П:
О:
Читај ми
Србија спрема одговоре на питања из упитника за приступање ЕУ
Београд,
16. децембар 2009.
Потпредседник Владе за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је данас да се Србија увелико спрема да одговори на приближно 4.000 техничких питања из упитника за приступање Европској унији.
Ђелић је другог дана конференције “ЕУ и Уговор из Лисабона: Нова шанса за Србију” у Дому Народне скупштине рекао да су наши суседи Србији већ дали њихове упитнике, који су подељени по министарствима која се спремају да одговоре на поменута техничка питања.
Он је изразио уверење да ће након преговора око Споразума о стабилизацији и придруживању и реформи везаних за визну либерализацију Србија и по питању упитника показати препознатљив капацитет у домену администрације.
Према његовим речима, тај капацит не треба глорификовати јер је он у овом моменту интеграција на добром нивоу, али је недовољан за ваљано преговарање о уласку у ЕУ.
Ђелић је, истакавши да је ЕУ пројекат мира, скуп вредности иза којих леже идеје, навео да Србија у ЕУ мора бити извор идеја и да се мора понашати, опходити и размишљати као да већ јесте њена чланица јер је то најбољи начин да се што пре укључи у клуб.
У том смислу потпредседник Владе је прецизирао да ће наша земља у 2010. години свој допринос дати у погледу транспортне заједнице југоисточне Европе, Дунавске стратегије, инклузије Рома, као и решавања питања избеглица и расељених лица.
Он је додао да ће на путу европских интеграција посебна пажња бити придавана и економији знања како би се зауставио „одлив мозгова“, а намера је и да, након визне либерализације, формална слобода постане реалност за грађане Србије.
Према његовим речима, Коридор 10, који је од значаја за транспортну заједницу југоисточне Европе, биће реалност до пролећа 2012. године и за ту инвестицију већ је обезбеђено 1,7 милијарди евра.
Потпредседник Владе је, указујући на то да је Србија недавно добила први извештај Државне ревизорске институције, рекао да би до 2011. године наша земља требало да добије сертификацију за свих пет компоненти европског буџета како би симултано уз напредак имала и финансијске механизме који ће држави омогућити да што пре добије структурне фондове.
Ђелић је оценио и да би странке у Србији и Скупштина Србије требало више простора да поклоне комуникацији и сарадњи са европским парламентима и европским партијама.
Први потпредседник-заменик председника Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је на конференцији да је испуњавање европских стандарда и критеријума предуслов за стицање пуноправног чланства Србије у ЕУ, и оценио да то треба да буде национални приоритет и ове, али и свих будућих влада Србије.
Дачић је рекао да то треба да буде наш циљ, без обзира на рокове са којима се стално лицитира и на одређене политичке одлуке, које су увек присутне када је реч о почињању или завршетку одређених процеса у оквиру стицања чланства у ЕУ.
Он је изразио уверење да је дошло време да национални интерес, опредељење и приоритет Србије као што је чланство у ЕУ не буде зависно од сплета различитих политичких околности, резултат склапања одређених коалиција и зависно од начина на који ће бити формирана једна влада.
Надам се да смо отишли један корак даље и да ће свака следећа влада као национални приоритет имати чланство Србије у ЕУ, истакао је први потпредседник Владе.
Дачић је, учествујући у панел дискусији “Допринос Србије европском простору мира, слободе и стабилности”, оценио да читав одбрамбени и безбедносни сектор Србије представља фактор регионалне стабилности и сарадње у успостављању неких нових односа.
Према његовим речима, односи у сектору безбедности и одбране јесу за неколико корака испред политичких односа, а МУП Србије је успоставио добру сарадњу на регионалном нивоу, али и шире, посебно у областима које се односе на борбу против организованог криминала.
Први потпредседник Владе је подсетио на то да је, захваљујући међународној сарадњи полиције и безбедносних служби, у овој години широм света заплењено најмање четири тоне кокаина, као и на то да је Србија донела низ закона и стратегија из области борбе против организованог криминала и да активно ради на њиховој имплементацији.
Он је рекао да је МУП Србије подржао рад регионалног центра за борбу против организованог криминала који се налази у Букурешту и који, како је оценио, представља ефикасан оквир за сарадњу полиције у региону.
У овом тренутку један од најзначајнијих доприноса овог центра, осим непосредних заједничких полицијских акција, јесте и процена претње која се ради на нивоу тог центра а односи се на претњу од организованог криминала у овом делу Европе, објаснио је министар унутрашњих послова.
Он је најавио и да би пројекат прављења такозване "регионалне беле књиге организованог криминала" требало да буде завршен следеће године.
Дачић је подсетио на то да је рок за усклађивање домаћег са европским законодавством и администрацијом 2012. година, и нагласио да одлична координација служби које раде на спровођењу закона шаље поруку да Србија може дати пуни допринос безбедности у Европи, али и у свету.
Он је рекао да је МУП Србије заједно са Министарством правде урадио значајан део посла када је реч о визној либерализацији, и поновио да укидање виза грађанима Србије није поклон, већ резултат напорног рада.
Министар је рекао да је до сада издато приближно 1,4 милиона нових биометријских пасоша, а да се од 1. децембра у нове путне исправе уграђује и чип са отиском прста, чиме може да се похвали само мали број европских држава, што показује да Србија може ићи у корак са Европом, а у неким стварима и испред ње.
Први потпредседник Владе је најавио да би српски полицијски аташеи требало од идуће године да буду упућени на службу у иностранству, и додао да за то постоји законски предуслов, али још не и финансијски.
У Србији има приближно 30 иностраних полицијских аташеа, навео је први потпредседник Владе и додао да је неопходно да и Србија има полицијске аташее, не широм света, већ у државама где има интерес због заједничке борбе против криминала – између осталог у Немачкој, Италији и Аустрији.
Директор Канцеларије за европске интеграције Владе Србије Милица Делевић рекла је да је визна либерализација остварена захваљујући великом раду и напорима Србије.
Шеф Делегације Европске комисије у Србији Венсан Дежер истакао је да је Србија на путу европских интеграција направила два значајна корака, а то су визна либерализација и одмрзавање Прелазног трговинског споразума, којим ће српској привреди бити омогућен бољи приступ европском тржишту.
Према његовим речима, одлука о подношењу кандидатуре за чланство у ЕУ зависи од процене Србије јер је то стратешка одлука која подразумева посвећеност даљим евроинтеграцијама и јасно дефинисаном циљу.
Конференцију “ЕУ и Уговор из Лисабона: Нова шанса за Србију” организовали су Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије и Београдски фонд за политичку изузетност.
Скуп је окупио представнике државне администрације Србије и држава чланица ЕУ, с циљем отварања дебате о новом институционалном аранжману ЕУ, предвиђеном Уговором из Лисабона, и његовом утицају на перспективу даље европске интеграције Србије.
Овај скуп допринеће и правовременом и објективном информисању грађана Србије о актуелним европским темама, као и о конкретним корацима које Влада Србије предузима у процесу приступања ЕУ.
Он је изразио уверење да ће након преговора око Споразума о стабилизацији и придруживању и реформи везаних за визну либерализацију Србија и по питању упитника показати препознатљив капацитет у домену администрације.
Према његовим речима, тај капацит не треба глорификовати јер је он у овом моменту интеграција на добром нивоу, али је недовољан за ваљано преговарање о уласку у ЕУ.
Ђелић је, истакавши да је ЕУ пројекат мира, скуп вредности иза којих леже идеје, навео да Србија у ЕУ мора бити извор идеја и да се мора понашати, опходити и размишљати као да већ јесте њена чланица јер је то најбољи начин да се што пре укључи у клуб.
У том смислу потпредседник Владе је прецизирао да ће наша земља у 2010. години свој допринос дати у погледу транспортне заједнице југоисточне Европе, Дунавске стратегије, инклузије Рома, као и решавања питања избеглица и расељених лица.
Он је додао да ће на путу европских интеграција посебна пажња бити придавана и економији знања како би се зауставио „одлив мозгова“, а намера је и да, након визне либерализације, формална слобода постане реалност за грађане Србије.
Према његовим речима, Коридор 10, који је од значаја за транспортну заједницу југоисточне Европе, биће реалност до пролећа 2012. године и за ту инвестицију већ је обезбеђено 1,7 милијарди евра.
Потпредседник Владе је, указујући на то да је Србија недавно добила први извештај Државне ревизорске институције, рекао да би до 2011. године наша земља требало да добије сертификацију за свих пет компоненти европског буџета како би симултано уз напредак имала и финансијске механизме који ће држави омогућити да што пре добије структурне фондове.
Ђелић је оценио и да би странке у Србији и Скупштина Србије требало више простора да поклоне комуникацији и сарадњи са европским парламентима и европским партијама.
Први потпредседник-заменик председника Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је на конференцији да је испуњавање европских стандарда и критеријума предуслов за стицање пуноправног чланства Србије у ЕУ, и оценио да то треба да буде национални приоритет и ове, али и свих будућих влада Србије.
Дачић је рекао да то треба да буде наш циљ, без обзира на рокове са којима се стално лицитира и на одређене политичке одлуке, које су увек присутне када је реч о почињању или завршетку одређених процеса у оквиру стицања чланства у ЕУ.
Он је изразио уверење да је дошло време да национални интерес, опредељење и приоритет Србије као што је чланство у ЕУ не буде зависно од сплета различитих политичких околности, резултат склапања одређених коалиција и зависно од начина на који ће бити формирана једна влада.
Надам се да смо отишли један корак даље и да ће свака следећа влада као национални приоритет имати чланство Србије у ЕУ, истакао је први потпредседник Владе.
Дачић је, учествујући у панел дискусији “Допринос Србије европском простору мира, слободе и стабилности”, оценио да читав одбрамбени и безбедносни сектор Србије представља фактор регионалне стабилности и сарадње у успостављању неких нових односа.
Према његовим речима, односи у сектору безбедности и одбране јесу за неколико корака испред политичких односа, а МУП Србије је успоставио добру сарадњу на регионалном нивоу, али и шире, посебно у областима које се односе на борбу против организованог криминала.
Први потпредседник Владе је подсетио на то да је, захваљујући међународној сарадњи полиције и безбедносних служби, у овој години широм света заплењено најмање четири тоне кокаина, као и на то да је Србија донела низ закона и стратегија из области борбе против организованог криминала и да активно ради на њиховој имплементацији.
Он је рекао да је МУП Србије подржао рад регионалног центра за борбу против организованог криминала који се налази у Букурешту и који, како је оценио, представља ефикасан оквир за сарадњу полиције у региону.
У овом тренутку један од најзначајнијих доприноса овог центра, осим непосредних заједничких полицијских акција, јесте и процена претње која се ради на нивоу тог центра а односи се на претњу од организованог криминала у овом делу Европе, објаснио је министар унутрашњих послова.
Он је најавио и да би пројекат прављења такозване "регионалне беле књиге организованог криминала" требало да буде завршен следеће године.
Дачић је подсетио на то да је рок за усклађивање домаћег са европским законодавством и администрацијом 2012. година, и нагласио да одлична координација служби које раде на спровођењу закона шаље поруку да Србија може дати пуни допринос безбедности у Европи, али и у свету.
Он је рекао да је МУП Србије заједно са Министарством правде урадио значајан део посла када је реч о визној либерализацији, и поновио да укидање виза грађанима Србије није поклон, већ резултат напорног рада.
Министар је рекао да је до сада издато приближно 1,4 милиона нових биометријских пасоша, а да се од 1. децембра у нове путне исправе уграђује и чип са отиском прста, чиме може да се похвали само мали број европских држава, што показује да Србија може ићи у корак са Европом, а у неким стварима и испред ње.
Први потпредседник Владе је најавио да би српски полицијски аташеи требало од идуће године да буду упућени на службу у иностранству, и додао да за то постоји законски предуслов, али још не и финансијски.
У Србији има приближно 30 иностраних полицијских аташеа, навео је први потпредседник Владе и додао да је неопходно да и Србија има полицијске аташее, не широм света, већ у државама где има интерес због заједничке борбе против криминала – између осталог у Немачкој, Италији и Аустрији.
Директор Канцеларије за европске интеграције Владе Србије Милица Делевић рекла је да је визна либерализација остварена захваљујући великом раду и напорима Србије.
Шеф Делегације Европске комисије у Србији Венсан Дежер истакао је да је Србија на путу европских интеграција направила два значајна корака, а то су визна либерализација и одмрзавање Прелазног трговинског споразума, којим ће српској привреди бити омогућен бољи приступ европском тржишту.
Према његовим речима, одлука о подношењу кандидатуре за чланство у ЕУ зависи од процене Србије јер је то стратешка одлука која подразумева посвећеност даљим евроинтеграцијама и јасно дефинисаном циљу.
Конференцију “ЕУ и Уговор из Лисабона: Нова шанса за Србију” организовали су Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије и Београдски фонд за политичку изузетност.
Скуп је окупио представнике државне администрације Србије и држава чланица ЕУ, с циљем отварања дебате о новом институционалном аранжману ЕУ, предвиђеном Уговором из Лисабона, и његовом утицају на перспективу даље европске интеграције Србије.
Овај скуп допринеће и правовременом и објективном информисању грађана Србије о актуелним европским темама, као и о конкретним корацима које Влада Србије предузима у процесу приступања ЕУ.
-
Београд/Вашингтон, 19. април 2024.Изузетно велико интересовање страних инвеститора за улагање у...
-
Београд/Венеција, 19. април 2024.Отворен Павиљон Србије на Бијеналу у Венецији
-
Београд/Вашингтон, 19. април 2024.Србија очекује инвестициони рејтинг до краја године
-
Београд/Вашингтон, 18. април 2024.Србија од ММФ-а добила подршку за све што је до сада урадила
-
Београд, 18. април 2024.Интензивирање сарадње са Домиником у областима од заједничког...
-
Београд, 18. април 2024.Захвалност Палестини на подршци виталним интересима Србије
-
Београд, 18. април 2024.Бројне могућности за даље унапређење сарадње са Суринамом
-
Пештер, 17. април 2024.Све спремно за вежбу „Вихор 2024“ на Пештеру
-
Београд, 17. април 2024.Мали у тродневној радној посети Вашингтону
-
Београд, 16. април 2024.Србија ће се борити да препорука ПС СЕ не буде усвојена на...