П:
О:
Читај ми
Министарство здравља озбиљно ради на превенцији и лечењу малигних обољења
Београд,
27. септембар 2004.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић рекао је у интервјуу за дневни лист "Данас" да Министарство темељно ради на плану превенције и лечења малигних обољења, како би били направљени добри програми превенције и план скрининга за рано откривање малигнитета, а код људи створена свест о важности здравих стилова живота и очувања здравља.
Томица Милосављевић
Милосављевић је навео да је по новој методологији савремене епидемиологије прошле године урађена студија "Глобално оптерећење друштва болестима", која је јасно приказала наше највеће проблеме - болести срца и крвних судова, малигне болести и повреде.
Према његовим речима, у више од 80 одсто случајева становници Србије болују од хроничних незаразних масовних болести. Највећи пораст бележи се код малигних тумора, јер, на жалост, припадамо групи земаља које због изузетно високог процента пушача имају највећи број оболелих од рака плућа. Читава прошла година била је у знаку интензивне кампање против пушења, а да је борба против никотина стратешко опредељење државе потврђује и потписивање Глобалне конвенције Светске здравствене организације (СЗО) за контролу дувана, у складу с којом ће у наредне три године бити промењен начин рекламирања цигарета и повећане њихове цене", рекао је министар.
Он је нагласио да према подацима из публикације "Атлас европског здравља" која је недавно представљена у Копенхагену, СЦГ заузима друго место у Европи, иза БиХ, по броју активних пушача - 56 одсто одраслог становништва активни су пушачи, а половина доктора и сестара и четвртина адолесцената пуши.
Министар здравља истиче да би се смањењем броја пушача знатно умањио и број оболелих од рака плућа. "Код те болести није толико важно рано откривање, јер је слично преживљавање без обзира на стадијум. С друге стране, већину малигних болести важно је на време открити, јер је тада могућност излечења много већа, а код нас се велики проценат тумора открива у поодмаклој фази", истакао је Милосављевић.
Он је навео да у промени система Министарство здравља иде на то да пилот пројектима буде испробана најбоља метода за организовање раног откривања и скрининг програме. Тако је у Браничевском региону у сарадњи са СЗО започет пројекат "Рано откривање рака грлића материце", а други озбиљан пројекат спроводи Медицински факултет у Нишу на плану раног откривања тумора дојке. Резултати оваквих пројеката пружиће, тврди Милосављевић, јасне аргументе о најадекватнијем начину обављања скрининга.
Милосављевић је указао на то да се Министарство здравља трудило да опреми медицинске установе, тако да су прошле године из буџета купљени инструменти за сваки центар који се бави дијагностиком рака плућа и дебелог црева. "То је изузетно важно за стварање адекватних услова за почетак систематског скрининга, масовног прегледа здравих људи који имају више од 40 или 50 година, како онколози одлуче. Скрининг програм код нас је могуће спровести у око 25 центара у земљи. Да би се то добро урадило потребне су озбиљне припреме, а проблем се никако не решава отварањем једног онколошког диспанзера у земљи", објаснио је министар здравља.
Он је нагласио да је држава за пет центара у земљи набавила опрему за лечење малигних болести - за Београд, Сремску Каменицу, Кладово, Ниш и Крагујевац, као и да је највећи број цитостатика на позитивној листи, а однедавно и они најсавременији, који се издају на основу конзилијарне одлуке лекара, под строгим условима за оне пацијенте којима могу највише да помогну.
"Када су обезбеђени неопходни апарати и услови за рад и опремљене болнице, недопустиво је да пацијент на специјалистички преглед чека три месеца. Зато је пре неколико месеци Министарство здравља покренуло пројекат јачања квалитета у здравственим установама, а ускоро би требало да буду познати први резултати спровођења нових правила", рекао је Милосављевић.
Према његовим речима, инсистира се на томе да не постоји ниједна медицинска процедура у земљи која се не може урадити за месец дана. "За сада су изузетак неке листе чекања - за преглед на магнетној резонанци, скенеру, катетеризацији срца, уградња кука и пејсмејкера - али и у тим случајевима листа треба да буде сачињена према медицинским критеријумима, а не по времену јављања", навео је Милосављевић и додао да се здравствени систем, који је пре неколико година био "на коленима", поправља корак по корак, набављањем неопходне опреме и апарата, обнављањем болница, јачањем квалитета и оспособљавањем постојећих институција. Последњих месеци јавност су потресли случајеви јавног оптуживања лекара за несавесно лечење, а Милосављевић истиче да је то до сада била табу-тема о којој се није говорило ни писало, а камоли разговарало с министром здравља. "У последњих 12 година систематски није обављан стручни надзор рада у установама, ни унутрашњи, ни редован годишњи. Сада постоји стални надзор, упућено је стотине налога за извршење и забране рада појединих установа у земљи", истакао је министар здравља.
"Ипак, неке процедуре носе са собом ризик од компликација. Примера ради, код горње ендоскопије постоји ризик од смртног исхода пацијента 1 према 10.000. То не значи да морамо одустати од те процедуре, јер је корист од ње већа него што је ризик. Лекар мора предузети све да се ризик сведе на најмању могућу меру и да то гарантује. Убудуће ће бити законски обавезна писмена сагласност свих - сестра ће потписати да је исправно поступала са инструментима, доктор да је објаснио пацијенту детаље захвата и пацијент да је обавештен. На жалост, у медицини постоји сурова чињеница да понекад операција може да успе, а пацијент да не преживи", рекао је Милосављевић.
Друга група проблема је, како објашњава министар, везана за несавесно лечење и грубе пропусте, а то питање задире у област медицинског права, и када се након спровођења надзора утврди да је било неправилности, документација се предаје органима унутрашњих послова, који су надлежни за случај.
"Од 2002. године увели смо заштитнике права пацијената у све здравствене установе у земљи и инсистирамо на томе. Лекари, с друге стране, углавном имају обавезе, а њихово право је да раде у достојанственим условима и да за то буду достојанствено плаћени. То право, нажалост, држава у овом тренутку не може да им омогући на прави начин", рекао је министар здравља, илуструјући то податком да се у Србији само 5 одсто од бруто националног дохотка одваја за здравство. Једно од јасних опредељења Министарства здравља јесте и планирање кадрова у здравству, тако да ће следеће године на медицинске факултете у Србији бити уписано само 500 студената. "То је тешко извести, јер се код нас факултети финансирају по броју студената, а намера нам је да убудуће буду финансирани по квалитету рада и наставе. Проблем нас тек чека, јер ће у наредних десет година у пензију отићи око 2.500 лекара, а факултет ће завршити 6 хиљада студената", рекао је Милосављевић, и додао да је то један од разлога због којих Министарство здравља није подржало оснивање приватног медицинског факултета.
Према Милосављевићевим речима, приватни факултети добродошли су због јачања конкурентности, али сада постоји јасна стратегија планирања кадрова у здравству, која није постојала годинама.
Иако, према његовим речима, ни постојећи застарели закони у здравству нису кочили Министарство здравља да ради пуно конкретних ствари и да напредује, важно је што пре усвојити реформске законе који ће на одговарајући начин омогућити промену система. "У Скупштини Србије усвојен је Закон о лековима и на јесен би требало да почне да ради Агенција зе лекове, док би до краја године у процедуру требало да уђе закон о коморама, који је неопходан будући да би то требало да буде главна инстанца за давање и одузимање лекарске лиценце, а чланство ће бити обавезујуће", навео је министар здравља.
Према његовим речима, у више од 80 одсто случајева становници Србије болују од хроничних незаразних масовних болести. Највећи пораст бележи се код малигних тумора, јер, на жалост, припадамо групи земаља које због изузетно високог процента пушача имају највећи број оболелих од рака плућа. Читава прошла година била је у знаку интензивне кампање против пушења, а да је борба против никотина стратешко опредељење државе потврђује и потписивање Глобалне конвенције Светске здравствене организације (СЗО) за контролу дувана, у складу с којом ће у наредне три године бити промењен начин рекламирања цигарета и повећане њихове цене", рекао је министар.
Он је нагласио да према подацима из публикације "Атлас европског здравља" која је недавно представљена у Копенхагену, СЦГ заузима друго место у Европи, иза БиХ, по броју активних пушача - 56 одсто одраслог становништва активни су пушачи, а половина доктора и сестара и четвртина адолесцената пуши.
Министар здравља истиче да би се смањењем броја пушача знатно умањио и број оболелих од рака плућа. "Код те болести није толико важно рано откривање, јер је слично преживљавање без обзира на стадијум. С друге стране, већину малигних болести важно је на време открити, јер је тада могућност излечења много већа, а код нас се велики проценат тумора открива у поодмаклој фази", истакао је Милосављевић.
Он је навео да у промени система Министарство здравља иде на то да пилот пројектима буде испробана најбоља метода за организовање раног откривања и скрининг програме. Тако је у Браничевском региону у сарадњи са СЗО започет пројекат "Рано откривање рака грлића материце", а други озбиљан пројекат спроводи Медицински факултет у Нишу на плану раног откривања тумора дојке. Резултати оваквих пројеката пружиће, тврди Милосављевић, јасне аргументе о најадекватнијем начину обављања скрининга.
Милосављевић је указао на то да се Министарство здравља трудило да опреми медицинске установе, тако да су прошле године из буџета купљени инструменти за сваки центар који се бави дијагностиком рака плућа и дебелог црева. "То је изузетно важно за стварање адекватних услова за почетак систематског скрининга, масовног прегледа здравих људи који имају више од 40 или 50 година, како онколози одлуче. Скрининг програм код нас је могуће спровести у око 25 центара у земљи. Да би се то добро урадило потребне су озбиљне припреме, а проблем се никако не решава отварањем једног онколошког диспанзера у земљи", објаснио је министар здравља.
Он је нагласио да је држава за пет центара у земљи набавила опрему за лечење малигних болести - за Београд, Сремску Каменицу, Кладово, Ниш и Крагујевац, као и да је највећи број цитостатика на позитивној листи, а однедавно и они најсавременији, који се издају на основу конзилијарне одлуке лекара, под строгим условима за оне пацијенте којима могу највише да помогну.
"Када су обезбеђени неопходни апарати и услови за рад и опремљене болнице, недопустиво је да пацијент на специјалистички преглед чека три месеца. Зато је пре неколико месеци Министарство здравља покренуло пројекат јачања квалитета у здравственим установама, а ускоро би требало да буду познати први резултати спровођења нових правила", рекао је Милосављевић.
Према његовим речима, инсистира се на томе да не постоји ниједна медицинска процедура у земљи која се не може урадити за месец дана. "За сада су изузетак неке листе чекања - за преглед на магнетној резонанци, скенеру, катетеризацији срца, уградња кука и пејсмејкера - али и у тим случајевима листа треба да буде сачињена према медицинским критеријумима, а не по времену јављања", навео је Милосављевић и додао да се здравствени систем, који је пре неколико година био "на коленима", поправља корак по корак, набављањем неопходне опреме и апарата, обнављањем болница, јачањем квалитета и оспособљавањем постојећих институција. Последњих месеци јавност су потресли случајеви јавног оптуживања лекара за несавесно лечење, а Милосављевић истиче да је то до сада била табу-тема о којој се није говорило ни писало, а камоли разговарало с министром здравља. "У последњих 12 година систематски није обављан стручни надзор рада у установама, ни унутрашњи, ни редован годишњи. Сада постоји стални надзор, упућено је стотине налога за извршење и забране рада појединих установа у земљи", истакао је министар здравља.
"Ипак, неке процедуре носе са собом ризик од компликација. Примера ради, код горње ендоскопије постоји ризик од смртног исхода пацијента 1 према 10.000. То не значи да морамо одустати од те процедуре, јер је корист од ње већа него што је ризик. Лекар мора предузети све да се ризик сведе на најмању могућу меру и да то гарантује. Убудуће ће бити законски обавезна писмена сагласност свих - сестра ће потписати да је исправно поступала са инструментима, доктор да је објаснио пацијенту детаље захвата и пацијент да је обавештен. На жалост, у медицини постоји сурова чињеница да понекад операција може да успе, а пацијент да не преживи", рекао је Милосављевић.
Друга група проблема је, како објашњава министар, везана за несавесно лечење и грубе пропусте, а то питање задире у област медицинског права, и када се након спровођења надзора утврди да је било неправилности, документација се предаје органима унутрашњих послова, који су надлежни за случај.
"Од 2002. године увели смо заштитнике права пацијената у све здравствене установе у земљи и инсистирамо на томе. Лекари, с друге стране, углавном имају обавезе, а њихово право је да раде у достојанственим условима и да за то буду достојанствено плаћени. То право, нажалост, држава у овом тренутку не може да им омогући на прави начин", рекао је министар здравља, илуструјући то податком да се у Србији само 5 одсто од бруто националног дохотка одваја за здравство. Једно од јасних опредељења Министарства здравља јесте и планирање кадрова у здравству, тако да ће следеће године на медицинске факултете у Србији бити уписано само 500 студената. "То је тешко извести, јер се код нас факултети финансирају по броју студената, а намера нам је да убудуће буду финансирани по квалитету рада и наставе. Проблем нас тек чека, јер ће у наредних десет година у пензију отићи око 2.500 лекара, а факултет ће завршити 6 хиљада студената", рекао је Милосављевић, и додао да је то један од разлога због којих Министарство здравља није подржало оснивање приватног медицинског факултета.
Према Милосављевићевим речима, приватни факултети добродошли су због јачања конкурентности, али сада постоји јасна стратегија планирања кадрова у здравству, која није постојала годинама.
Иако, према његовим речима, ни постојећи застарели закони у здравству нису кочили Министарство здравља да ради пуно конкретних ствари и да напредује, важно је што пре усвојити реформске законе који ће на одговарајући начин омогућити промену система. "У Скупштини Србије усвојен је Закон о лековима и на јесен би требало да почне да ради Агенција зе лекове, док би до краја године у процедуру требало да уђе закон о коморама, који је неопходан будући да би то требало да буде главна инстанца за давање и одузимање лекарске лиценце, а чланство ће бити обавезујуће", навео је министар здравља.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи