Шкундрић је учествујући на “Економском самиту 2010” истакао да је сектор енергетике умањио укупан негативни ефекат економске кризе на домаћу привреду и допринео повећању целокупног привредног раста земље.
Он је изразио очекивање да ће овогодишња стопа раста у сектору енергетике бити изнад три одсто.
Уколико би стопа раста у енергетици била најмање 3,6 одсто на годишњем нивоу у наредном периоду, уз динамичан индустријски раст, за 20 година потребе друштва за електричном енергијом достигле би 70 милијарди киловат-часова годишње, објаснио је министар.
Шкундрић је указао на то да би, уз планирани динамични раст, били дуплирани производња и потрошња и у гасном и у нафтном сектору.
Наша земља и даље има најнижу цену електричне енергије у Европи, рекао је он и оценио да је то добро за кориснике електричне енергије, али не и за произвођаче.
Према његовим речима, улажу се огромни напори у унапређење и ревитализацију енергетског система у Србији, при чему је у протеклом периоду из сопствених акумулираних средстава инвестирано између 350 и 500 милиона евра у текуће одржавање и ревитализацију.
Шкундрић је истакао да су стратешки приоритети ресорног министарства и Владе обезбеђивање веће количине енергената, повећање ефикасности енергетског система, заштита животне средине и укључивање у европске и регионалне интеграције.
Министар је указао на то да наша земља већ успешно функционише као чланица европске енергетске заједнице.
Он је навео да се један од веома значајних пројеката у сектору енергетике односи на испитивање могућности за изградњу реверзибилне хидроцентрале на Дунаву.
Реч је о пројекту који има не само регионални већ и европски значај, истакао је он и подсетио на то да је ангажована компанија “ЕРВ” која ће испитати исплативост једног таквог пројекта.
Министар је указао на то да за инвеститоре постоји простор за улагања у обновљиве изворе енергије, коришћење енергије биомасе и комуналног отпада.
Шкундрић је нагласио да је завршена нова методологија за обрачун цена грејања, коју, како је додао, могу да користе оне локалне самоуправе које то желе.
Према његовим речима, нова методологија ће допринети ценовној хармонизацији топлотне енергије и цене енергената.
Утврђивање цене грејања је у надлежности локалних самоуправа, а не Владе која је надлежна за цене енергената, појаснио је министар.
Он је рекао да се цена грејања мора усагласити са ценом енергената, а један од разлога поскупљења грејања јесте да се покрију трошкови енергената и остали трошкови које имају даљински системи грејања.