П:
О:
Читај ми
Искористити потенцијал Дунава за привлачење средстава из европских фондова
Београд,
6. април 2010.
Потпредседник Владе за европске интеграције и национални координатор за сарадњу са ЕУ у Подунављу Божидар Ђелић истакао је данас да Србија мора да искористи шансу коју има преко Дунавске стратегије како би привукла средства из европских фондова.
ВИДЕО: Божидар Ђелић о финансирању пројеката везаних за Дунав
Ђелић је на отварању конференције „Дунавска стратегија и економија знања“ у Институту за међународну политику и привреду оценио да Србија кроз пројекте који ће бити представљени 19. и 20. априла на међународној конференцији у Бечу и Братислави има могућност да оствари напредак у инфраструктури, одрживом и социо-економском развоју.
Он је додао да је то велики потенцијал који треба да искористимо на прави начин.
Потпредседник Владе је подсетио на то да је Дунав, или Коридор 7, једини од 10 европских коридора који није друм или железница, и указао на то да је Европска унија дефинисала три приоритета за његов будући развој.
Према његовим речима, то су транспорт и инфраструктура, екологија и социјално-економски развој, односно равномерни регионални развој, при чему су у току консултације о изради макрорегионалне стратегије Дунава.
Формално усвајање ове стратегије у Европској комисији, како је истакао, очекује се у другој половини године како би документ био усвојен у првој половини 2011. године, током председавања Мађарске ЕУ.
Ђелић је најавио да ће у септембру бити одржана конференција у Београду која ће се бавити најважнијим и најтежим питањем – финансирањем Дунавске стратегије до новог буџетског циклуса ЕУ 2014. године.
Србија је донела одлуку да из инструмената претприступне помоћи за 2011. годину издвоји између 20 и 30 милиона евра за финансирање малих пројеката и тако покаже Унији да има капацитете да апсорбује будућа финансирања пројеката Дунавске стратегије средствима из европског буџета, нагласио је потпредседник Владе.
Он је напоменуо да кроз Србију пролази 588 километара тока Дунава, што чини четвртину пловног тока те реке, као и да су 24 општине на његовој обали.
Охрабрујем општине да користе фондове ЕУ за прекограничну сарадњу са општинама других држава које се налазе на обали Дунава, поручио је Ђелић и поновио да Србија има идеје, али тренутно нема пројекте којима би требало да се искористи потенцијал Дунава.
Помоћник министра за науку и технолошки развој Нада Драговић навела је да је Дунав, иако четвртином тока протиче кроз Србију, у поређењу са Рајном на пример, на којој је промет 10 пута већи, чак три пута загађенији.
Економија знања један је од стубова Дунавске стратегије, па би Србија требало да пронађе начин да унапреди сектор образовања и ради на јачању пројеката везаних за ту реку, закључила је Драговић.
Циљ данашње конференције је промовисање интелектуалних капацитета од којих зависи успешност Србије у сарадњи са ЕУ на изради свеобухватне Дунавске стратегије.
На скупу је афирмисана идеја интензивирања научне сарадње земаља у Дунавском региону и већег ангажовања научне заједнице у заштити заједничких европских вредности и културно-историјског наслеђа, а било је речи и о одрживом коришћењу природних ресурса, пречишћавању отпадних вода и заштити животне средине.
Конференцију су организовали Кабинет потпредседника Владе за европске интеграције у сарадњи са Међународним научним форумом „Дунав – река сарадње“, Институтом "Јарослав Черни" и Институтом за међународну политику и привреду.
Он је додао да је то велики потенцијал који треба да искористимо на прави начин.
Потпредседник Владе је подсетио на то да је Дунав, или Коридор 7, једини од 10 европских коридора који није друм или железница, и указао на то да је Европска унија дефинисала три приоритета за његов будући развој.
Према његовим речима, то су транспорт и инфраструктура, екологија и социјално-економски развој, односно равномерни регионални развој, при чему су у току консултације о изради макрорегионалне стратегије Дунава.
Формално усвајање ове стратегије у Европској комисији, како је истакао, очекује се у другој половини године како би документ био усвојен у првој половини 2011. године, током председавања Мађарске ЕУ.
Ђелић је најавио да ће у септембру бити одржана конференција у Београду која ће се бавити најважнијим и најтежим питањем – финансирањем Дунавске стратегије до новог буџетског циклуса ЕУ 2014. године.
Србија је донела одлуку да из инструмената претприступне помоћи за 2011. годину издвоји између 20 и 30 милиона евра за финансирање малих пројеката и тако покаже Унији да има капацитете да апсорбује будућа финансирања пројеката Дунавске стратегије средствима из европског буџета, нагласио је потпредседник Владе.
Он је напоменуо да кроз Србију пролази 588 километара тока Дунава, што чини четвртину пловног тока те реке, као и да су 24 општине на његовој обали.
Охрабрујем општине да користе фондове ЕУ за прекограничну сарадњу са општинама других држава које се налазе на обали Дунава, поручио је Ђелић и поновио да Србија има идеје, али тренутно нема пројекте којима би требало да се искористи потенцијал Дунава.
Помоћник министра за науку и технолошки развој Нада Драговић навела је да је Дунав, иако четвртином тока протиче кроз Србију, у поређењу са Рајном на пример, на којој је промет 10 пута већи, чак три пута загађенији.
Економија знања један је од стубова Дунавске стратегије, па би Србија требало да пронађе начин да унапреди сектор образовања и ради на јачању пројеката везаних за ту реку, закључила је Драговић.
Циљ данашње конференције је промовисање интелектуалних капацитета од којих зависи успешност Србије у сарадњи са ЕУ на изради свеобухватне Дунавске стратегије.
На скупу је афирмисана идеја интензивирања научне сарадње земаља у Дунавском региону и већег ангажовања научне заједнице у заштити заједничких европских вредности и културно-историјског наслеђа, а било је речи и о одрживом коришћењу природних ресурса, пречишћавању отпадних вода и заштити животне средине.
Конференцију су организовали Кабинет потпредседника Владе за европске интеграције у сарадњи са Међународним научним форумом „Дунав – река сарадње“, Институтом "Јарослав Черни" и Институтом за међународну политику и привреду.
-
Београд, 29. април 2024.Пуноправно чланство у ЕУ остаје стратешко опредељење Србије
-
Београд, 28. април 2024.Ванредна седница СБ УН о Босни и Херцеговини највероватније 30....
-
Београд/Додома, 27. април 2024.Србија и Сомалија спремне да интензивирају сарадњу
-
Београд/Дар ес Салам, 26. април 2024.Опредељење Србије да са Танзанијом гради најбоље могуће односе
-
Београд, 26. април 2024.Србија од 2020. године привукла 15,9 милијарди евра страних...
-
Београд, 26. април 2024.За реконструкцију и изградњу објеката културе 6,3 милиона евра
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону
-
Београд, 25. април 2024.Србија посвећена очувању мира и стабилности у региону