Хомен је на округлом столу „Представљање система и облика електронског мониторинга у кривично-правним системима Шведске и Холандије“ указао на то да ће то у великој мери растеретити препуне затворе и донети уштеде за државни буџет.
Државни секретар је прецизирао да у Србији данас има више од 10.900 притвореника и затвореника, и додао да капацитети примају приближно 6.500 особа.
Он је истакао да само у последња три месеца, кад је кренула озбиљна борба против криминала, постоји повећање за приближно 500 људи у затворима, због чега је неопходно увести нове, алтернативне методе затвора и притвора, какви постоје у земљама ЕУ.
Према његовим речима, у Србији тренутно има 3.000 осуђених на казну до годину дана затвора, који по новом Закону о кривичним санкцијама могу бити упућени на алтернативно издржавање казне, односно на контролу путем електронског надзора.
Државни секретар је изразио очекивање да ће и у Србији до краја наредне године бити уведен овај систем надзора, уз финансијску помоћ Европске комисије у износу од два милиона евра.
Хомен је додао да ће на тај начин бити постигнута вишеструка корист – од материјалних уштеда и боље ресоцијализације до отклањања штетних утицаја у криминогеним затворским срединама по осуђене за лака кривична дела.
Он је оценио да је то бољи и практичнији начин извршења санкција, него грађење нових затвора у којима не може да се изврши право преваспитавање затвореника, и истакао да је ипак планирана изградња два нова затвора у Крагујевцу и Медвеђи, који ће обезбедити још 900 места за притворенике и затворенике.
Начелник Одељења за третман и алтернативне санкције у Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде Дамир Јока навео је да ће јединица електронског надзора коштати приближно 5.000 евра, и додао да годишње издржавање затвореника кошта државу много више од тога.
Јока је указао на то да се опрема исплати након годину дана, а користи се више пута за више осуђеника, тако да је овај систем, тамо где је то целисходно и где суд процени да је потребан, много ефикаснији и јефтинији начин извршења санкције него класичан затвор.
Према његовим речима, уређај за праћење носиће се на нози, централна јединица за мониторинг стоји у стану онога коме се одређује електронски надзор, а служба за праћење може бити било где јер је та опрема прецизна у неколико метара.
Када одредите простор у коме неко може да се креће, апсолутно можете то да контролишете у неколико метара, истакао је Јока и додао да је Србија тек на почетку овог вида извршења санкција и да тек треба да се формира служба за праћење и утврде други детаљи приликом спровођења електронског надзора.
Округли сто организовали су Мисија ОЕБС-а у Србији и Управа за извршење кривичних санкција Министарства правде, у циљу упознавања стручне и шире јавности са системима и облицима електронског праћења у европским земљама које имају најбогатију праксу у овој области, као што су Шведска и Холандија.