Чиплић је у изјави за агенцију Танјуг изразио задовољство одзивом припадника националних мањина и подсетио на то да свака национална заједница уписом или неуписом бира начин избора свог националног савета.
Он је истакао да ће, према темпу и броју предатих захтева, на непосредне изборе изаћи Мађари, Бошњаци, Словаци, Украјинци, Русини, Ашкалије, Египћани и Румуни.
Чиплић је указао на то да упис у посебан бирачки списак представља слободу, а не обавезу, и додао да Влада Србије само промовише слободу, а национални лидери су ти који покрећу кампању и процењују да ли ће се ићи на непосредне или електорске изборе.
Чиплић је рекао да је задовољан чињеницом што су, поред постојећих 15 националних савета, прилику за формирање по одредбама новог закона искористиле још и заједнице Албанаца, Ашкалија, Чеха и Словенаца, које ће први пут употребити своје право на ову врсту организованог деловања и учествовати на изборима.
Зависно од процента уписаних бирача мањине ће савете бирати на непосредним или посредним такозваним електорским изборима.
Оне мањине које до 9. марта упишу довољан број бирача у посебне бирачке спискове своје националне савете бираће непосредно, у супротном изаћи ће на електорске изборе.
У изборима за чланове Савета националних мањина, који ће бити одржани у мају, учествоваће 19 националних савета и они ће се обавити на целој територији Србије, у свих 167 општина, на најмање два језика.
Према законској регулативи, све мањинске заједнице морају да организују изборе по новим правилима, а дата је прилика и за оснивање нових националних савета, за деловања у области културе, образовања, употребе језика и информисања.