Дулић је у изјави за агенцију Танјуг најавио да ће наредних дана бити промовисан пројекат масовне градње, који је дефинисан кроз низ уредби које би требало да олакшају и убрзају процедуре како би пројекат био реализован већ почетком следеће године.
Он је нагласио да је кључна ствар да општине које желе да учествују у пројекту, пре свега, морају да имају тражњу за становима и да дају попуст на накнаду за уређење грађевинског земљишта од 50 одсто.
Према његовим речима, грађевинске фирме које желе да узму учешће у пројекту морају да продају станове према дефинисаним ценама које предлаже Министарство, а то значи да цене треба да представљају реалан трошак грађе, плус минималан профит који ће те фирме имати.
Такође, банке морају да дају коректне услове финансирања и, оно што је веома значајно, држава ће покушати да у доброј координацији између та три важна фактора доведе до тога да пројекат буде успешан, навео је Дулић.
Он је рекао да велики проблем лежи у недостатку одговарајућег грађевинског земљишта, непостојању адекватних планских докумената и у процедурама за издавање грађевинских дозвола, па је то био разлог за отварање дебате у јавности о томе шта да се ради са војном имовином, као огромним потенцијалом.
Дулић је навео да је разговарао са министром одбране Драганом Шутановцем, али и са свим другим важним сегментима државног апарата о том проблему који би ускоро требало да добије коначно решење.
Министар је нагласио да ће грађевински сектор градити станове и ван тог пројекта, тако да се очекује да грађевина буде једна од најдинамичнијих грана домаће економије у 2010. години.
Он је, такође, оценио да ће свака врста договора око смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште на скупу о климатским променама у Копенхагену представљати огроман успех и искорак који ће сигурно обележити историју света.
Све анализе, прогнозе и забрињавајуће вести које стижу од стручњака говоре да цео свет мора нешто да уради, истакао је Дулић и додао да се Србија тренутно налази у специфичном положају као и друге балканске земље.
Министар је указао на то да су с једне стране западне, економски развијене земље које имају јачи економски потенцијал и боље предуслове да преузму обавезе смањења емисије гасова, а с друге стране су неразвијене земље које траже од богатих да финансирају њихов раст и помогну у настојању да се дође до употребе чистијих технологија.
Он је објаснио да би Србија уколико преузме испуњавање обавеза о квантификацији смањења емисије гасова морала да затвори једну или неколико својих термоелектрана.
Дулић је додао да Србија није у ситуацији да прихвати обавезу смањења загађујућих материја, али да би могла да дефинише другачији начин економског развоја, који би подразумевао коришћење обновљивих извора енергије.
Он је истакао да је Србија председавајућа земља Програму УН за животну средину и да има важну посредничку улогу између великих светских сила, као држава која брине о заштити животне средине, и која ће настојати да, захваљујући тој улози, помогне у постизању договора.