Ђелић, који учествује на другој Регионалној конференцији земаља западног Балкана у Скопљу, изјавио је за агенцију Фонет да земље региона, за разлику од Европске уније, имају и некоординирану преговарачку позицију и различите ставове о формирању транспортне заједнице југоисточне Европе.
Будући да је на регионалној конференцији земаља које учествују у процесу стабилизације и придруживања ЕУ једна од тема била и формирање транспортне заједнице, потпредседник Владе Србије је означио као изузетно важан реципроцитет у отварању тржишта.
Према његовим речима, Србија ће тражити повећање броја дозвола за друмски транспорт, као и подршку иницијативи да секретаријат транспортне заједнице југоисточне Европе буде у Београду.
Такође, он је подсетио на то да је и Европска инвестициона банка (ЕИБ) донела одлуку о томе да у Београду отвори свој регионални центар, због чега би било природно да и секретаријат транспортне заједнице југоисточне Европе буде у главном граду Србије.
Било би логично и да будућа транспортна заједница која покрива друмски, железнички и речни транспорт буде у нашој земљи. То би била прва и веома важна паневропска институција која би била у Србији, нагласио је Ђелић.
Он је учесницима скупа у Скопљу пренео и иницијативу да се формира технолошки фонд за западни Балкан, који би обезбеђивао капитал за перспективне технолошке фирме у целом региону.
Иницијатива је позитивно примљена, истакао је Ђелић и изразио очекивање да ће, након њеног представљања 9. децембра у Бриселу на конференцији "Европа и западни Балкан", бити добијена потврда и ЕУ да такав фонд може да буде формиран.
Говорећи о европским интеграцијама Србије, Ђелић је навео да се, после предлога Европске комисије, очекује што скорија деблокада Прелазног трговинског споразума јер за то постоји скоро неподељена подршка свих чланица ЕУ.
Према његовим речима, у том случају би Србија поднела кандидатуру за чланство у ЕУ.
Потпредседник Владе Србије за европске интеграције је данас у Скопљу изјавио и да Србија признаје Македонију под њеним уставним именом и да неће бити промене у тој политици.
Ђелић је истакао да ће Србија, уколико Македонија и Грчка постигну договор око неког другог имена, онда на захтев Македоније испоштовати тај договор.
Он је изразио жаљење због тога што је Македонија признала једнострано проглашену независност Косова.
Ђелић је, говорећи о споразуму о демаркацији границе који су потписали Приштина и Скопље, поновио да је неважећи и неуставан било какав споразум о граници постигнут без учешћа јединог легитимног фактора – Владе Србије, и да ће Србија то тако третирати и у будућности.
Потпредседник Владе поздравио је
јуче усвојену резолуцију Европског парламента, и истакао да је то још једно охрабрење за све земље западног Балкана.
Он је изразио наду да ће суседне земље напредовати ка ЕУ јер је њихов успех истовремено и успех Србије.
На конференцији у Скопљу, на којој ће бити усвојена заједничка изјава, учествују потпредседници влада задужени за европске интеграције или министри тог ресора из Македоније, Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије, као и представници ЕУ.