П:
О:
Читај ми
Министар вера изразио саучешће поводом смрти патријарха српског Павла
Београд,
17. новембар 2009.
Министар вера у Влади Републике Србије Богољуб Шијаковић изразио је данас молитвено саучешће поводом смрти његове светости патријарха српског Павла, Светом синоду и свим архијерејима Српске православне цркве, свештенству и монаштву, верницима и читавом српском народу.
“Патријарх српски Павле, јединствена и изузетна личност, симбол страдалне епохе српског народа, сада када је и другом ногом закорачио на небеса свима нам је оставио задатак да као људи одговоримо на изазове будућности.
Скроман и смеран, праведан и милостив, мудар и безазлен – то су његове упечатљиве карактерне особине испољене једнако у речима, као у делима. Био је такав какви би требало сви да будемо – да се чувамо од мржње, од чињења неправде, од сваког нечовештва, јер од нас зависи да ли ћемо бити људи или нељуди.
После Марка Миљанова наставио је да српским језиком дописује Христово Јеванђеље, и стога наше дивљење патријарху Павлу да би било истинско мора нас обавезивати на покајање и подвиг.
Овај исповедник наше вере православне задобио је царство небеско даривајући себе другима. Славу је стекао а ње се одрицао, а првенство међу људима за њега је било првенство у служењу Богу и народу. Као наш учитељ у вери био је ученик јединог правог учитеља – Христа. Притом је био духовит јер је био духован, или надахнут духом светим.
Нисмо изгубили патријарха Павла, него смо добили још једног нашег заступника и молитваника пред господом. И то таквог који је сабирно сочиво свих Срба, овде Богом посејаних и свугде невољно расејаних, и који је симбол једне епохе српског народа, испуњене поносом и страдањем.
У живот је ушао кад су Срби гурнути у погубан Први светски рат, а у Другом спасава главу избеглиштвом из Славоније у Београд, где следе деценије косметских искушења, а потом грађански рат у ком је пострадао народ и разбијена држава.
На почетку века болешљиво сироче кроз које је Бог показао своју силу и славу, као што је малом српском народу дао велики историјски карактер, а на крају века миротворац у немирним временима.
Ми, дакле, нисмо изгубили патријарха Павла него смо добили још један узор и захтеван задатак за будућност. Дуг према патријарху одужићемо уколико одважно и одговорно дамо човечне одговоре на изазове који су пред нама и његовим идеалима подупремо нашу будућност, уколико вечношћу будемо мерили време.
Уколико будемо не само његови наследници него и његови следбеници.
И сад овај брижник од нас захтева, одлучно и благо, да наша црква покаже јединство и чистоту вере, спремност на подвиг и посвећеност народу, да наш народ испољи врлину, сачува вредности живота у заједници и развије посвећеност држави, а да држава свима јемчи мир, слободу и правду.
Слава и хвала патријарху српском Павлу, и нека га Господ настани тамо где праведници почивају!”, наводи се у писму саучешћа министра Шијаковића.
Скроман и смеран, праведан и милостив, мудар и безазлен – то су његове упечатљиве карактерне особине испољене једнако у речима, као у делима. Био је такав какви би требало сви да будемо – да се чувамо од мржње, од чињења неправде, од сваког нечовештва, јер од нас зависи да ли ћемо бити људи или нељуди.
После Марка Миљанова наставио је да српским језиком дописује Христово Јеванђеље, и стога наше дивљење патријарху Павлу да би било истинско мора нас обавезивати на покајање и подвиг.
Овај исповедник наше вере православне задобио је царство небеско даривајући себе другима. Славу је стекао а ње се одрицао, а првенство међу људима за њега је било првенство у служењу Богу и народу. Као наш учитељ у вери био је ученик јединог правог учитеља – Христа. Притом је био духовит јер је био духован, или надахнут духом светим.
Нисмо изгубили патријарха Павла, него смо добили још једног нашег заступника и молитваника пред господом. И то таквог који је сабирно сочиво свих Срба, овде Богом посејаних и свугде невољно расејаних, и који је симбол једне епохе српског народа, испуњене поносом и страдањем.
У живот је ушао кад су Срби гурнути у погубан Први светски рат, а у Другом спасава главу избеглиштвом из Славоније у Београд, где следе деценије косметских искушења, а потом грађански рат у ком је пострадао народ и разбијена држава.
На почетку века болешљиво сироче кроз које је Бог показао своју силу и славу, као што је малом српском народу дао велики историјски карактер, а на крају века миротворац у немирним временима.
Ми, дакле, нисмо изгубили патријарха Павла него смо добили још један узор и захтеван задатак за будућност. Дуг према патријарху одужићемо уколико одважно и одговорно дамо човечне одговоре на изазове који су пред нама и његовим идеалима подупремо нашу будућност, уколико вечношћу будемо мерили време.
Уколико будемо не само његови наследници него и његови следбеници.
И сад овај брижник од нас захтева, одлучно и благо, да наша црква покаже јединство и чистоту вере, спремност на подвиг и посвећеност народу, да наш народ испољи врлину, сачува вредности живота у заједници и развије посвећеност држави, а да држава свима јемчи мир, слободу и правду.
Слава и хвала патријарху српском Павлу, и нека га Господ настани тамо где праведници почивају!”, наводи се у писму саучешћа министра Шијаковића.
-
Београд, 17. април 2024.Стипендирање најбољих студената богословских факултета и...
-
Београд, 10. април 2024.Рогановић упутио честитку поводом Рамазанског бајрама
-
Београд, 30. март 2024.Рогановић честитао Ускрс по грегоријанском календару
-
Београд/Валета, 14. март 2024.Отворен Павиљон Србије на првом Бијеналу уметности на Малти
-
Београд, 29. фебруар 2024.Зрењанин Национална престоница културе 2025. године
-
Београд, 20. фебруар 2024.На Хиландару реализовани сви планирани радови у 2023. години
-
Београд, 19. фебруар 2024.Вукова награда снажан допринос очувању и промоцији кључних...
-
Београд, 6. фебруар 2024.Слика Паје Јовановића „Одмор башибозука” од данас у Београду
-
Нови Сад, 10. јануар 2024.Припрема за обележавање 200-годишњице рођења Бранка Радичевића
-
Београд, 6. јануар 2024.Божићна честитка директора Управе за сарадњу с црквама и верским...