П:
О:
Читај ми
Руски кредит доказ значаја српске инфраструктуре
Београд,
24. октобар 2009.
Министар за инфраструктуру у Влади Републике Србије Милутин Мркоњић изјавио је данас да је постизање договора о руском кредиту Србији из кога би са око 800 милиона долара требало да буду финансирани углавном саобраћајни пројекти, најбољи доказ значаја развоја српске инфраструктуре.
Аутор:
Танјуг
Мркоњић је изјавио агенцији Танјуг, да његов ресор очекује да ће средства руског кредита бити доступна пре 1. јануара 2010. године.
Понуда Руса да у кредиту који нам дају за опоравак привреде, без икаквих условљавања 200 милиона долара оде за подршку буџету, а 800 милиона долара за развојне пројекте јесте још једна европска и светска потврда о квалитету наших саобраћајно-инфраструктурних пројеката, рекао је Мркоњић.
Он је подсетио да су Светска банка и Европска инвестициона банка обезбедиле кредите за изградњу Коридора 10, деонице између Београда и Новог Сада, од Београда до Врања, као и према Нишу и Димитровграду.
Према његовим речима, од 800 милиона долара из руског кредита биће финансирани пројекти који сада нису покривени.
У путном Коридору 10 то је деоница код Београда, од Орловаче до Бубањ Потока и на северу, деоница од Хоргоша до Новог Сада, рекао је Мркоњић, додавши да ће за те две деонице бити издвојено од 200 до 250 милиона долара.
Мркоњић је казао да ће за још један веома важан пројекат - аутопут од Београда преко Чачка до Бара бити издвојено око 100 милиона долара за реализацију у 2010. години, а радови на деоници од Београда до Уба ће почети у марту.
У склопу железничке инфраструктуре главни пројекат ће бити изградња станице Прокоп у Београду. Цео београдски железнички чвор, укључујући станицу, до сада је коштао негде око 900 милиона долара. Треба уложити још око 200 милиона долара да се цео чвор заврши, а у том чвору, Прокоп са 100 милиона долара носи највећи део посла, објаснио је министар за инфраструктуру.
Министар за инфраструктуру је навео да ће приоритет бити и деоница на магистралној прузи од Ниша до Димитровграда, јер је то једина деоница на железничком Коридору 10 кроз Србију која није електрифицирана, за шта ће бити издвојено 100 милиона долара.
Мркоњић је казао да су руски представници, такође, показали заинтересованост за завршетак пруге од Ваљева до Лознице, у шта треба уложити још око 100 до 150 милиона долара, с обзиром да је изграђено 40 одсто капацитета.
Он је додао да за изградњу београдског метроа још нема пројекта, да су у току израде студија, као и да су Руси заинтересовани да граде метро по систему "кључ у руке", али да то мора да сачека завршетак неопходне пројектне документације.
Понуда Руса да у кредиту који нам дају за опоравак привреде, без икаквих условљавања 200 милиона долара оде за подршку буџету, а 800 милиона долара за развојне пројекте јесте још једна европска и светска потврда о квалитету наших саобраћајно-инфраструктурних пројеката, рекао је Мркоњић.
Он је подсетио да су Светска банка и Европска инвестициона банка обезбедиле кредите за изградњу Коридора 10, деонице између Београда и Новог Сада, од Београда до Врања, као и према Нишу и Димитровграду.
Према његовим речима, од 800 милиона долара из руског кредита биће финансирани пројекти који сада нису покривени.
У путном Коридору 10 то је деоница код Београда, од Орловаче до Бубањ Потока и на северу, деоница од Хоргоша до Новог Сада, рекао је Мркоњић, додавши да ће за те две деонице бити издвојено од 200 до 250 милиона долара.
Мркоњић је казао да ће за још један веома важан пројекат - аутопут од Београда преко Чачка до Бара бити издвојено око 100 милиона долара за реализацију у 2010. години, а радови на деоници од Београда до Уба ће почети у марту.
У склопу железничке инфраструктуре главни пројекат ће бити изградња станице Прокоп у Београду. Цео београдски железнички чвор, укључујући станицу, до сада је коштао негде око 900 милиона долара. Треба уложити још око 200 милиона долара да се цео чвор заврши, а у том чвору, Прокоп са 100 милиона долара носи највећи део посла, објаснио је министар за инфраструктуру.
Министар за инфраструктуру је навео да ће приоритет бити и деоница на магистралној прузи од Ниша до Димитровграда, јер је то једина деоница на железничком Коридору 10 кроз Србију која није електрифицирана, за шта ће бити издвојено 100 милиона долара.
Мркоњић је казао да су руски представници, такође, показали заинтересованост за завршетак пруге од Ваљева до Лознице, у шта треба уложити још око 100 до 150 милиона долара, с обзиром да је изграђено 40 одсто капацитета.
Он је додао да за изградњу београдског метроа још нема пројекта, да су у току израде студија, као и да су Руси заинтересовани да граде метро по систему "кључ у руке", али да то мора да сачека завршетак неопходне пројектне документације.
-
Мало Орашје, 4. мај 2024.Обележава се годишњица страдања младих Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 3. мај 2024.Премијер и министри одали пошту убијенима у ОШ „Владислав...
-
Београд, 3. мај 2024.Обострана воља за наставак јачања односа Србије и Есватинија
-
Београд, 3. мај 2024.Сарадња Србије и Доминиканске Републике у областима од...
-
Београд, 3. мај 2024.Комеморативни дан поводом годишњице масовног убиства у ОШ...
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...