П:
О:
Читај ми
Наредне године биће довољно новца за све буџетске кориснике
Београд,
31. децембар 2009.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић оценио је да је Србија успела да из тешког суочавања са кризом изађе са што мање ожиљака и да, размишљајући о развоју, а не о новим тешкоћама, закорачи према наредној години.
Аутор:
Фонет
Цветковић је у интервјуу за новогодишње издање новосадског "Дневника" рекао да такво опредељење има своје упориште и у концепту државних финансија за 2010. годину.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Карактеристике буџета за 2010. годину:
– На капитални део буџета одлази само 7,5 одсто и на основу тога тешко је говорити о некаквој изразитој развојности. Али, ми посматрамо укупну јавну потрошњу, не само део који се финансира из буџета, већ и део пројеката које ћемо реализовати из међународних кредита. Током године успели смо да обезбедимо значајна средства код међународних финансијских институција и та средства ћемо пласирати у инфраструктуру. Зато, без икаквог устручавања, могу рећи да ће наша укупна економска политика у 2010. години бити развојна. Инфраструктурни планови у наредној години:
– План је да завршимо комплетан северни крак аутопута у Војводини. Поред тога, кренућемо у градњу јужног и источног крака на Коридору 10, а намеравамо да отворимо и правац према Јадрану. Ту су и железнички саобраћај и још неки значајни инфраструктурни објекти. Питање развоја више није уско везано за проблематику новца, већ за капацитете у администрацији која треба да обезбеди да све процедуре буду спроведене на ажуран начин.
Преовлађујући део буџетских средстава - 92,5 одсто, биће утрошен за подмиривање текућих трошкова. Да ли то гарантује извесност и ажурност подмиривања најважнијих буџетских корисника:
– Да, апсолутно. Питали сте ме да ли је буџет развојан или није. Мислим да одговор на то питање не значи много људима. Али ће им много значити кад буду видели да је буџет такав да се може рачунати на сигурност и извесност плата, пензија и социјалних давања. И да ће, поврх тога, значајна средства бити уложена у изградњу инфраструктуре.
Да ли сте и у Новој години планирали подстицаје за домаћу индустрију, посебно у делу кредитних активности и стимулативних каматних стопа:
– Ми нисмо као друге земље убризгавали новац у финансијски систем. Ми смо кроз подстицаје подизали банкарску активност и на тај начин се борили против тешкоћа. Пошто полако излазимо из кризе, у смислу да нећемо имати додатни пад бруто домаћег производа и да ћемо кренути у неки благи раст, актуелизовано је питање да ли треба наставити с таквом политиком. После разговора са привредницима и банкарима, дошли смо до закључка да би требало да се повлачимо из тог домена, али и да то повлачење не сме да буде одједном. Наставићемо са подстицајима и у 2010. години, али у знатно мањем обиму, како би се у 2011. години, у зависности од тога како се ствари буду одвијале на производном плану, потпуно повукли. Имамо конкретне бројке у буџету и углавном су то сектори које смо до сада подстицали, али је реч о мањим износима.
Буџетски дефицит у 2010. години премашиће 100 милијарди динара и већ је најављено да ће бити покривен задуживањем државе. И новац за капитална улагања стиже из кредита, што се све књижи као јавни дуг. Да ли постоји опасност да јавни дуг пређе критичну границу и да прерасте у још озбиљнији проблем:
– Важан је ниво задуживања, али је још важније шта ћемо направити с тим средствима и шта ћемо оставити будућим генерацијама. Ако им оставимо само дуг, онда то није добро. Ако им оставимо дуг и стварне вредности, које су настале из тог дуга, онда је то друга прича. Сва задуживања, која су резултат такозваних пројектних зајмова, су оправдана. Чак и ако их већим делом буду отплаћивале будуће генерације, јер ће оне и уживати у томе што је направљено. Настојимо да не остављамо дугове, а да од тога нема користи. Напоменуо бих да се велики део спољног дуга односи на кредите од пре 20 или 30 година које смо рефинансирали са кредиторима Париског и Лондонског клуба и Светском банком. Сада се трудимо да кредите узимамо за пројекте са врло конкретним и опипљивим ефектима, а циљ је да не оптеретимо јавне финансије.
Ипак, повећање јавног дуга је евидентно:
– Рекао бих да смо се задужили занемарљиво мало у односу на оно кроз шта смо прошли. Имали смо приходе од приватизације који су прешли 600 милиона евра, а наш укупни дефицит у 2009. години износиће приближно 1,1 милијарду евра. Ако смо тај новац искористили за финансирање дефицита, онда је наше нето задужење разлика између те две бројке, односно свега око пола милијарде евра. Наш дуг јесте порастао на 32 одсто бруто домаћег производа, али треба имати у виду да је до тога дошло зато што смо позајмили нешто више средстава него што нам је било потребно. Те паре нису потрошене и оне представљају значајне девизне резерве. Не мислим на резерве у НБС, већ на буџетске резерве. Располажемо са приближно 400 милиона евра. Водимо рачуна о томе да имамо довољно средстава у случају било каквог озбиљнијег поремећаја.
У којој је фази доношење закона о имовини, односно о јавној својини:
– Тај закон се припрема у Министарству финансија и он је, у својим базичним оквирима, већ завршен. Тај пропис је, уз закон о својинским односима и закон о реституцији, део пакета својинских реформи. И не само да постоји политичка воља за његово доношење, већ и нужна потреба. На снази је и даље закон о средствима државе који нам ствара огромне проблеме, јер не можемо да извршимо приватизацију ниједног државног предузећа зато што су средства у својини државе, а користе их предузећа. Зато имамо тешкоће и са укњижбом имовине НИС-а и то морамо да решимо.
Као што је договор с „Фијатом“ био вест 2008. године, тако је његова операционализација сигурно један од најважнијих догађаја у овој години. Какав је значај овог посла и да ли он стварно означава почетак изласка Србије из рецесије:
– Пословица је да није добро живети у историјским временима. Међутим, лично сам срећан што живим у историјском тренутку када је наша земља учинила значајне кораке ка придруживању, прецизније речено приступању ЕУ. Сада је сасвим јасно да је то наш пут. Исто тако се надам да учествујем у историјском тренутку покретања наше привреде. Додуше, мораћемо да сачекамо још годину-две да бисмо видели какви ће бити резултати, јер још постоји одређена неизвесност. Не постоји ниједна земља, која има мало тржиште, која је релативно развијена, а која није извозно оријентисана. Ако желимо да вреднујемо те чињенице, мораћемо да створимо извозно оријентисану привреду. Кад су у „Фијату“ рекли да ће уложити у предузеће које ће производити 200.000 аутомобила било нам је јасно да је то извозна оријентација. Добили смо уверавања да ће ангажовати овдашње кооперанте и да ће се 80 одсто делова производити у Србији. Зато могу да кажем, још два-три пројекта слична „Фијату“, и ми смо изашли из транзиције.
Да ли се у 2010. години могу очекивати ванредни избори:
– Не постоје разлози за расписивање ванредних избора. Избори би зауставили реформе и успорили европски пут Србије, уназадили економију. Од почетка рада ове владе приписују нам се бројне слабости. Од тога да ћемо кратко трајати, преко закључка да је сама коалиција неприродна. Моја порука је да се о раду Владе суди на основу резултата. Треба погледати платформу на којој је Влада формирана и просудити шта је од тога реализовано. Навешћу само четири области: европске интеграције, Косово, економија и борба против корупције и криминала. Да ли су ту постигнути успеси? Несумњиво. Суочавао сам се са хиљаду критика на дневној основи. То прође и онда се види да је то била дневна ствар, а да оно вредно што је урађено остаје. Кад се померите мало, на основу чињеница о којима сам говорио, схватиће се шта је обележило овај тренутак и да ли смо направили искорак или нисмо. Тврдим да јесмо и то у готово свим сегментима.
Порука грађанима Србије за Нову годину:
– Људи треба да буду оптимисти. И у најтежим тренуцима треба гледати позитивно, јер је то један од начина да се пође даље. Не могу рећи да ће нам живот у наредној години бити много бољи. Биће нешто бољи. То не значи да се могу очекивати неки значајнији помаци, у смислу да смо прошли кризу, завршили с њом и идемо напред. Очекује нас још много одрицања и много рада, али оптимизам треба да црпимо из чињенице што смо коначно кренули у неком позитивном правцу. И што ће нам, ипак, сваки дан бити мало боље него што је било раније.
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Карактеристике буџета за 2010. годину:
– На капитални део буџета одлази само 7,5 одсто и на основу тога тешко је говорити о некаквој изразитој развојности. Али, ми посматрамо укупну јавну потрошњу, не само део који се финансира из буџета, већ и део пројеката које ћемо реализовати из међународних кредита. Током године успели смо да обезбедимо значајна средства код међународних финансијских институција и та средства ћемо пласирати у инфраструктуру. Зато, без икаквог устручавања, могу рећи да ће наша укупна економска политика у 2010. години бити развојна. Инфраструктурни планови у наредној години:
– План је да завршимо комплетан северни крак аутопута у Војводини. Поред тога, кренућемо у градњу јужног и источног крака на Коридору 10, а намеравамо да отворимо и правац према Јадрану. Ту су и железнички саобраћај и још неки значајни инфраструктурни објекти. Питање развоја више није уско везано за проблематику новца, већ за капацитете у администрацији која треба да обезбеди да све процедуре буду спроведене на ажуран начин.
Преовлађујући део буџетских средстава - 92,5 одсто, биће утрошен за подмиривање текућих трошкова. Да ли то гарантује извесност и ажурност подмиривања најважнијих буџетских корисника:
– Да, апсолутно. Питали сте ме да ли је буџет развојан или није. Мислим да одговор на то питање не значи много људима. Али ће им много значити кад буду видели да је буџет такав да се може рачунати на сигурност и извесност плата, пензија и социјалних давања. И да ће, поврх тога, значајна средства бити уложена у изградњу инфраструктуре.
Да ли сте и у Новој години планирали подстицаје за домаћу индустрију, посебно у делу кредитних активности и стимулативних каматних стопа:
– Ми нисмо као друге земље убризгавали новац у финансијски систем. Ми смо кроз подстицаје подизали банкарску активност и на тај начин се борили против тешкоћа. Пошто полако излазимо из кризе, у смислу да нећемо имати додатни пад бруто домаћег производа и да ћемо кренути у неки благи раст, актуелизовано је питање да ли треба наставити с таквом политиком. После разговора са привредницима и банкарима, дошли смо до закључка да би требало да се повлачимо из тог домена, али и да то повлачење не сме да буде одједном. Наставићемо са подстицајима и у 2010. години, али у знатно мањем обиму, како би се у 2011. години, у зависности од тога како се ствари буду одвијале на производном плану, потпуно повукли. Имамо конкретне бројке у буџету и углавном су то сектори које смо до сада подстицали, али је реч о мањим износима.
Буџетски дефицит у 2010. години премашиће 100 милијарди динара и већ је најављено да ће бити покривен задуживањем државе. И новац за капитална улагања стиже из кредита, што се све књижи као јавни дуг. Да ли постоји опасност да јавни дуг пређе критичну границу и да прерасте у још озбиљнији проблем:
– Важан је ниво задуживања, али је још важније шта ћемо направити с тим средствима и шта ћемо оставити будућим генерацијама. Ако им оставимо само дуг, онда то није добро. Ако им оставимо дуг и стварне вредности, које су настале из тог дуга, онда је то друга прича. Сва задуживања, која су резултат такозваних пројектних зајмова, су оправдана. Чак и ако их већим делом буду отплаћивале будуће генерације, јер ће оне и уживати у томе што је направљено. Настојимо да не остављамо дугове, а да од тога нема користи. Напоменуо бих да се велики део спољног дуга односи на кредите од пре 20 или 30 година које смо рефинансирали са кредиторима Париског и Лондонског клуба и Светском банком. Сада се трудимо да кредите узимамо за пројекте са врло конкретним и опипљивим ефектима, а циљ је да не оптеретимо јавне финансије.
Ипак, повећање јавног дуга је евидентно:
– Рекао бих да смо се задужили занемарљиво мало у односу на оно кроз шта смо прошли. Имали смо приходе од приватизације који су прешли 600 милиона евра, а наш укупни дефицит у 2009. години износиће приближно 1,1 милијарду евра. Ако смо тај новац искористили за финансирање дефицита, онда је наше нето задужење разлика између те две бројке, односно свега око пола милијарде евра. Наш дуг јесте порастао на 32 одсто бруто домаћег производа, али треба имати у виду да је до тога дошло зато што смо позајмили нешто више средстава него што нам је било потребно. Те паре нису потрошене и оне представљају значајне девизне резерве. Не мислим на резерве у НБС, већ на буџетске резерве. Располажемо са приближно 400 милиона евра. Водимо рачуна о томе да имамо довољно средстава у случају било каквог озбиљнијег поремећаја.
У којој је фази доношење закона о имовини, односно о јавној својини:
– Тај закон се припрема у Министарству финансија и он је, у својим базичним оквирима, већ завршен. Тај пропис је, уз закон о својинским односима и закон о реституцији, део пакета својинских реформи. И не само да постоји политичка воља за његово доношење, већ и нужна потреба. На снази је и даље закон о средствима државе који нам ствара огромне проблеме, јер не можемо да извршимо приватизацију ниједног државног предузећа зато што су средства у својини државе, а користе их предузећа. Зато имамо тешкоће и са укњижбом имовине НИС-а и то морамо да решимо.
Као што је договор с „Фијатом“ био вест 2008. године, тако је његова операционализација сигурно један од најважнијих догађаја у овој години. Какав је значај овог посла и да ли он стварно означава почетак изласка Србије из рецесије:
– Пословица је да није добро живети у историјским временима. Међутим, лично сам срећан што живим у историјском тренутку када је наша земља учинила значајне кораке ка придруживању, прецизније речено приступању ЕУ. Сада је сасвим јасно да је то наш пут. Исто тако се надам да учествујем у историјском тренутку покретања наше привреде. Додуше, мораћемо да сачекамо још годину-две да бисмо видели какви ће бити резултати, јер још постоји одређена неизвесност. Не постоји ниједна земља, која има мало тржиште, која је релативно развијена, а која није извозно оријентисана. Ако желимо да вреднујемо те чињенице, мораћемо да створимо извозно оријентисану привреду. Кад су у „Фијату“ рекли да ће уложити у предузеће које ће производити 200.000 аутомобила било нам је јасно да је то извозна оријентација. Добили смо уверавања да ће ангажовати овдашње кооперанте и да ће се 80 одсто делова производити у Србији. Зато могу да кажем, још два-три пројекта слична „Фијату“, и ми смо изашли из транзиције.
Да ли се у 2010. години могу очекивати ванредни избори:
– Не постоје разлози за расписивање ванредних избора. Избори би зауставили реформе и успорили европски пут Србије, уназадили економију. Од почетка рада ове владе приписују нам се бројне слабости. Од тога да ћемо кратко трајати, преко закључка да је сама коалиција неприродна. Моја порука је да се о раду Владе суди на основу резултата. Треба погледати платформу на којој је Влада формирана и просудити шта је од тога реализовано. Навешћу само четири области: европске интеграције, Косово, економија и борба против корупције и криминала. Да ли су ту постигнути успеси? Несумњиво. Суочавао сам се са хиљаду критика на дневној основи. То прође и онда се види да је то била дневна ствар, а да оно вредно што је урађено остаје. Кад се померите мало, на основу чињеница о којима сам говорио, схватиће се шта је обележило овај тренутак и да ли смо направили искорак или нисмо. Тврдим да јесмо и то у готово свим сегментима.
Порука грађанима Србије за Нову годину:
– Људи треба да буду оптимисти. И у најтежим тренуцима треба гледати позитивно, јер је то један од начина да се пође даље. Не могу рећи да ће нам живот у наредној години бити много бољи. Биће нешто бољи. То не значи да се могу очекивати неки значајнији помаци, у смислу да смо прошли кризу, завршили с њом и идемо напред. Очекује нас још много одрицања и много рада, али оптимизам треба да црпимо из чињенице што смо коначно кренули у неком позитивном правцу. И што ће нам, ипак, сваки дан бити мало боље него што је било раније.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи