П:
О:
Читај ми
Напредак у решавању питања несталих током ратних сукоба у Хрватској
Београд,
28. јул 2010.
Председник Комисије за нестала лица Владе Републике Србије Вељко Одаловић и Председник Повјеренства за заточене и нестале Владе Хрватске Иван Грујић изјавили су данас да је остварен напредак у решавању питања несталих током ратних сукоба у Хрватској 90-их година прошлог века.
Одаловић и Грујић су на конференцији за новинаре, одржаној после дводневног састанка представника двеју земаља, навели да се око 2.000 људи води као нестало на листама.
Одаловић је рекао да је између два састанка комисија 112 тела ексхумирано, при чему је утврђен идентитет 78 несталих лица.
Он је оценио да разрешење питања несталих може допринети стабилности у региону и подсетио на то да су председници Србије и Хрватске Борис Тадић и Иво Јосиповић питање несталих уврстили у приоритете.
Одаловић је рекао да је прихваћено да се испитају локације у Србији на којима се можда налазе тела која се могу довести у везу са сукобима у бившој Југославији и додао да ће се извршити провере на Петроварадину, у Руми и Бачкој Паланци.
Он је навео да Србија инсистира да се испитају позната гробна места, којих има око 400 и која су углавном везана за акције "Бљесак" и "Олуја", али да их има и из ранијих периода ратних сукоба у Хрватској.
Одаловић је указао на то да постоји одређени број несталих особа које се не налазе у књизи несталих јер у њиховим случајевима нису испуњени критеријуми Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК), али и изразио наду да ће листа несталих бити допуњена.
Грујић је рекао да је од 1.860 људи укупно несталих на територији Хрватске 1.024 нестало између 1991. и 1995. године, а да су остали нестали у акцијама "Бљесак" и "Олуја" и да о њиховом нестанку, пре свега, води рачуна Хрватска.
Он је додао да су после акција "Бљесак" и "Олуја" евидентирана 1.392 гробна места, од којих је ексхумирано 700.
Грујић је навео да су на састанку покренута отворена питања документације болнице у Вуковару и особа несталих на територији Србије и територији Хрватске коју су контролисале српске снаге, додавши да су први кораци у тим питањима охрабрујући.
Одаловић и Грујић су истакли и да су од састанка у Загребу прошле године обе стране испуниле преузете обавезе.
Грујић је рекао да је комисија Владе Србије тада тражила ексхумације у западној Славонији, као и утврђивање идентитета особа у Пакрачкој пољани и с подручја Шњегавића, где је од 13 несталих утврђен идентитет 8 људи.
Он је додао да је српска комисија испунила све договоре и да су извршене ексхумације на подручју Ниша, чему су присуствовали представници Хрватске.
Саво Штрбац, председник невладине организације "Веритас" која се бави несталим особама српске националности, рекао је да "Веритас" тражи још 1.020 људи који нису у књизи несталих.
Штрбац је напоменуо да породице несталих често неће да сарађују, а да без њихове сарадње нестале особе не могу да се нађу у књизи несталих.
Он је рекао да се брже морају ексхумирати позната гробна места и додао да је објашњење хрватских власти да немају довољно средстава јер им је ограничен буџет.
Одаловић је, одговарајући на питање новинара, навео да на територији Косова и Метохије има 1.850 несталих особа, од којих Србија тражи 832.
Он је указао на то да има озбиљних проблема у раду радне групе образоване на релацији Београд-Приштина, јер УНМИК, Еулекс и косовске институције самоуправе не испуњавају захтеве Србије потребном динамиком.
Поводом несталих у БиХ, Одаловић је рекао да Србија с том земљом нема међудржавни споразум.
На територији БиХ се воде као нестала 103 држављана Србије, махом војника који су страдали или заробљени у Добровољачкој улици и каснијим дешавањима у Сарајеву, навео је Одаловић.
Одаловић је рекао да је између два састанка комисија 112 тела ексхумирано, при чему је утврђен идентитет 78 несталих лица.
Он је оценио да разрешење питања несталих може допринети стабилности у региону и подсетио на то да су председници Србије и Хрватске Борис Тадић и Иво Јосиповић питање несталих уврстили у приоритете.
Одаловић је рекао да је прихваћено да се испитају локације у Србији на којима се можда налазе тела која се могу довести у везу са сукобима у бившој Југославији и додао да ће се извршити провере на Петроварадину, у Руми и Бачкој Паланци.
Он је навео да Србија инсистира да се испитају позната гробна места, којих има око 400 и која су углавном везана за акције "Бљесак" и "Олуја", али да их има и из ранијих периода ратних сукоба у Хрватској.
Одаловић је указао на то да постоји одређени број несталих особа које се не налазе у књизи несталих јер у њиховим случајевима нису испуњени критеријуми Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК), али и изразио наду да ће листа несталих бити допуњена.
Грујић је рекао да је од 1.860 људи укупно несталих на територији Хрватске 1.024 нестало између 1991. и 1995. године, а да су остали нестали у акцијама "Бљесак" и "Олуја" и да о њиховом нестанку, пре свега, води рачуна Хрватска.
Он је додао да су после акција "Бљесак" и "Олуја" евидентирана 1.392 гробна места, од којих је ексхумирано 700.
Грујић је навео да су на састанку покренута отворена питања документације болнице у Вуковару и особа несталих на територији Србије и територији Хрватске коју су контролисале српске снаге, додавши да су први кораци у тим питањима охрабрујући.
Одаловић и Грујић су истакли и да су од састанка у Загребу прошле године обе стране испуниле преузете обавезе.
Грујић је рекао да је комисија Владе Србије тада тражила ексхумације у западној Славонији, као и утврђивање идентитета особа у Пакрачкој пољани и с подручја Шњегавића, где је од 13 несталих утврђен идентитет 8 људи.
Он је додао да је српска комисија испунила све договоре и да су извршене ексхумације на подручју Ниша, чему су присуствовали представници Хрватске.
Саво Штрбац, председник невладине организације "Веритас" која се бави несталим особама српске националности, рекао је да "Веритас" тражи још 1.020 људи који нису у књизи несталих.
Штрбац је напоменуо да породице несталих често неће да сарађују, а да без њихове сарадње нестале особе не могу да се нађу у књизи несталих.
Он је рекао да се брже морају ексхумирати позната гробна места и додао да је објашњење хрватских власти да немају довољно средстава јер им је ограничен буџет.
Одаловић је, одговарајући на питање новинара, навео да на територији Косова и Метохије има 1.850 несталих особа, од којих Србија тражи 832.
Он је указао на то да има озбиљних проблема у раду радне групе образоване на релацији Београд-Приштина, јер УНМИК, Еулекс и косовске институције самоуправе не испуњавају захтеве Србије потребном динамиком.
Поводом несталих у БиХ, Одаловић је рекао да Србија с том земљом нема међудржавни споразум.
На територији БиХ се воде као нестала 103 држављана Србије, махом војника који су страдали или заробљени у Добровољачкој улици и каснијим дешавањима у Сарајеву, навео је Одаловић.
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања
-
Београд, 2. октобар 2023.Србија поштује Резолуцију 1244 и учиниће све да се сачува мир
-
Београд, 28. септембар 2023.Међународни сусрет деце „Радост Европе” од 1. до 6. октобра у...
-
Београд, 19. септембар 2023.Број страдалих на путевима у јуну и јулу смањен за 37 одсто
-
Београд, 13. септембар 2023.Обележавање Дана српског јединства први пут ван граница Србије и...
-
Београд, 24. август 2023.Међународни сајам наоружања и војне опреме „ПАРТНЕР 2023“ од 25. до...