Центра планирано отварање лабораторија за фабрикацију и карактеризацију наносистема и материјала, али и постављање друге опреме коју су истраживачи из више институција кандидовали кроз циклус за научне пројекте.
Према његовим речима, подаци о томе од данас су доступни и на интернет сајту Министарства за науку и технолошки развој на адреси www.nauka.gov.rs, а биће отпочет и процес консултација са научном заједницом.
Ђелић је рекао да се на конкурс за научне пројекте пријавило 50 одсто више људи него у претходном циклусу научних пројеката, а међу њима је 1.700 младих истраживача.
У областима физике, хемије и науке о материјалима учешће у пројектима пријавило је 250 особа, навео је потпредседник Владе и најавио да се у децембру очекује почетак учлањења Србије у Европску организацију за нуклеарна истраживања (ЦЕРН).
Председник САНУ Никола Хајдин указао је на Савићев велики допринос нашој и светској науци, али и развоју САНУ чији је председник био пуних десет година.
Хајдин је нагласио да је САНУ, избором Савића за њеног председника 1971. године, од протоколарне постала радна институција у којој су се развијала и унапређивала изузетна истраживања у свим научним областима, али и неговало културно стваралаштво.
Он је подсетио на то да је у наредном периоду за улагања у научну и технолошку инфраструктуру у Србији обезбеђено 400 милиона евра који ће побољшати услове за рад и живот научника.
Потпредседник Владе је најавио да ће бити набављена опрема за научно-истраживачки рад, вредна 100 милиона евра, а један од највећих пројеката на коме се ради је изградња Центра за материјале и нанонауке на Новом Београду.
Овај центар, чија је вредност процењена на 24 милиона евра, садржаће опрему која је неопходна истраживачима у домену физике, хемије и сличних области, навео је он и додао да је српска наука протеклих месеци начинила значајне помаке у односу на земље у региону, па и централној Европи.
Он је указао на то да је у оквиру Центра планирано отварање лабораторија за фабрикацију и карактеризацију наносистема и материјала, али и постављање друге опреме коју су истраживачи из више институција кандидовали кроз циклус за научне пројекте.
Према његовим речима, подаци о томе од данас су доступни и на интернет сајту Министарства за науку и технолошки развој на адреси www.nauka.gov.rs, а биће отпочет и процес консултација са научном заједницом.
Ђелић је рекао да се на конкурс за научне пројекте пријавило 50 одсто више људи него у претходном циклусу научних пројеката, а међу њима је 1.700 младих истраживача.
У областима физике, хемије и науке о материјалима учешће у пројектима пријавило је 250 особа, навео је потпредседник Владе и најавио да се у децембру очекује почетак учлањења Србије у Европску организацију за нуклеарна истраживања (ЦЕРН).
Председник САНУ Никола Хајдин указао је на Савићев велики допринос нашој и светској науци, али и развоју САНУ чији је председник био пуних десет година.
Хајдин је нагласио да је САНУ, избором Савића за њеног председника 1971. године, од протоколарне постала радна институција у којој су се развијала и унапређивала изузетна истраживања у свим научним областима, али и неговало културно стваралаштво.
-
Београд, 16. април 2024.Србија ће се борити да препорука ПС СЕ не буде усвојена на...
-
Београд/Стара Пазова, 16. април 2024.Вучевић и Мојсиловић обишли породицу страдалог припадника...
-
Београд, 16. април 2024.Одлична сарадња Србије са ОДИХР-ом
-
Београд, 14. април 2024.Најоштрији протест Хрватској због забране Милићевићу да посети...
-
Бачко Добро Поље, 13. април 2024.Вучевић обишао породицу палог борца потпуковника Горана...
-
Београд, 12. април 2024.Србије се залаже за деескалацију и поштовање договора о Космету
-
Београд, 12. април 2024.Даље интензивирање односа Србије са Асоцијацијом карипских...
-
Београд, 12. април 2024.Завршетак припремних радова на изградњи метроа пре рока
-
Београд, 12. април 2024.Везе између Србије и Гане чврсте и нераскидиве
-
Београд, 11. април 2024.Србију и Гану везује традиционално пријатељство