Вукмировић је на семинару "Унапређење административних капацитета Републичког завода за статистику у правцу испуњења захтева европског статистичког система" подсетио на то да је последњи попис пољопривреде у Србији спроведен 1960. године,
тако да сада нема правих података на основу којих би могли да се праве развојни планови.
Он је на семинару, који је организован у сарадњи са делегацијом Европске комисије (ЕК) у нашој земљи, истакао да Србија мора спровести овај попис да би постала чланица ЕУ, али и због реалних потреба, имајући у виду значај пољопривредне производње.
Заменик шефа Делегације Европске комисије Адриано Мартинс указао је на то да би Србија, кад постане кандидат за улазак у ЕУ, могла да добије средства из ИПА фондова за рурални развој, што подразумева директне исплате пољопривредним произвођачима.
Према његовим речима, пре тога Србија може да користи 1,8 милиона евра у форми претприступних фондова, а као кандидат до 700 милиона евра годишње, с обзиром на то да ЕУ на пољопривреду троши 50 милијарди, односно 35 одсто свог буџета.
Мартинс је навео да је пољопривредна статистика основни услов за приступање Србије ЕУ, и истакао да је неопходна њена хармонизација са стандардима ЕУ, због чега су попис и формирање регистра пољопривреде од великог значаја.
Представник Делегације ЕУ у Србији Пјер Дибман прецизирао је да пољопривредна статистика подразумева прикупљање података о земљишту, производњи биљака и стоке и њиховом коришћењу, о томе колика су подручја под шумама и да ли су оне природне или гајене, податке о безбедности хране, заштити животне средине и економским рачунима газдинстава.
Дибман је навео да је према захтевима ЕУРОСТАТ-а важно имати податке у чијем су власништву газдинства, али је још важније ко их и како користи, при чему се воде и подаци о члановима пољоприведних домаћинстава, као и о броју неожењених мушкараца у појединим селима.
Према његовим речима, подаци о коришћењу механизације такође могу да укажу на то колико ће радне снаге бити потребно, а значајно је водити и регистар произвођача органске хране.
Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Милош Миловановић оценио је да су ти подаци од суштинског значаја за дефинисање будуће политике руралног развоја и избора онога што ће се подстицати средствима уз буџета, која су ове године смањена са пет на 2,2 одсто републичког буџета.
Он је прецизирао да ће на пробном попису, који ће бити одржан од 1. до 15. децембра, бити ангажовано 24.000 пописивача који ће посећивати пољопривредне произвођаче и попуњавати 18 страна упитника, који је усаглашен са стандардима ЕУ.
На територији Републике Србије последњи свеобухватни попис пољопривреде спроведен је 1960. године, док је наредни 1969. године спроведен на узорку. Од тада попис пољопривреде није био спровођен самостално, већ су у оквиру пописа становништва (1971, 1981, 1991. и 2002. године) прикупљани основни подаци о домаћинствима која се баве пољопривредном производњом.