Аутор:
Фонет
Шкундрић је, учествујући у раду српско-немачког дијалога на тему енергетске ефикасности, указао на то да Србија жели да чује искуства Немачке има по питању енергетске ефикасности, и изразио очекивање да ће та сарадња прећи у стратешко партнерство.
Министар је истакао да је Немачка други по обиму спољнотрговински партнер Србије, и додао да је у првих девет месеци ове године из Србије у Немачку извезено робе у вредности од 652,4 милиона долара, док је из Немачке у Србију увезено робе у вредности од 1,4 милијарде долара.
Он је нагласио да обим директних немачких инвестиција у Србију од 2001. године износи 1,1 милијарду евра, и додао да је Немачка први билатерални донатор Србији јер је у нашу земљу до сада уложила више од 70 милиона евра донација.
Шкундрић је подсетио на то да је Немачка банка за развој (KfW) до сада одобрила Србији четири зајма у вредности од 150 милиона евра за реконструкцију термоелектране “Никола Тесла” у Обреновцу, за ревитализацију хидроелектране “Бајина Башта”, као и за инвестиције у рударски сектор у Србији.
Министар је навео да та банка учествује у финансирању рехабилитације локалног система грејања у Нишу, Зрењанину, Краљеву, Крагујевцу и Пироту, и изразио захвалност Немачкој на томе што је током прошлогодишње гасне кризе пружила неопходне испоруке гаса Србији.
Он је рекао да Министарство економије и регионалног развоја сарађује са Немачком организацијом за техничку сарадњу (ГТЗ) са циљем добијања техничке подршке и трансфера знања у области израде закона о рационалној употреби енергије.
Министар животне средине и просторног планирања у Влади Републике Србије Оливер Дулић истакао је да је Србија једна од енергетски најнеефикаснијих земаља у Европи, и указао на то да је један од проблема у нашој земљи питање завршетка незавршених кућа.
Дулић је истакао да су стотине хиљада кућа у Србији завршене, али само до оног дела када људи почну да живе у њима, и додао да се велике количине енергије троше зато што на њима није постављен изолациони материјал.
Процена ресорног министарства јесте да изолација куће од 100 квадратних метара кошта приближно 2.500 евра, прецизирао је Дулић и оценио да би уштеда у енергији у свакој кући била инвестиција која би се вратила за неколико година.
Министар је навео да је нови Закон о планирању и изградњи први пут предвидео законску обавезу да све новоизграђене зграде буду енергетски ефикасније.
Он је додао да радна група сада ради на изради уредбе која би подразумевала сет правила, техничких стандарада, неопходних података и докумената за сваки објекат који ће бити грађен у перспективи како би сваки од њих могао да добије сертификат о енергетској ефикасности.
Министар је рекао да је други сегмент енергетске ефикасности везан за рециклажу у којој би могле бити остварене огромне уштеде у енергији, и подсетио на то да је пре неколико недеља потписан споразум са индустријом која се бави производњом материјала, која ће прерађивати амбалажни отпад.
Мас је указао на то да је једна од најзначајнијих области сарадње Србије и Немачке у протеклих десет година сектор енергетике, и истакао да је Влада Немачке од 2000. године до сада за енергетске секторе у Србији издвојила укупно 400 милиона евра.
Он је оценио да у Србији постоје бројне могућности за уштеде енергије, које лако могу бити постигнуте, и истакао да Влада Србије све више пажње придаје том питању.