П:
О:
Читај ми
Нови закон о управним споровима за бољу контролу рада органа управе
Београд,
6. новембар 2009.
Министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Милан Марковић изјавио је данас да је Нацрт закона о управним споровима део реформе која има за циљ изградњу модерне државне управе.
Милан Марковић и Снежана Маловић
Аутор:
Танјуг
Марковић је на округлом столу „Представљање и дискусија о Нацрту закона о управним споровима“, који је Министарство у сарадњи са Канцеларијом Савета Европе одржало у Центру "Сава", указао на то да тај документ уједно омогућава и успостављање ефикасних механизама спољне контроле рада органа управе и носилаца функција.
Према његовим речима, нови закон о управним споровима обезбедиће судску заштиту права и интереса грађана и правних лица и променити однос управе према грађанима.
Министар је рекао да је Закон о управним споровима који је на снази, а који је усвојен 1996. године, застарео јер је Србија у претходних 10 до 13 година прошла кроз велике промене, донела је нов Устав 2006. године, а у том периоду основан је и велики број агенција и органа.
Он је додао да је нацрт новог закона у складу са Европском повељом о правима човека коју је Србија ратификовала 2003. године.
Министар правде у Влади Републике Србије Снежана Маловић указала је на то да је закон о управним споровима један од најважнијих у свакој демократској држави јер одређује поступак судске контроле управних аката које доносе органи државне управе, територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе, као и други органи и организације који имају јавна овлашћења.
Маловић је додала да је, према важећим прописима, надлежност за решавање у управним споровима била подељена између окружних судова и Врховног суда Србије.
Она је објаснила да је Нацртом закона предвиђено да постоји један управни суд са надлежношћу за целу територију Србије, и оценила да ће то допринети уједначавању судске праксе.
Према њеним речима, поред тога предвиђено је и да Управни суд има и три одељења изван Београда, и то у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, ради ефикаснијег суђења у управним споровима по тужбама против управних аката које доносе органи аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе.
Шеф Делегације Европске комисије у Србији Венсан Дежер истакао је да нацрт овог закона подржава основне европске принципе, међу којима су законитост, одговорност, транспарентност и ефикасност.
Овакви закони унапређују живот грађана и традиционалну државну администрацију чине сервисом грађана, указао је Дежер и навео да се у нацрту закона издваја неколико елемената.
Према његовим речима, то су, пре свега, усклађеност са ЕУ повељом јер нацрт штити права грађана, пре свега право на фер суђење, и то кроз саслушања, једнакост страна пред законом и поделу судских трошкова.
Такође, он је оценио да је реформа администрације у Србији спора и да мора бити настављена, и истакао да је важно да се омогући ефикасно извршење одлука, као и да морају бити предвиђени механизми за убрзање поступка.
Констатовали смо да закон мора да буде основа система који ће омогућити ефикаснији судски поступак, навео је Дежер и додао да закон о управним споровима мора да гарантује свеобухватну заштиту грађана.
Шеф Делегације Европске комисије рекао је да закон отвара могућност и за то да у предметима суди један судија, уместо већа које чини неколико њих, као и механизме за убрзање судског поступка и казне за оне који га успоравају.
Специјални представник генералног секретара Савета Европе у Србији Константин Јерокостопулос истакао је да је овај савет спреман да добру сарадњу коју има са Србијом настави и унапреди како би Србија на имала добре законе, одрживи економски развој и тиме успешно наставила свој пут ка ЕУ.
Округлом столу присуствовали су и чланови радне групе за израду закона, судије Врховног суда Србије, декани и професори појединих факултета и други.
Циљ закона јесте да обезбеди судску заштиту права и правних интереса физичких и правних лица и других странака и законитост решавања у управним и другим Уставом и законом предвиђеним појединачним стварима.
Према његовим речима, нови закон о управним споровима обезбедиће судску заштиту права и интереса грађана и правних лица и променити однос управе према грађанима.
Министар је рекао да је Закон о управним споровима који је на снази, а који је усвојен 1996. године, застарео јер је Србија у претходних 10 до 13 година прошла кроз велике промене, донела је нов Устав 2006. године, а у том периоду основан је и велики број агенција и органа.
Он је додао да је нацрт новог закона у складу са Европском повељом о правима човека коју је Србија ратификовала 2003. године.
Министар правде у Влади Републике Србије Снежана Маловић указала је на то да је закон о управним споровима један од најважнијих у свакој демократској држави јер одређује поступак судске контроле управних аката које доносе органи државне управе, територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе, као и други органи и организације који имају јавна овлашћења.
Маловић је додала да је, према важећим прописима, надлежност за решавање у управним споровима била подељена између окружних судова и Врховног суда Србије.
Она је објаснила да је Нацртом закона предвиђено да постоји један управни суд са надлежношћу за целу територију Србије, и оценила да ће то допринети уједначавању судске праксе.
Према њеним речима, поред тога предвиђено је и да Управни суд има и три одељења изван Београда, и то у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, ради ефикаснијег суђења у управним споровима по тужбама против управних аката које доносе органи аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе.
Шеф Делегације Европске комисије у Србији Венсан Дежер истакао је да нацрт овог закона подржава основне европске принципе, међу којима су законитост, одговорност, транспарентност и ефикасност.
Овакви закони унапређују живот грађана и традиционалну државну администрацију чине сервисом грађана, указао је Дежер и навео да се у нацрту закона издваја неколико елемената.
Према његовим речима, то су, пре свега, усклађеност са ЕУ повељом јер нацрт штити права грађана, пре свега право на фер суђење, и то кроз саслушања, једнакост страна пред законом и поделу судских трошкова.
Такође, он је оценио да је реформа администрације у Србији спора и да мора бити настављена, и истакао да је важно да се омогући ефикасно извршење одлука, као и да морају бити предвиђени механизми за убрзање поступка.
Констатовали смо да закон мора да буде основа система који ће омогућити ефикаснији судски поступак, навео је Дежер и додао да закон о управним споровима мора да гарантује свеобухватну заштиту грађана.
Шеф Делегације Европске комисије рекао је да закон отвара могућност и за то да у предметима суди један судија, уместо већа које чини неколико њих, као и механизме за убрзање судског поступка и казне за оне који га успоравају.
Специјални представник генералног секретара Савета Европе у Србији Константин Јерокостопулос истакао је да је овај савет спреман да добру сарадњу коју има са Србијом настави и унапреди како би Србија на имала добре законе, одрживи економски развој и тиме успешно наставила свој пут ка ЕУ.
Округлом столу присуствовали су и чланови радне групе за израду закона, судије Врховног суда Србије, декани и професори појединих факултета и други.
Циљ закона јесте да обезбеди судску заштиту права и правних интереса физичких и правних лица и других странака и законитост решавања у управним и другим Уставом и законом предвиђеним појединачним стварима.
-
Београд/Вуковар, 5. мај 2024.Милићевић присуствовао васкршњој литургији у Вуковару
-
Мало Орашје, 4. мај 2024.Обележава се годишњица страдања младих Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 3. мај 2024.Премијер и министри одали пошту убијенима у ОШ „Владислав...
-
Београд, 3. мај 2024.Обострана воља за наставак јачања односа Србије и Есватинија
-
Београд, 3. мај 2024.Сарадња Србије и Доминиканске Републике у областима од...
-
Београд, 3. мај 2024.Комеморативни дан поводом годишњице масовног убиства у ОШ...
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина