П:
О:
Читај ми
Пред Србијом и Хрватском на плану науке стоје бројни изазови
Београд/Загреб,
13. мај 2010.
Потпредседник Владе Србије и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић разговарао је данас у Загребу са министром науке, образовања и спорта Хрватске Радованом Фуксом о билатералној сарадњи и заједничким научним пројектима двеју земаља.
Ђелић, који борави у радној посети Хрватској, истакао је да је та земља на плану едукације и науке, али и по темама пројеката, изазовима и проблемима, најближа Србији, и оценио да пред обе земље у научном погледу стоје бројни изазови.
Он је подсетио на то да постоји 21 заједнички научни пројекат, међу којима доминирају домени биотехнологије и материјала, и нагласио да и једна и друга земља имају завидни ресурс, али да је велики део потенцијала ван њихових граница.
Ђелић је рекао да је у разговору са Фуксом постигнут договор о томе да у наредним месецима буде организована серија радионица на којима ће бити размотрени резултати заједничких иницијатива.
Потпредседник Владе је најавио да ће састанци у наредном периоду бити подигнути на виши ниво државних секретара или министара, као и да ће у наредних 12 месеци Србија и Хрватска организовати научни дан на коме ће бити размотрени постигнути резултати и области у којима је могуће побољшати сарадњу.
Према његовој оцени, билатерална сарадња ојачаће српске и хрватске потенцијале унутар научног подручја.
Ђелић је подсетио на то да се већ неколико месеци ради на формирању регионалног технолошког фонда који би имао капитал од 100 милиона евра и који би подржали ЕУ и други европски финансијски актери, а који би омогућио да научне компаније добију адекватно финансирање.
Он је указао на то да један број научника као једино решење има емиграцију, при чему они из матичне земље односе идеје и патенте и одводе своје сараднике тамо где постоји стабилно финансирање, што је заједнички проблем за све земље региона који захтева и заједничку акцију за његово решавање.
Фукс је рекао да је данашњи разговор са Ђелићем наставак разговора који су започети пре неколико месеци у Београду.
Он је прецизирао да су размењена мишљења и идентификована додатна подручја на којима је могуће остварити сарадњу, пре свега заједнички наступ научника у аплицирању за пројекте који се финансирају из фондова ЕУ.
Фукс је навео да су размењена мишљења о сличним проблемима које обе земље имају у финансирању науке и научних института, начина избора и позива на нове научне пројекте, и оценио да би требало размислити о капиталној опреми, односно о заједничком коришћењу инфраструктуре за капиталне пројекте.
Министар науке, образовања и спорта Хрватске додао је да је на састанку било речи и о модалитетима различитих начина кредитирања преко Светске банке или ЕБРД у сегментима из надлежности ресорних министарстава.
Он је подсетио на то да постоји 21 заједнички научни пројекат, међу којима доминирају домени биотехнологије и материјала, и нагласио да и једна и друга земља имају завидни ресурс, али да је велики део потенцијала ван њихових граница.
Ђелић је рекао да је у разговору са Фуксом постигнут договор о томе да у наредним месецима буде организована серија радионица на којима ће бити размотрени резултати заједничких иницијатива.
Потпредседник Владе је најавио да ће састанци у наредном периоду бити подигнути на виши ниво државних секретара или министара, као и да ће у наредних 12 месеци Србија и Хрватска организовати научни дан на коме ће бити размотрени постигнути резултати и области у којима је могуће побољшати сарадњу.
Према његовој оцени, билатерална сарадња ојачаће српске и хрватске потенцијале унутар научног подручја.
Ђелић је подсетио на то да се већ неколико месеци ради на формирању регионалног технолошког фонда који би имао капитал од 100 милиона евра и који би подржали ЕУ и други европски финансијски актери, а који би омогућио да научне компаније добију адекватно финансирање.
Он је указао на то да један број научника као једино решење има емиграцију, при чему они из матичне земље односе идеје и патенте и одводе своје сараднике тамо где постоји стабилно финансирање, што је заједнички проблем за све земље региона који захтева и заједничку акцију за његово решавање.
Фукс је рекао да је данашњи разговор са Ђелићем наставак разговора који су започети пре неколико месеци у Београду.
Он је прецизирао да су размењена мишљења и идентификована додатна подручја на којима је могуће остварити сарадњу, пре свега заједнички наступ научника у аплицирању за пројекте који се финансирају из фондова ЕУ.
Фукс је навео да су размењена мишљења о сличним проблемима које обе земље имају у финансирању науке и научних института, начина избора и позива на нове научне пројекте, и оценио да би требало размислити о капиталној опреми, односно о заједничком коришћењу инфраструктуре за капиталне пројекте.
Министар науке, образовања и спорта Хрватске додао је да је на састанку било речи и о модалитетима различитих начина кредитирања преко Светске банке или ЕБРД у сегментима из надлежности ресорних министарстава.
-
Београд, 29. април 2024.ЕКСПО прилика за Србију да настави са растом и развојем
-
Београд, 29. април 2024.Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешко опредељење Србије
-
Београд, 28. април 2024.Ванредна седница СБ УН о Босни и Херцеговини највероватније 30....
-
Београд/Додома, 27. април 2024.Србија и Сомалија спремне да интензивирају сарадњу
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону