Рајко Ђурић, Божидар Ђелић и координатор Лиге за Декаду Рома Осман Балић
Ђелић је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да су Роми специфични утолико што су мањина свуда и што немају државу матицу, због чега ова специфичност мора да се препозна кроз израду одговарајуће европске политике.
Према његовим речима, неки Роми кажу да су они први Европљани и да је њихова матица у суштини Европа, што Европа постепено, кроз тешкоће и отпоре, све више препознаје, због чега Србија очекује много од овог самита.
Ђелић, који је данас председавао петој седници Савета за унапређивање положаја Рома и спровођење Декаде инклузије Рома, навео је да су Роми не само највећа мањина у Европи, која броји између 10 и 15 милиона људи, већ и у Србији, где их има између 200 и 400 хиљада.
Он је истакао да је интеграција мањина у друштво, међу њима и Рома, један од услова европских интеграција и напоменуо да је Србија у последње две године учинила много на побољшању њиховог положаја и у смислу значајнијих издвајања.
Србија намерава да из сопственог буџета, али и из европских фондова, повећа средства посвећена инклузији ромске мањине. У недељама које долазе преговараћемо са Банком за развој Савета Европе о пакету вредном 63,4 милиона евра који ће од 2011. до 2013. године бити намењен инклузији социјално осетљивих група, пре свега Рома, поручио је потпредседник Владе.
Ђелић је најавио да то укључује и изградњу постројења за рециклажу, што ће нарочито бити значајно за Роме, будући да чак 70 одсто њих живи од сакупљања секундарних сировина.
Новац из Банке за развој ће, како је нагласио, бити искоришћен и за изградњу 1.000 станова за угрожено становништво у најмање пет општина у Србији, за микрокредитирање и специјалне образовне програме угрожених мањина, укључујући и Роме.
Потпредседник Владе је свим Ромима честитао њихов дан – 8. април, као и председнику Уније Рома Србије Рајку Ђурићу, који ће у Шпанији добити награду за животно дело Института за културу из Мадрида због доприноса у решавању питања ромске мањине.
Рајко Ђурић, књижевник и косценариста филмова "Скупљачи перја" Александра Петровића и "Дом за вешање" Емира Кустурице, који су добитници “Златне палме” на филмском фестивалу у Кану, аутор је прве "Историје Рома" у Европи која вреднује литерарно стваралаштво Рома, што је, према његовим речима, био и један од главних повода за ову награду.