Аутор:
Фонет
Дачић је на свечаности организованој поводом завршетка дугогодишње акције чишћења од мина подручја општине Шид изразио захвалност државама које су донирале средства за реализацију пројекта разминирања.
Први потпредседник Владе је истакао да процес уклањања мина није ни једноставан, ни јефтин посао, и да је Србији потребна помоћ међународне заједнице како би успешно завршила тај пројекат на својој територији.
Он је нагласио да наша земља подржава напоре међународне заједнице – Ирске, Канаде, Немачке, Норвешке, Русије, САД, Шпаније, као и целе ЕУ, који активно учествују у важном задатку хуманитарног разминирања подручја Србије.
Према његовим речима, процењује се да је остало више од два милиона мина и других неексплодираних убојних средстава у земљи, која представљају смртоносно наслеђе последњих конфликата на територији Балкана.
Први потпредседник Владе је истакао да се грађани Србије свакодневно суочавају са тим проблемом који их спречава да воде нормалан живот, и додао да је важно да хуманитарно разминирање буде свеобухватно и детаљно како би територија Србије поново била безбедна.
Дачић је навео да се у Србији на више локација налазе различите врсте неексплодираних убојних средстава, од којих су нека заостала још из периода Првог светског рата.
Он је указао на то да се на Дунаву, код Ђердапа, налази потопљена флота бродова из 1944. године, и додао да је та река, која је и део међународног Коридора 7, оптерећена и заосталим неексплодираним убојним средствима.
Према његовим речима, неексплодирана убојна средства налазе се у близини мостова на Дунаву, код Богојева и Ердута, у близини моста од Бачке Паланке ка Илоку, узводно код моста "Слобода" у Новом Саду, као и у близини "Железничког моста" у том граду.
Дачић је рекао да неекслодираних убојних средстава има и у близини луке "Панчево", моста Ритопек–Иваново, код моста Смедерево–Ковин и луке "Прахово", као и на подручју села Јањина код Шапца и у близини термоелектране на подручју општине Обреновац.
Отправник послова Амбасаде САД у Србији Џенифер Браш и амбасадор Норвешке Хакон Бланкенборг изразили су задовољство због тога што је подручје Шида уз границу са Хрватском очишћено од мина заосталих из сукоба из деведесетих година прошлог века, и најавили наставак помоћи Србији у уклањању заосталих убојних средстава.
Браш је подсетила на то да је од 2003. године, када је почела реализација пројекта разминирања села Јамена, Моровић и Батровци у општини Шид, очишћено 19 милиона квадратних метара, углавном ораничних површина и канала, а највећи појединачни донатор биле су САД са више од 4,2 милиона долара.
Она је истакла да је ангажман САД у Србији и на Балкану део настојања да се на глобалном нивоу реши проблем последица које нагазне мине имају по цивилно становништво.
Према њеним речима, хуманитарно разминирање представља комплексан процес који укључује, уз испитивање терена, обуку људства и помоћ жртвама.
Браш је навела да, уз заостале мине, постоје и други проблеми у превазилажењу последица ратних сукоба из деведесетих година прошлог века, као што су нерешена питања избеглица и враћање имовине.
Наставићемо да сарађујемо са Владом и грађанима Србије све до коначног опоравка и помирења, поручила је она.
Бланкенборг је изразио задовољство због тога што је завршен пројекат разминирања подручја општине Шид, у коме је Норвешка била један од партнера, и истакао да су у току разговори о учешћу те земље у још једном пројекту чишћења Србије од неексплодираних убојних средстава.
Државни секретар Министарства одбране Владе Републике Србије Зоран Јефтић навео је да је, захваљујући донаторима, као и доброј сарадњи тог министарства и полиције, обучен велики број пиротехничара који могу бити ангажовани и на другим сличним задацима.
Директор Међународног фонда за разминирање Горан Гачник истакао је да је, захваљујући сарадњи стручњака из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине, на подручју Шида уклоњено више од 5.000 мина и других неексплодираних убојних средстава.
Директор Центра за разминирање Републике Србије Петар Михајловић навео је да су на подручју 16 општина у Србији, као и у рекама Сава и Дунав, заостала неексплодирана средства још од Првог светског рата па до НАТО интервенције 1999. године.