П:
О:
Читај ми
У процес децентрализације потребно укључити све институције
Београд,
29. март 2010.
Председник Републике Србије Борис Тадић оценио је данас да је процес децентрализације један од највећих изазова са којима се суочава наше друштво због чега у њега треба укључити све институције како би се избегло понављање грешака из прошлости.
Тадић је на отварању дводневне Националне конференције о децентрализацији која се одржава у Скупштини Србије истакао да се то питање не сме политизовати, с обзиром на то да је реч о осетљивој ствари чије решавање мора да обезбеди стабилност и равномеран развој земље.
Он је указао на то да велики проблем у претходних неколико деценија у нашој земљи представља низак наталитет у многим деловима Србије и селидба становништва са рубних подручја у локалне центре и Београд.
Према његовим речима, тај проблем не може бити решен за неколико година, али је потребно да се држава одмах укључи у његово решавање, при чему садашњи трендови не обезбеђују довољан број становника за све оно што Србију очекује на путу изградње стабилног друштва.
Тадић је указао на то да у изради стратегије децентрализације прво треба да се утврди каквим економским, материјалним и људским ресурсима држава располаже, и оценио да Србија нема довољно административних ресурса ни у великим центрима, ни у локалним срединама.
Говорећи о решењима за питање децентрализације, он је навео да многа решења из периода бивше Југославије данас више не могу да буду примењена јер је Србија данас другачије друштво, због чега то питање треба решавати са перспективом у наредних неколико деценија.
Председник Србије је нагласио да није лако применити ни искуства неких европских земаља јер се оне разликују од Србије и по броју становника и по својим могућностима, и додао да ЕУ не намеће какво решење треба да буде усвојено, уколико оно може да обезбеди политичку стабилност и економски просперитет.
Тадић је оценио да децентрализација треба да омогући економско и свако друго повезивање грађана и региона и да задовољи њихове потребе, односно обезбеди унутрашњи развој.
Када је реч о смањењу броја становника у појединим деловима земље, он је навео да су посебно угрожени источни и јужни део Србије, уз административну линију са Косовом и Метохијом, као и да се исти проблем јавља и у неким деловима Војводине.
Према његовој оцени, због тога је потребно интензивније улагање у инфраструктуру, пре свега путну и железничку мрежу, како би се обезбедио развој свих делова Србије и спречило даље исељавање становништва.
Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић рекао је да унапређење предузетништва и капацитета локалних самоуправа, као и изградња путне и железничке инфраструктуре, треба да буду приоритети на путу ка децентрализацији Србије.
Динкић је истакао да је за децентрализацију неопходно вратити имовину локалним самоуправама, и нагласио да је неопходно што пре донети закон о имовини локалне самоуправе. Он је указао на то да је за успешно спровођење тог процеса потребна политичка децентрализација, као и увођење региона као такозваног средњег нивоа власти, између републичке Владе и локалне самоуправе.
Према његовим речима, све локалне самоуправе треба да имају заједнички циљ, а то је обезбеђивање бољег и квалитетнијег живота грађана и привлачење инвестиција. Динкић је указао и на то да су у Србији присутне велике разлике у регионалном развоју, а као пример навео је општину Лебане у којој је стопа незапослености 61 одсто и општину Савски венац где је стопа незапослености 2,5 одсто. Он је рекао да је исти случај и са зарадама, које су у београдским општинама и до три пута веће него у унутрашњости, и прецизирао да је у фебруару у општини Нови Београд просечна зарада износила 52.000 динара, док је у Владичином Хану била 14.000, а у Куршумлији 15.000 динара. Демографска структура градова се због миграције становништва такође мења, па се тако у Београду од 1971. године повећао прилив становништва за око 34 одсто, док се у неким местима од тада број становника значајно смањио – чак за 82 одсто у Црној Трави, за 56 одсто у Трговишту, 54 одсто у Бабушници, или 51 одсто у Босилеграду, истакао је Динкић. Потпредседник Владе је подсетио на то да се од недавно основане Националне агенције за регионални развој очекује да пружи сву неопходну подршку регионалним агенцијама за развој.
Министар финансија Диана Драгутиновић истакла је да је децентрализација неминован процес чије су предности неспорне, али да постоје и одређени недостаци који се тичу ефикасности распоређивања ресурса, иако је то кључни аргумент оних који се залажу за већу децентрализацију.
Она је рекла да ће Србија у том процесу бити пред изазовом сопствене асиметричне структуре, односно да ће бити потребно да се у покрајини Војводина, која је Статутом добила приближно 150 нових надлежности, спречи и повећање јавне потрошње, односно повећање пореских стопа.
Председавајући Националном савету за децентрализацију Ненад Чанак оценио је да је степен децентрализације мера демократског развоја једног друштва, и истакао да тај процес није могуће остварити првенствено без политичке децентрализације.
Према његовим речима, децентрализација је средство за боље организовање једне државе и никако не представља почетак њеног разбијања.
Он је рекао да ће, у супротном, бити настављено исељавање становништва у неколико великих градова, и навео пример да је Нови Сад пре 20 година имао приближно 200.000 становника, док их сада има око 320.000, за шта нема одговарајућу инфраструктуру, нити може да пружи потребну медицинску негу или квалитетно образовање.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер истакао је да Унија поздравља намеру Србије да спроведе реформе и изврши децентрализацију, и додао да се то осликава у претходној, садашњој и будућој помоћи коју ЕУ у том смислу пружа Србији.
Дежер је подсетио на то да је та помоћ само у финансијским средствима износила више од 200 милиона евра, и додао да ЕУ нема општеприхваћени модел децентрализације и да свака држава - чланица примењује сопствени модел, у складу са чим и Србија треба да пронађе систем који ће јој највише одговарати.
Он је указао на то да је кључни принцип децентрализације субсидијарност, односно доношење свих одлука на нивоу што ближем самим грађанима, и нагласио да децентрализација грађанима треба да донесе и више власти и више одговорности.
Према његовим речима, локалне власти морају бити способније и одговорније, при чему је неопходно да се успостави изборни оквир за децентрализацију.
Дежер је оценио да је до сада много учињено на том плану и прецизирао да преостаје да се ради на три главна домена, а то су јасно распоређивање задатака, трансфер власништва и фискална децентрализација.
Он је нагласио да грађани не смеју бити изузети нити игнорисани у процесу децентрализације, јер су они и њен субјекат и објекат.
Заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Томас Мур истакао је да је циљ децентрализације да се власт приближи грађанима, и додао да ОЕБС то сматра виталним делом подршке коју пружа Србији.
Мур је указао на то да ће децентрализација донети и економску добробит у виду разбијања монопола, али и политичку у виду директнијег учешћа самих грађана у доношењу одлука које утичу на њихов живот.
Он је рекао и да се децентрализација у Европи показала као успешна, посебно у конфликтним друштвима, и навео да Србија мора да нађе сопствени начин на који ће власт бити подељена између центра и региона.
Према његовим речима, децентрализација није наметнута Србији споља, већ је Србија сама кренула тим путем у циљу сопственог развоја.
Специјални саветник Генералног секретаријата Савета Европе у Србији амбасадор Константин Јерокостопулос рекао је да ова организација посебну пажњу посвећује регионима које сматра фундаменталним за демократију.
Јерокостопулос је нагласио да се Савет Европе залаже за спровођење европских стандарда за стварање успешне локалне власти и за успостављање независности локалних заједница.
Он је указао на то да одлуке морају бити формиране на најнижем могућем нивоу, и закључио да је план Србије за реформу локалне управе и процес децентрализације важан корак напред.
Он је указао на то да велики проблем у претходних неколико деценија у нашој земљи представља низак наталитет у многим деловима Србије и селидба становништва са рубних подручја у локалне центре и Београд.
Према његовим речима, тај проблем не може бити решен за неколико година, али је потребно да се држава одмах укључи у његово решавање, при чему садашњи трендови не обезбеђују довољан број становника за све оно што Србију очекује на путу изградње стабилног друштва.
Тадић је указао на то да у изради стратегије децентрализације прво треба да се утврди каквим економским, материјалним и људским ресурсима држава располаже, и оценио да Србија нема довољно административних ресурса ни у великим центрима, ни у локалним срединама.
Говорећи о решењима за питање децентрализације, он је навео да многа решења из периода бивше Југославије данас више не могу да буду примењена јер је Србија данас другачије друштво, због чега то питање треба решавати са перспективом у наредних неколико деценија.
Председник Србије је нагласио да није лако применити ни искуства неких европских земаља јер се оне разликују од Србије и по броју становника и по својим могућностима, и додао да ЕУ не намеће какво решење треба да буде усвојено, уколико оно може да обезбеди политичку стабилност и економски просперитет.
Тадић је оценио да децентрализација треба да омогући економско и свако друго повезивање грађана и региона и да задовољи њихове потребе, односно обезбеди унутрашњи развој.
Када је реч о смањењу броја становника у појединим деловима земље, он је навео да су посебно угрожени источни и јужни део Србије, уз административну линију са Косовом и Метохијом, као и да се исти проблем јавља и у неким деловима Војводине.
Према његовој оцени, због тога је потребно интензивније улагање у инфраструктуру, пре свега путну и железничку мрежу, како би се обезбедио развој свих делова Србије и спречило даље исељавање становништва.
Потпредседник Владе и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић рекао је да унапређење предузетништва и капацитета локалних самоуправа, као и изградња путне и железничке инфраструктуре, треба да буду приоритети на путу ка децентрализацији Србије.
Динкић је истакао да је за децентрализацију неопходно вратити имовину локалним самоуправама, и нагласио да је неопходно што пре донети закон о имовини локалне самоуправе. Он је указао на то да је за успешно спровођење тог процеса потребна политичка децентрализација, као и увођење региона као такозваног средњег нивоа власти, између републичке Владе и локалне самоуправе.
Према његовим речима, све локалне самоуправе треба да имају заједнички циљ, а то је обезбеђивање бољег и квалитетнијег живота грађана и привлачење инвестиција. Динкић је указао и на то да су у Србији присутне велике разлике у регионалном развоју, а као пример навео је општину Лебане у којој је стопа незапослености 61 одсто и општину Савски венац где је стопа незапослености 2,5 одсто. Он је рекао да је исти случај и са зарадама, које су у београдским општинама и до три пута веће него у унутрашњости, и прецизирао да је у фебруару у општини Нови Београд просечна зарада износила 52.000 динара, док је у Владичином Хану била 14.000, а у Куршумлији 15.000 динара. Демографска структура градова се због миграције становништва такође мења, па се тако у Београду од 1971. године повећао прилив становништва за око 34 одсто, док се у неким местима од тада број становника значајно смањио – чак за 82 одсто у Црној Трави, за 56 одсто у Трговишту, 54 одсто у Бабушници, или 51 одсто у Босилеграду, истакао је Динкић. Потпредседник Владе је подсетио на то да се од недавно основане Националне агенције за регионални развој очекује да пружи сву неопходну подршку регионалним агенцијама за развој.
Министар финансија Диана Драгутиновић истакла је да је децентрализација неминован процес чије су предности неспорне, али да постоје и одређени недостаци који се тичу ефикасности распоређивања ресурса, иако је то кључни аргумент оних који се залажу за већу децентрализацију.
Она је рекла да ће Србија у том процесу бити пред изазовом сопствене асиметричне структуре, односно да ће бити потребно да се у покрајини Војводина, која је Статутом добила приближно 150 нових надлежности, спречи и повећање јавне потрошње, односно повећање пореских стопа.
Председавајући Националном савету за децентрализацију Ненад Чанак оценио је да је степен децентрализације мера демократског развоја једног друштва, и истакао да тај процес није могуће остварити првенствено без политичке децентрализације.
Према његовим речима, децентрализација је средство за боље организовање једне државе и никако не представља почетак њеног разбијања.
Он је рекао да ће, у супротном, бити настављено исељавање становништва у неколико великих градова, и навео пример да је Нови Сад пре 20 година имао приближно 200.000 становника, док их сада има око 320.000, за шта нема одговарајућу инфраструктуру, нити може да пружи потребну медицинску негу или квалитетно образовање.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер истакао је да Унија поздравља намеру Србије да спроведе реформе и изврши децентрализацију, и додао да се то осликава у претходној, садашњој и будућој помоћи коју ЕУ у том смислу пружа Србији.
Дежер је подсетио на то да је та помоћ само у финансијским средствима износила више од 200 милиона евра, и додао да ЕУ нема општеприхваћени модел децентрализације и да свака држава - чланица примењује сопствени модел, у складу са чим и Србија треба да пронађе систем који ће јој највише одговарати.
Он је указао на то да је кључни принцип децентрализације субсидијарност, односно доношење свих одлука на нивоу што ближем самим грађанима, и нагласио да децентрализација грађанима треба да донесе и више власти и више одговорности.
Према његовим речима, локалне власти морају бити способније и одговорније, при чему је неопходно да се успостави изборни оквир за децентрализацију.
Дежер је оценио да је до сада много учињено на том плану и прецизирао да преостаје да се ради на три главна домена, а то су јасно распоређивање задатака, трансфер власништва и фискална децентрализација.
Он је нагласио да грађани не смеју бити изузети нити игнорисани у процесу децентрализације, јер су они и њен субјекат и објекат.
Заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији Томас Мур истакао је да је циљ децентрализације да се власт приближи грађанима, и додао да ОЕБС то сматра виталним делом подршке коју пружа Србији.
Мур је указао на то да ће децентрализација донети и економску добробит у виду разбијања монопола, али и политичку у виду директнијег учешћа самих грађана у доношењу одлука које утичу на њихов живот.
Он је рекао и да се децентрализација у Европи показала као успешна, посебно у конфликтним друштвима, и навео да Србија мора да нађе сопствени начин на који ће власт бити подељена између центра и региона.
Према његовим речима, децентрализација није наметнута Србији споља, већ је Србија сама кренула тим путем у циљу сопственог развоја.
Специјални саветник Генералног секретаријата Савета Европе у Србији амбасадор Константин Јерокостопулос рекао је да ова организација посебну пажњу посвећује регионима које сматра фундаменталним за демократију.
Јерокостопулос је нагласио да се Савет Европе залаже за спровођење европских стандарда за стварање успешне локалне власти и за успостављање независности локалних заједница.
Он је указао на то да одлуке морају бити формиране на најнижем могућем нивоу, и закључио да је план Србије за реформу локалне управе и процес децентрализације важан корак напред.
-
Нови Сад, 16. мај 2024.Суфинансирање програма енергетске санације у 137 градова и...
-
Београд, 16. мај 2024.Традиционално пријатељски односи Србије и Марока
-
Београд/Хаг, 16. мај 2024.Србија потврдила континуитет у заштити и унапређењу људских...
-
Београд, 15. мај 2024.Потписан Уговор о ревитализацији комплекса бившег ССНО
-
Београд, 15. мај 2024.Пуна посвећеност Министарства правде спровођењу активности из...
-
Београд, 15. мај 2024.Србија и Азербејџан унапређују сарадњу на пољу науке
-
Ниш, 15. мај 2024.Додељени ваучери оболелима од ретких болести у Нишу
-
Београд, 15. мај 2024.Институт за нуклеарне науке „Винча” установа од националног...
-
Горњи Милановац, 15. мај 2024.Фазно уређење корита реке Деспотовице
-
Београд, 15. мај 2024.Здрави односи у породици темељ за будућност целокупне заједнице