Јеремић,
који борави у једнодневној посети Бриселу, навео је том приликом да Влада Србије сматра да су темељи за подношење званичне кандидатуре наше земље за чланство у ЕУ постављени, и додао да је Србија свесна извесне уздржаности која постоји по том питању у Унији и да разуме због чега је до ње дошло, али да верује да је дошло време да се крене напред.
Министар је нагласио да Србија није концентрисана само на сопствено приближавање ЕУ него да је, упркос потешкоћама на које наилази, радила на томе да се читав регион западног Балкана приближи Бриселу, уз напомену да је то чинила кроз регионалну сарадњу.
Према његовим речима, Србија је, такође, предузела све могуће мере да осигура да је екстремистичка демагогија никада више не пусти корене међу народима региона.
Он је рекао да су појединци на свим странама починили ужасне злочине током деведесетих година и донели разарања читавом региону, и нагласио да је Србија напорно радила на окончању процеса помирења.
Јеремић је истакао да Србија у потпуности сарађује са Хашким трибуналом, што сматра не само својом правном него и моралном и политичком обавезом, и додао да не сме бити никакве сумње да ће наша земља наставити да чини све да и преостали оптуженици буду ухапшени.
Он је указао на то да је наша земља испунила све услове за стављање на белу шенген листу и да нестрпљиво очекује званичну одлуку Савета ЕУ о томе, и поручио да је од суштинског значаја да се елан Србије и читавог западног Балкана у европским интеграцијама одржи.
Министар је рекао да се не сме правити никаква пауза у проширивању Уније и да не би било добро да се по пријему Хрватске остатак региона стави на чекање јер би се створила нова психолошка подела, а штета нанета европском кредибилитету била би немерљива.
Према његовим речима, замор од проширења Уније међу чланицама ЕУ претворио би се у замор у интеграцијама код држава које теже чланству.
Јеремић је указао на то да се нису остварила страховања да би непоколебиво противљење Србије једностраном проглашењу независности Косова и Метохије могло негативно утицати на стабилност региона јер је наша земља наступала одговорно.
Он је нагласио да се није променио принципијелни став да Србија никада, ни под каквим околностима, имплицитно или експлицитно неће признати независност Космета, и додао да наша земља на тај сецесионистички акт одговара на конструктиван, мирољубив начин, кроз право и дипломатију.
Кад је реч о ситуацији у Босни и Херцеговини, министар је истакао да ће Србија наставити да поштује суверенитет и територијални интегритет свог суседа и да охрабрује представнике сва три народа у проналажењу решења за реформу државе како би се убрзао њен пут ка чланству у ЕУ.