П:
О:
Читај ми
Држава ће обезбедити поштовање закона, мира и уставног поретка у земљи
Београд,
21. октобар 2010.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" да ће се држава обрачунати са хулиганима и да ће обезбедити да се поштују закон, мир и уставни поредак у земљи.
Аутор:
novosti.rs
Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.
О недавном насилничком понашању хулигана:
– Група вандала није угрозила Србију, нити ће то успети. Држава ће се обрачунати са њима. Обезбедићемо да се поштују закон, мир и уставни поредак у земљи. Проблем са хулиганима запуштен је годинама. Важно је да сада сузбијамо ту појаву која није карактеристична само за Србију. Предлог закона о изменама Законика о кривичном поступку је у Скупштини и он ће омогућити много оштрије казне за изгреднике. Спроводимо реформу судства, имамо Савет за борбу против насиља у спорту и идемо у добром правцу.
Да ли је понашање групе насилника изазвано незадовољством ситуацијом у друштву:
– Не, насиље није интерес грађана. Ради се о групама које су инструментализоване и истражни органи имају задатак да виновнике и организаторе изведу пред лице правде. Суд ће утврдити ко су организатори, финансијери и коме је у интересу да ствара хаос на улицама и подстиче девијантне појаве.
Политичка позадина тих догађаја:
– Није добро да спекулишемо ко стоји иза њих док су истражне радње у току. Без сумње у питању је организован криминал. Ко год да је то урадио, организовао, подржао или директно учествовао, мора да одговара јер је произвео вишеструку штету за Србију. Овога пута и убудуће одговор државе ће бити потпун, како се то ради у свим демократским земљама.
Дерби “Црвена звезда”–“Партизан”:
– Држава ће све учинити да обезбеди одигравање утакмице и сигурност грађана. Могу само да саветујем навијачким групама да не посежу за насиљем јер ће наићи на жестоку реакцију.
Преговори Београда и Приштине:
– У резолуцији Генералне скупштине Уједињених нација утврђен је оквир разговора – то су сва питања важна за стабилност у региону. У овом тренутку, ни теме ни формат преговора Београда и Приштине још нису договорени.
Важно је да се разговори добро припреме и да се воде у правцу компромисног и праведног решења. Сматрам да је то прави пут за решавање историјског конфликта између Срба и Албанаца.
Када би дијалог могао да почне:
– Желимо да то буде што пре. Спремни смо да убрзамо сву логистику око припрема. Тешко је претпоставити како ће се и када завршити политичка нестабилност која је настала у Приштини.
Сигурно је да те разговоре у име српске стране треба да организује и води Влада Србије, када буде договорен формат разговора. То је велика одговорност и Влада и ја лично спремни смо за тај изазов.
Шта очекујете од 25. октобра, када Савет министара ЕУ одлучује о апликацији Србије:
– Очекујем да ће тог дана бити прослеђена наша кандидатура за чланство у ЕУ.
Да ли ће Србија постати члан ЕУ од 2014. до 2016. године:
– То је реалан период. Србија ће у сваком погледу бити спремна да 2016. постане чланица ЕУ. Имаћемо законодавни оквир, владавину права и економски ниво који ће нам то обезбедити.
Независно од формалног чланства, ЕУ је најатрактивнији постојећи модел за живот грађана и као такав нема добру алтернативу. Успећемо да се реформишемо по европским стандардима и то је важније од датума када ћемо постати члан.
Евентуална условљавања Србије:
– Никаква евентуална условљавања не могу да одложе наше реформе. Мислим да кључне европске земље немају дилему око тога да ли Србија треба да буде у ЕУ.
Тендер за продају 51 одсто акција “Телекома Србије”:
– Заинтересованих купаца има. У току је законска процедура, па не бих да лицитирам именима. Постоји могућност да грчки “Оте” прода својих 20 одсто, и у том случају не бисмо продавали све, већ само 31 одсто нашег власништва.
Остало бисмо могли да продамо касније, по још повољнијим условима. Наш део је процењен на приближно 1,25 милијарди евра. Ако бисмо сада лицитирали са ценом, то би отерало потенцијалне купце, али она ће свакако бити већа од оне која је у процени.
Где ће бити уложена та средства:
– У инфраструктуру. За главне коридоре неће ићи, јер ту већ имамо затворену финансијску конструкцију. Градићемо попречне саобраћајнице које велике градове спајају са коридорима, улагаћемо у железницу, а вероватно и у изградњу неких трајних институција, попут Народног музеја, Филхармоније...
Тај новац ће ићи на посебан рачун, па ће се тачно видети и контролисати за које намене се троши.
Може ли се у садашњим околностима говорити о завршетку рецесије:
– Просечан пад БДП-а у окружењу и Европи био је шест одсто прошле године, а код нас је био дупло мањи – 2,8. А у овој години имамо раст од 1,5 до 2 одсто.
Када ће грађани то осетити:
– Цифре показују да смо у плусу, али је он недовољан да покрије минус који смо имали. Ми ћемо тек средином 2011. бити на нивоу на ком смо били пре кризе. Следећа година ће бити знатно боља, између осталог, и због одмрзавања плата и пензија.
Хоће ли ребалансом буџета бити подмирени бројни захтеви за средствима из државне касе:
– Помоћ пензионерима смо исплатили и без ребаланса, а сад гледамо како да покријемо одређене социјалне категорије и да вратимо трансфере општинама.
Шта Влада ради да спречи несташице основних намирница:
– Једини артикал са којим тренутно имамо проблем је млеко. Донели смо уредбу по којој су произвођачи обавезни да 40 одсто откупљеног млека пласирају на тржиште. Она се поштује, али уколико се испостави да ова уредба није довољна – дозволићемо и увоз.
О предлогу да се уведе евро:
– Већина стручњака сматра да би то било лоше. Управо захваљујући флексибилном курсу, Србија је имала мањи пад производње од других земаља.
Хоће ли укидање виза остати највећи успех ове владе:
– Надам се да ће то, ипак, бити статус кандидата који ћемо добити следеће године. Велики успех ове владе је што су спречене катастрофалне последице економске кризе.
Могућност реконструкције Владе:
– Не искључујем ту могућност у циљу повећања ефикасности. Реконструкција Владе морала би добро да се припреми, уз консензус коалиционих партнера, како бисмо избегли политичке трзавице. Сматрам да су министарства углавном добро радила. Наравно, увек може боље.
О недавном насилничком понашању хулигана:
– Група вандала није угрозила Србију, нити ће то успети. Држава ће се обрачунати са њима. Обезбедићемо да се поштују закон, мир и уставни поредак у земљи. Проблем са хулиганима запуштен је годинама. Важно је да сада сузбијамо ту појаву која није карактеристична само за Србију. Предлог закона о изменама Законика о кривичном поступку је у Скупштини и он ће омогућити много оштрије казне за изгреднике. Спроводимо реформу судства, имамо Савет за борбу против насиља у спорту и идемо у добром правцу.
Да ли је понашање групе насилника изазвано незадовољством ситуацијом у друштву:
– Не, насиље није интерес грађана. Ради се о групама које су инструментализоване и истражни органи имају задатак да виновнике и организаторе изведу пред лице правде. Суд ће утврдити ко су организатори, финансијери и коме је у интересу да ствара хаос на улицама и подстиче девијантне појаве.
Политичка позадина тих догађаја:
– Није добро да спекулишемо ко стоји иза њих док су истражне радње у току. Без сумње у питању је организован криминал. Ко год да је то урадио, организовао, подржао или директно учествовао, мора да одговара јер је произвео вишеструку штету за Србију. Овога пута и убудуће одговор државе ће бити потпун, како се то ради у свим демократским земљама.
Дерби “Црвена звезда”–“Партизан”:
– Држава ће све учинити да обезбеди одигравање утакмице и сигурност грађана. Могу само да саветујем навијачким групама да не посежу за насиљем јер ће наићи на жестоку реакцију.
Преговори Београда и Приштине:
– У резолуцији Генералне скупштине Уједињених нација утврђен је оквир разговора – то су сва питања важна за стабилност у региону. У овом тренутку, ни теме ни формат преговора Београда и Приштине још нису договорени.
Важно је да се разговори добро припреме и да се воде у правцу компромисног и праведног решења. Сматрам да је то прави пут за решавање историјског конфликта између Срба и Албанаца.
Када би дијалог могао да почне:
– Желимо да то буде што пре. Спремни смо да убрзамо сву логистику око припрема. Тешко је претпоставити како ће се и када завршити политичка нестабилност која је настала у Приштини.
Сигурно је да те разговоре у име српске стране треба да организује и води Влада Србије, када буде договорен формат разговора. То је велика одговорност и Влада и ја лично спремни смо за тај изазов.
Шта очекујете од 25. октобра, када Савет министара ЕУ одлучује о апликацији Србије:
– Очекујем да ће тог дана бити прослеђена наша кандидатура за чланство у ЕУ.
Да ли ће Србија постати члан ЕУ од 2014. до 2016. године:
– То је реалан период. Србија ће у сваком погледу бити спремна да 2016. постане чланица ЕУ. Имаћемо законодавни оквир, владавину права и економски ниво који ће нам то обезбедити.
Независно од формалног чланства, ЕУ је најатрактивнији постојећи модел за живот грађана и као такав нема добру алтернативу. Успећемо да се реформишемо по европским стандардима и то је важније од датума када ћемо постати члан.
Евентуална условљавања Србије:
– Никаква евентуална условљавања не могу да одложе наше реформе. Мислим да кључне европске земље немају дилему око тога да ли Србија треба да буде у ЕУ.
Тендер за продају 51 одсто акција “Телекома Србије”:
– Заинтересованих купаца има. У току је законска процедура, па не бих да лицитирам именима. Постоји могућност да грчки “Оте” прода својих 20 одсто, и у том случају не бисмо продавали све, већ само 31 одсто нашег власништва.
Остало бисмо могли да продамо касније, по још повољнијим условима. Наш део је процењен на приближно 1,25 милијарди евра. Ако бисмо сада лицитирали са ценом, то би отерало потенцијалне купце, али она ће свакако бити већа од оне која је у процени.
Где ће бити уложена та средства:
– У инфраструктуру. За главне коридоре неће ићи, јер ту већ имамо затворену финансијску конструкцију. Градићемо попречне саобраћајнице које велике градове спајају са коридорима, улагаћемо у железницу, а вероватно и у изградњу неких трајних институција, попут Народног музеја, Филхармоније...
Тај новац ће ићи на посебан рачун, па ће се тачно видети и контролисати за које намене се троши.
Може ли се у садашњим околностима говорити о завршетку рецесије:
– Просечан пад БДП-а у окружењу и Европи био је шест одсто прошле године, а код нас је био дупло мањи – 2,8. А у овој години имамо раст од 1,5 до 2 одсто.
Када ће грађани то осетити:
– Цифре показују да смо у плусу, али је он недовољан да покрије минус који смо имали. Ми ћемо тек средином 2011. бити на нивоу на ком смо били пре кризе. Следећа година ће бити знатно боља, између осталог, и због одмрзавања плата и пензија.
Хоће ли ребалансом буџета бити подмирени бројни захтеви за средствима из државне касе:
– Помоћ пензионерима смо исплатили и без ребаланса, а сад гледамо како да покријемо одређене социјалне категорије и да вратимо трансфере општинама.
Шта Влада ради да спречи несташице основних намирница:
– Једини артикал са којим тренутно имамо проблем је млеко. Донели смо уредбу по којој су произвођачи обавезни да 40 одсто откупљеног млека пласирају на тржиште. Она се поштује, али уколико се испостави да ова уредба није довољна – дозволићемо и увоз.
О предлогу да се уведе евро:
– Већина стручњака сматра да би то било лоше. Управо захваљујући флексибилном курсу, Србија је имала мањи пад производње од других земаља.
Хоће ли укидање виза остати највећи успех ове владе:
– Надам се да ће то, ипак, бити статус кандидата који ћемо добити следеће године. Велики успех ове владе је што су спречене катастрофалне последице економске кризе.
Могућност реконструкције Владе:
– Не искључујем ту могућност у циљу повећања ефикасности. Реконструкција Владе морала би добро да се припреми, уз консензус коалиционих партнера, како бисмо избегли политичке трзавице. Сматрам да су министарства углавном добро радила. Наравно, увек може боље.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи