П:
О:
Читај ми
Коштуница позвао италијанске привреднике да инвестирају у Србији
Београд,
18. октобар 2004.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница изјавио је данас да све већи број инвеститора, као и пад интересних стопа у нашој земљи, указују на то да је ризик улагања у Србију сада много нижи него пре пола године.
Војислав Коштуница
Аутор:
ФоНет
Коштуница је приликом отварања пленарне седнице скупа италијанских и српских привредника под називом "Италија у Београду 2004" истакао да Влада Србије чини велике напоре како би утврдила јасна правила којима би се обезбедили повољни услови за инвестирање у Србији.
Председник Владе навео је да су, од када је Влада формирана, створени законски оквири за стране улагаче и да је све израженија отвореност домаће привреде према свету. Он је додао да се интензивно ради и на побољшању ефикасности судског система, да су припремљене све законске претпоставке за наставак приватизације кроз тендере и аукције, уз напомену да је Влада оријентисана и на јачање малих и средњих предузећа.
Коштуница је подсетио на то да је, иако је Италија наш трећи спољнотрговински партнер, а други највећи увозник наше робе, до сада било мало примера директних инвестиција ове земље у Србију. Он је изразио наду да ће овај скуп помоћи италијанским привредницима да се боље упознају са могућностима које им се пружају у нашој земљи и да ће италијанске компаније ускоро почети да у Србији производе како за сопствено и наше тржиште, тако и за трећа тржишта.
Председник Владе изразио је веровање да Србија, осим географске близине, има низ предности да постане регионални центар италијанске привредне активности. Он је исказао наду да ће на следећем оваквом скупу моћи да се говори и о резултатима који су постигнути током заједничке сарадње.
Потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус истакао је да су политички односи Србије и Италије изванредни, а да је циљ овог скупа да и економски и финансијски односи две земље достигну политичке.
Он је нагласио да је успостављањем политичке стабилности ризик инвестирања у Србију значајно смањен, због чега се Србија у том смислу више не разликује од суседних земаља, као што су на пример Румунија или Бугарска, и додао да је остварена макроекономска стабилност, као услов за дугорочно инвестирање.
Према његовим речима, након усвајања ребаланса буџета биће решен и проблем наших дугова, а као земља добићемо кредитни рејтинг, што ће бити показатељ стабилизације ситуације у Србији.
Лабус је изразио очекивање да ће наша земља у првом кварталу наредне године добити позитивну Студију изводљивости за преговоре са Европском унијом о закључивању уговора о стабилизацији и асоцијацији, као и да ће крајем 2005. године тај уговор бити закључен.
Председник Владе навео је да су, од када је Влада формирана, створени законски оквири за стране улагаче и да је све израженија отвореност домаће привреде према свету. Он је додао да се интензивно ради и на побољшању ефикасности судског система, да су припремљене све законске претпоставке за наставак приватизације кроз тендере и аукције, уз напомену да је Влада оријентисана и на јачање малих и средњих предузећа.
Коштуница је подсетио на то да је, иако је Италија наш трећи спољнотрговински партнер, а други највећи увозник наше робе, до сада било мало примера директних инвестиција ове земље у Србију. Он је изразио наду да ће овај скуп помоћи италијанским привредницима да се боље упознају са могућностима које им се пружају у нашој земљи и да ће италијанске компаније ускоро почети да у Србији производе како за сопствено и наше тржиште, тако и за трећа тржишта.
Председник Владе изразио је веровање да Србија, осим географске близине, има низ предности да постане регионални центар италијанске привредне активности. Он је исказао наду да ће на следећем оваквом скупу моћи да се говори и о резултатима који су постигнути током заједничке сарадње.
Потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус истакао је да су политички односи Србије и Италије изванредни, а да је циљ овог скупа да и економски и финансијски односи две земље достигну политичке.
Он је нагласио да је успостављањем политичке стабилности ризик инвестирања у Србију значајно смањен, због чега се Србија у том смислу више не разликује од суседних земаља, као што су на пример Румунија или Бугарска, и додао да је остварена макроекономска стабилност, као услов за дугорочно инвестирање.
Према његовим речима, након усвајања ребаланса буџета биће решен и проблем наших дугова, а као земља добићемо кредитни рејтинг, што ће бити показатељ стабилизације ситуације у Србији.
Лабус је изразио очекивање да ће наша земља у првом кварталу наредне године добити позитивну Студију изводљивости за преговоре са Европском унијом о закључивању уговора о стабилизацији и асоцијацији, као и да ће крајем 2005. године тај уговор бити закључен.
Мирољуб Лабус
Аутор:
ФоНет
Он је подсетио на то да за неколико недеља предстоји и потписивање уговора о текстилу са ЕУ, која је у међувремену повећала наше извозне квоте, и додао да се током ове недеље настављају преговори са Међународним монетарним фондом, током којих би требало да буде постигнут договор о трећој ревизији дугорочног аранжмана који имамо са овом финансијском институцијом.
Према његовим речима, решавање дела дуга Лондонском клубу поверилаца и договор са ММФ-ом смањиће дуг земље за 2,5 милијарде долара, а ова година је и са становишта привредног развоја веома добра, пошто се очекује раст бруто друштвеног производа између шест и осам одсто, док индустријска производња већ сада бележи раст од шест одсто, а пољопривреда више од 10 одсто.
Лабус је изразио наду да ће се одговарајућим мерама неутралисати раст цена нафте, као и притисак инфлације и да ће следеће године раст друштвеног производа износити између 4,5 и 5,5 одсто.
Потпредседник Владе додао је да Србија има велики трговински дефицит у размени са Италијом и да у односу на период од пре више од једне деценије тај однос износи пет према два, односно пет долара увозимо, а два извозимо, због чега је исказао наду да ће италијански привредници инвестирањем у Србију тај однос уравнотежити и поправити на дуги рок, што је од обостраног интереса.
Лабус је рекао да је у Србији усвојен нови концепт економске политике који подразумева промене на нивоу предузећа и банака, што је основ стварања микроекономских услова који доприносе одрживој макроекономској стабилности.
Тренутно су у току промене у банкарском систему како би повећали домаћу штедњу, смањили камате, повећали инвестиције и на тај начин повећали извоз, док другу врсту мера чини привлачење директних страних инвестиција, нагласио је Лабус.
Он је додао да у циљу привлачења инвестиција предстоји отклањање још читавог низа малих административних препрека, уз оцену да ће се увођењем пореза на додату вредност значајно смањити "сива" економија, а тиме и комерцијални ризик инвестирања.
Лабус је изразио уверење да ће данашња конференција допринети повећању инвестиционе активности италијанских привредника, као и да ће представљати камен темељац за повећање свеукупне економске сарадње Србије и Италије. Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Предраг Бубало оценио је да Србија постаје нова регионална инвестициона дестинација, чему доприноси непрестано унапређење инвестиционе климе и стварање повољног амбијента неопходног за повећани прилив страних директних улагања.
Он је учеснике скупа упознао са чињеницом да у Србији већ послује више од 1.000 страних компанија, међу којима су "Сименс", "УС Стеел", "Хенкел", "Филип Морис", "Бритиш америкен тобако", "Хеленик петролеум", и додао да су након стабилизације највиших институција у нашој земљи и друге реномиране стране фирме заинтересоване за улагање у Србији.
Бубало је нагласио да извори раста у Србији у овој и наредним годинама леже у дугорочној пословној стабилности и брзој и транспарентној приватизацији, која је кључ просперитета читаве домаће економије, пошто приватни сектор већ сада ствара 50 одсто друштвеног производа.
Према његовим речима, решавање дела дуга Лондонском клубу поверилаца и договор са ММФ-ом смањиће дуг земље за 2,5 милијарде долара, а ова година је и са становишта привредног развоја веома добра, пошто се очекује раст бруто друштвеног производа између шест и осам одсто, док индустријска производња већ сада бележи раст од шест одсто, а пољопривреда више од 10 одсто.
Лабус је изразио наду да ће се одговарајућим мерама неутралисати раст цена нафте, као и притисак инфлације и да ће следеће године раст друштвеног производа износити између 4,5 и 5,5 одсто.
Потпредседник Владе додао је да Србија има велики трговински дефицит у размени са Италијом и да у односу на период од пре више од једне деценије тај однос износи пет према два, односно пет долара увозимо, а два извозимо, због чега је исказао наду да ће италијански привредници инвестирањем у Србију тај однос уравнотежити и поправити на дуги рок, што је од обостраног интереса.
Лабус је рекао да је у Србији усвојен нови концепт економске политике који подразумева промене на нивоу предузећа и банака, што је основ стварања микроекономских услова који доприносе одрживој макроекономској стабилности.
Тренутно су у току промене у банкарском систему како би повећали домаћу штедњу, смањили камате, повећали инвестиције и на тај начин повећали извоз, док другу врсту мера чини привлачење директних страних инвестиција, нагласио је Лабус.
Он је додао да у циљу привлачења инвестиција предстоји отклањање још читавог низа малих административних препрека, уз оцену да ће се увођењем пореза на додату вредност значајно смањити "сива" економија, а тиме и комерцијални ризик инвестирања.
