П:
О:
Читај ми
“Безбедност на путу није случајност”
Београд,
7. април 2004.
У Србији се данас, као и у свим земљама чланицама Светске здравствене организације (WHО), обележава Светски дан здравља који ове године носи слоган “Безбедност на путу није случајност. Идеја о оваквом слогану настала је на основу алармантних података о броју настрадалих и повређених у саобраћајним несрећама, као и због чињенице да се на смањење смртних случајева и повреда може утицати разним превентивним мерама. Сваке године у саобраћајним незгодама у свету живот изгуби 1,2 милиона људи, а теже и лакше повреде задобије 50 милиона особа.
Према светским статистичким подацима, у саобраћајним несрећама сваког дана повреде задобије око 140.000 особа, подлегне им више од 3.000, док приближно 15.000 људи остаје неспособно за даље обављање свакодневних активности. Породице тих особа су, услед губитка својих чланова или нужности да се до краја живота суочавају са њиховим повредама, емоционално погођене, али и изложене егзистенцијалним проблемима.
Статистички подаци у Србији такође су алармантни – број саобраћајних несрећа се са 27.000 у 1992. години повећао на око 60.000 у 2002. години. У истом периоду, број повређених особа повећао се са 16.000 на 20.000, док се годишње бележи око 1.500 смртних случајева, при чему је 75 одсто настрадалих старости до 30 година, односно припада групи радно способног становништва.
Уколико би се овај тренд раста саобраћајних несрећа у свету и код нас наставио овим темпом, 2020. године број страдалих и повређених био би повећан за око 60 одсто, а саобраћајне незгоде би истовремено постале један од водећих фактора оптерећења болестима, узрочника превремене смртности и губитка радне способности. Овај скок посебно је изражен у неразвијеним и средње развијеним земљама, које нису технолошки напредне и немају добру превентивну активност каква постоји у развијеним земљама света.
Повреде и последице саобраћајних несрећа дуго година третиране су као случајност или непредвидива околност на коју се не може утицати, тако да је тај проблем био потпуно занемарен. Данас, међутим, стручњаци истичу да се организованим и мултисекторским приступом, број саобраћајних несрећа може смањити, а њихове последице значајно ублажити.
Управо из тог разлога, слоган “Безбедност на путу није случајност” шаље важну поруку да саобраћајне несреће могу да буду предмет превентивних активности и да се, као важан јавни и здравствени аспект, могу предупредити активностима владе и осталих релевантних фактора у држави.
Поводом обележавања 7. априла - Светског дана здравља, у Скупштини града Београда данас је одржан скуп посвећен овој теми, на коме су говорили представници министарстава здравља, унутрашњих послова и Министарства за капиталне инвестиције у Влади Републике Србије, као и Светске здравствене организације и Скупштине града Београда.
Министар здравља Томица Милосављевић истакао је приликом отварања скупа да не постоји ниједна конференција која је у стању да реши овако велики и озбиљан проблем, уколико његово решавање није опредељење читавог друштва. Он је поручио да ово не треба да буде ни недеља, ни месец, ни година борбе против повређивања у саобраћајним несрећама, јер је последњи тренутак за све који се баве овом проблематиком да предузму одговарајуће активности, с обзиром на то да се у Србији за десет година удвостручио број незгода, што је десет знакова узвика да се нешто хитно мора предузети.
Према његовим речима, најодговорнији у том послу су здравствени радници, Министарство унутрашњих послова, локална самоуправа, као и власт која мора да препозна да је ово мултисекторски проблем који се таквим приступом мора и решавати.
Министар је објаснио да би било добро да 7. април постане дан када ће о овој теми почети озбиљно да се говори и прилика да се Србија угледа на друштва која су показала да је свесном и организованом акцијом могуће смањити број саобраћајних незгода и то пре свега кроз строго поштовање прописа, скретањем пажње грађанима на то да повреде, пре свега у саобраћајним незгодама, спадају у важну групу узрока обољевања, инвалидитета и смртности у нашој земљи. Он је навео пример Француске, која је током прошле године успела да смањи број настрадалих у саобраћајним несрећама за петину и тако сачува 1.500 живота својих грађана.
Милосављевић је изразио наду да ће овај скуп бити и почетак прављења националне стратегије и акционог плана за решавање овог проблема и додао да би било добро да се сваког месеца оцењују резултати те акције, како би после одређеног периода било познато шта је и колико постигнуто. Он је рекао и да ће канцеларија Светске здравствене организације у Београду пружити помоћ у изради националне стратегије.
Према његовим речима, грађани Србије најчешће болују од болести које се могу спречити, при чему су на првом месту болести срца и крвних судова, на другом малигна обољења, а на трећем повреде, од којих су на врло високом месту повреде настале у саобраћајним несрећама.
Др Ђорђе Стојиљковић из Министарства здравља навео је да су партнери без којих здравство не може да ради на превенцији и смањењу броја повреда у саобраћјним несрећама Влада Србије, која мора да створи институционални оквир и успостави законску и правну регулативу, као и донатори, локалне самоуправе и невладине организације.
Начелник Управе саобраћајне полиције при Министарству унутрашњих послова Србије пуковник Стојадин Јовановић рекао је на данашњем скупу да се МУП активно укључио у обележавање Светског дана здравља и најавио да је то почетак опсежне акције, јер ће Управа саобраћајне полиције у овој години посветити посебну пажњу превенцији и заштити учесника у саобраћају вођењем превентивно-пропагандних кампања, чија су циљна група учесници у саобраћају који не поштују саобраћајне прописе.
Према његовим речима од 1991. до 2003. године у Србији су се догодиле укупно 164.763 саобраћајне несреће у којима је погинуло 15.213, а повређено 213.685 људи. Према подацима за 2000. годину у Србији на 100.000 становника погине 14 особа, а најчешћи узроци саобраћајних незгода су непоштовање прописане брзине и првенства пролаза и вожња у алкохолисаном стању.
Јовановић је истакао да циљ који МУП жели да постигне јесте безбедно одвијање саобраћаја, а с обзиром на то да се то никада не може у потпуности остварити, Министарство ће, између осталог, предузети мере како би се смањио број саобраћајних незгода, утицаће на безбедније понашање учесника у саобраћају и радити на превенцији.
Помоћник министра за капиталне инвестиције у сектору за путеве и унутрашњи транспорт Бранимир Ујдур рекао је да су путеви у Србији у лошем стању, што је један од узрока због којих се дешавају саобраћајне несреће, због чега ће ово министарство радити на побољшању стања путева, у шта спада и Коридор 10, али и постојећа путна мрежа.
Мелита Вујновић из канцеларије WХО у Београду рекла је да ће по први пут у својој историји Генерална скупштина Уједињених нација 14. априла посветити своју седницу расправи о сигурности на путу. Према њеним речима, данас је на Интернет сајту Светске здравствене организације постављен Светски извештај о превенцији повреда у друмском саобраћају у коме су, како се наводи у саопштењу ове организације детаљно описане размере ове глобалне кризе јавног здравља, затим фактори ризика који доводе до смрти и повреда у друмском саобраћају, као и ефикасни начини њихове превенције.
На данашњем скупу говорио је и потпредседник Извршног одбора Скупштине града Београда Александар Спасић, који је навео да, захваљујући разним активностима градске владе, током 2002. и 2003. године ниједно дете није изгубило живот на путу од школе до куће, и додао да је у циљу повећања безбедности у саобраћају, ИО формирао Комисију за безбедност саобраћаја.
Данашњи скуп посвећен Светском дану здравља под слоганом “Безбедност на путевима није случајност” организовали су Министарство здравља у Влади Србије, Канцеларија Светске здравствене организације у Београду, Скупштина града Београда и Иниститут за заштиту здравља Србије “Др Милан Јовановић – Батут”.
Статистички подаци у Србији такође су алармантни – број саобраћајних несрећа се са 27.000 у 1992. години повећао на око 60.000 у 2002. години. У истом периоду, број повређених особа повећао се са 16.000 на 20.000, док се годишње бележи око 1.500 смртних случајева, при чему је 75 одсто настрадалих старости до 30 година, односно припада групи радно способног становништва.
Уколико би се овај тренд раста саобраћајних несрећа у свету и код нас наставио овим темпом, 2020. године број страдалих и повређених био би повећан за око 60 одсто, а саобраћајне незгоде би истовремено постале један од водећих фактора оптерећења болестима, узрочника превремене смртности и губитка радне способности. Овај скок посебно је изражен у неразвијеним и средње развијеним земљама, које нису технолошки напредне и немају добру превентивну активност каква постоји у развијеним земљама света.
Повреде и последице саобраћајних несрећа дуго година третиране су као случајност или непредвидива околност на коју се не може утицати, тако да је тај проблем био потпуно занемарен. Данас, међутим, стручњаци истичу да се организованим и мултисекторским приступом, број саобраћајних несрећа може смањити, а њихове последице значајно ублажити.
Управо из тог разлога, слоган “Безбедност на путу није случајност” шаље важну поруку да саобраћајне несреће могу да буду предмет превентивних активности и да се, као важан јавни и здравствени аспект, могу предупредити активностима владе и осталих релевантних фактора у држави.
Поводом обележавања 7. априла - Светског дана здравља, у Скупштини града Београда данас је одржан скуп посвећен овој теми, на коме су говорили представници министарстава здравља, унутрашњих послова и Министарства за капиталне инвестиције у Влади Републике Србије, као и Светске здравствене организације и Скупштине града Београда.
Министар здравља Томица Милосављевић истакао је приликом отварања скупа да не постоји ниједна конференција која је у стању да реши овако велики и озбиљан проблем, уколико његово решавање није опредељење читавог друштва. Он је поручио да ово не треба да буде ни недеља, ни месец, ни година борбе против повређивања у саобраћајним несрећама, јер је последњи тренутак за све који се баве овом проблематиком да предузму одговарајуће активности, с обзиром на то да се у Србији за десет година удвостручио број незгода, што је десет знакова узвика да се нешто хитно мора предузети.
Према његовим речима, најодговорнији у том послу су здравствени радници, Министарство унутрашњих послова, локална самоуправа, као и власт која мора да препозна да је ово мултисекторски проблем који се таквим приступом мора и решавати.
Министар је објаснио да би било добро да 7. април постане дан када ће о овој теми почети озбиљно да се говори и прилика да се Србија угледа на друштва која су показала да је свесном и организованом акцијом могуће смањити број саобраћајних незгода и то пре свега кроз строго поштовање прописа, скретањем пажње грађанима на то да повреде, пре свега у саобраћајним незгодама, спадају у важну групу узрока обољевања, инвалидитета и смртности у нашој земљи. Он је навео пример Француске, која је током прошле године успела да смањи број настрадалих у саобраћајним несрећама за петину и тако сачува 1.500 живота својих грађана.
Милосављевић је изразио наду да ће овај скуп бити и почетак прављења националне стратегије и акционог плана за решавање овог проблема и додао да би било добро да се сваког месеца оцењују резултати те акције, како би после одређеног периода било познато шта је и колико постигнуто. Он је рекао и да ће канцеларија Светске здравствене организације у Београду пружити помоћ у изради националне стратегије.
Према његовим речима, грађани Србије најчешће болују од болести које се могу спречити, при чему су на првом месту болести срца и крвних судова, на другом малигна обољења, а на трећем повреде, од којих су на врло високом месту повреде настале у саобраћајним несрећама.
Др Ђорђе Стојиљковић из Министарства здравља навео је да су партнери без којих здравство не може да ради на превенцији и смањењу броја повреда у саобраћјним несрећама Влада Србије, која мора да створи институционални оквир и успостави законску и правну регулативу, као и донатори, локалне самоуправе и невладине организације.
Начелник Управе саобраћајне полиције при Министарству унутрашњих послова Србије пуковник Стојадин Јовановић рекао је на данашњем скупу да се МУП активно укључио у обележавање Светског дана здравља и најавио да је то почетак опсежне акције, јер ће Управа саобраћајне полиције у овој години посветити посебну пажњу превенцији и заштити учесника у саобраћају вођењем превентивно-пропагандних кампања, чија су циљна група учесници у саобраћају који не поштују саобраћајне прописе.
Према његовим речима од 1991. до 2003. године у Србији су се догодиле укупно 164.763 саобраћајне несреће у којима је погинуло 15.213, а повређено 213.685 људи. Према подацима за 2000. годину у Србији на 100.000 становника погине 14 особа, а најчешћи узроци саобраћајних незгода су непоштовање прописане брзине и првенства пролаза и вожња у алкохолисаном стању.
Јовановић је истакао да циљ који МУП жели да постигне јесте безбедно одвијање саобраћаја, а с обзиром на то да се то никада не може у потпуности остварити, Министарство ће, између осталог, предузети мере како би се смањио број саобраћајних незгода, утицаће на безбедније понашање учесника у саобраћају и радити на превенцији.
Помоћник министра за капиталне инвестиције у сектору за путеве и унутрашњи транспорт Бранимир Ујдур рекао је да су путеви у Србији у лошем стању, што је један од узрока због којих се дешавају саобраћајне несреће, због чега ће ово министарство радити на побољшању стања путева, у шта спада и Коридор 10, али и постојећа путна мрежа.
Мелита Вујновић из канцеларије WХО у Београду рекла је да ће по први пут у својој историји Генерална скупштина Уједињених нација 14. априла посветити своју седницу расправи о сигурности на путу. Према њеним речима, данас је на Интернет сајту Светске здравствене организације постављен Светски извештај о превенцији повреда у друмском саобраћају у коме су, како се наводи у саопштењу ове организације детаљно описане размере ове глобалне кризе јавног здравља, затим фактори ризика који доводе до смрти и повреда у друмском саобраћају, као и ефикасни начини њихове превенције.
На данашњем скупу говорио је и потпредседник Извршног одбора Скупштине града Београда Александар Спасић, који је навео да, захваљујући разним активностима градске владе, током 2002. и 2003. године ниједно дете није изгубило живот на путу од школе до куће, и додао да је у циљу повећања безбедности у саобраћају, ИО формирао Комисију за безбедност саобраћаја.
Данашњи скуп посвећен Светском дану здравља под слоганом “Безбедност на путевима није случајност” организовали су Министарство здравља у Влади Србије, Канцеларија Светске здравствене организације у Београду, Скупштина града Београда и Иниститут за заштиту здравља Србије “Др Милан Јовановић – Батут”.
-
Београд, 26. април 2024.Потписан Уговор за изградњу система за пречишћавање отпадних...
-
Београд, 26. април 2024.Оболелима од ретких болести из Београда уручени ваучери
-
Београд, 26. април 2024.Додељена национална признања из области безбедности и здравља...
-
Београд, 26. април 2024.Разбијен ланац производње и продаје фалсификованих производа
-
Сјеница, 25. април 2024.Младе још јаче укључити у креирање стратешких докумената
-
Опово, 25. април 2024.За мере популационе политике у Опову у овој години 8 милиона...
-
Београд, 25. април 2024.ТЕНТ А добио модерно постројење за одсумпоравање димних гасова
-
Београд, 25. април 2024.Рекордна спољнотрговинска робна размена Србије у 2023. години
-
Београд/Бањалука, 25. април 2024.Заједничке активности Србије и Републике Српске у односима са...
-
Смедерево, 24. април 2024.Србија неће погнути главу и изабрати пут повлачења