Лабус је изразио уверење да ће данашња конференција допринети повећању инвестиционе активности италијанских привредника, као и да ће представљати камен темељац за повећање свеукупне економске сарадње Србије и Италије. Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Предраг Бубало оценио је да Србија постаје нова регионална инвестициона дестинација, чему доприноси непрестано унапређење инвестиционе климе и стварање повољног амбијента неопходног за повећани прилив страних директних улагања.
Он је учеснике скупа упознао са чињеницом да у Србији већ послује више од 1.000 страних компанија, међу којима су "Сименс", "УС Стеел", "Хенкел", "Филип Морис", "Бритиш америкен тобако", "Хеленик петролеум", и додао да су након стабилизације највиших институција у нашој земљи и друге реномиране стране фирме заинтересоване за улагање у Србији.
Бубало је нагласио да извори раста у Србији у овој и наредним годинама леже у дугорочној пословној стабилности и брзој и транспарентној приватизацији, која је кључ просперитета читаве домаће економије, пошто приватни сектор већ сада ствара 50 одсто друштвеног производа.
Министар је потенцијалним инвеститорима предочио да ће, послујући у Србији, уживати једнака права као свака друга домаћа фирма и плаћати порез на добит предузећа по најнижој стопи у Европи од десет одсто. Он је такође указао на слободан трговински приступ тржиштима суседних земаља које чини 60 милиона потрошача, као и бесцарински приступ додатном тржишту од 150 милиона потрошача, на основу споразума који Србија и Црна Гора има са Руском Федерацијом.
Бубало је као предност пословања у Србији навео и обученост радника, релативно ниже трошкове радне снаге, одличне комуникационе везе са свим главним градовима у Европи и слободно трансферисање профита из Србије у иностранство. Према његовим речима, инвестиционе могућности постоје у секторима прехрамбене индустрије, фармацеутике и хемијске индустрије, електронике и ауто-компоненти, саобраћаја и телекомуникација, грађевинарства и некретнина, дрвне индустрије, рударства и прераде метала, индустрије текстила, одеће и обуће.
Бубало је додао да висок потенцијал пружају и енергетски сектор, заштита животне средине, комуналне делатности и туризам, док су тренутно најактуелнији пројекти у сектору транспорта - развој Аеродрома Београд, као и саобраћајне инфраструктуре на Дунаву и коридора VII.
Министар је нагласио да данашњи скуп представља велики корак напред који дате везе између две земље ојачава и чини дугорочним и поручио учесницима скупа да у Министарству за економске односе са иностранством и Министарству привреде имају поуздане и стабилне партнере у даљој сарадњи.
Бубало је као предност пословања у Србији навео и обученост радника, релативно ниже трошкове радне снаге, одличне комуникационе везе са свим главним градовима у Европи и слободно трансферисање профита из Србије у иностранство. Према његовим речима, инвестиционе могућности постоје у секторима прехрамбене индустрије, фармацеутике и хемијске индустрије, електронике и ауто-компоненти, саобраћаја и телекомуникација, грађевинарства и некретнина, дрвне индустрије, рударства и прераде метала, индустрије текстила, одеће и обуће.
Бубало је додао да висок потенцијал пружају и енергетски сектор, заштита животне средине, комуналне делатности и туризам, док су тренутно најактуелнији пројекти у сектору транспорта - развој Аеродрома Београд, као и саобраћајне инфраструктуре на Дунаву и коридора VII.
Министар је нагласио да данашњи скуп представља велики корак напред који дате везе између две земље ојачава и чини дугорочним и поручио учесницима скупа да у Министарству за економске односе са иностранством и Министарству привреде имају поуздане и стабилне партнере у даљој сарадњи.
-
Уб, 19. април 2024.Отворена реконструисана зграда правосудних органа у Убу
-
Пештер, 19. април 2024.Вежба „Вихор 2024“ показатељ високе оспособљености команди и...
-
Алексинац, 19. април 2024.Велики значај уједначеног развоја свих делова земље
-
Ниш, 18. април 2024.Подршка оболелима од ретких болести из Ниша и околних места
-
Београд, 18. април 2024.Сарадња са образовним и научним институцијама на развоју...
-
Београд, 17. април 2024.Чувати од заборава невино пале жртве у нашој бурној прошлости
-
Београд, 17. април 2024.Заштитити децу од дигиталног и сваког другог насиља
-
Београд/Куманово, 17. април 2024.Милићевић посетио српску заједницу у Куманову
-
Београд, 17. април 2024.Наставак улагања у даљи развој ИКТ сектора у Србији
-
Београд, 17. април 2024.Сарадња са компанијом „Мерк” на подстицању иновација у Србији