П:
О:
Читај ми
До краја године предлог закона о денационализацији
Београд,
23. септембар 2009.
Државни секретар Министарства финансија Владе Републике Србије Слободан Илић изјавио је данас да је то министарство спремно да до краја године достави Влади Србије на усвајање предлог закона о денационализацији.
Илић је на једнодневном радном скупу "Реституција, европска искуства – препоруке за Србију", који су организовали Министарство финансија Владе Србије и Савет Европе (СЕ), указао на то да доношење поменутог закона није услов за подношење кандидатуре за чланство Србије у Европској унији, али да је један од услова за приступање ЕУ.
Он је прецизирао да је до сада поднето 76.000 захтева за повраћај имовине, и додао да је на основу примљених захтева Пореска управа извршила процену вредности те имовине, која би могла да износи од 102 до 220 милијарди евра.
Државни секретар Министарства финансија оценио је да је циљ одржавања радног скупа да се кроз транспарентан, компаративан и постепен приступ дође до избалансираног решења које би било оптимално за Србију када је реч о доношењу одговарајуће варијанте тог документа.
Илић је објаснио да се размишља о два концепта на основу којих би претходни власници имовине били обештећени, и додао да би први концепт требало да буде комбинација натуралног и новчаног обештећења, а други концепт само новчаног обештећења.
Према његовим речима, нови закон треба да има три карактеристике – да буде спроведен на ефикасан начин, да осигура да не дође до нових неправди и да одговара економском потенцијалу наше земље.
Он је указао на то да би, уколико буде донета одлука за доношење закона који предвиђа искључиво новчану надокнаду, једна од могућности надокнаде за вредност имовине била емисија државних обвезница на одређени период.
Говорећи о томе колико би новчано оптерећење Србија могла да издржи да би био решен проблем реституције, Илић је навео да годишње оптерећење буџета Србије по основу обавезе исплате старе девизне штедње износи између 250 и 300 милиона евра, и додао да је до сада у Фонд за реституцију од приватизације прикупљено приближно 52 милиона евра.
Заменик специјалног представника генералног секретара Савета Европе у Србији Нађа Ћук указала је на то да су на скупу анализирана искуства пет земаља – Мађарске, Летоније, Немачке, Хрватске и Румуније, као и поступци које су бивши власници одузете имовине у тим земљама водили у Европском суду за људска права у Стразбуру.
Ћук је навела да је доношење закона о денационализацији обавеза Србије према Конвенцији Савета Европе у делу у који се односи на заштиту људских права, и додала да ће се о том документу изјаснити експерти Савета Европе како би он био у складу са европским стандардима.
Заменик шефа Делегације Европске комисије у Србији Адријано Мартинс истакао је да је усвајање и примена закона о денационализацији значајан део на путу европских интеграција Србије, и додао да Србији нико неће наметати решења за обештећење бивших власника, али да је важно да та решења буду спроводљива у пракси.
Данашњи скуп је, како би се створили услови за ефикаснији рад и могућности да се обави потребна размена мишљења, организован у два дела, од којих је први посвећен стручним елаборацијама експерата СЕ по унапред дефинисаним питањима.
Реч је о спровођењу реституције у одређеном броју европских земаља, сагледавању тренутне позиције Србије по питању реституције и давању препорука надлежним институцијама у Србији, на основу компаративног искуства ефеката реституције европских земаља, какав би концепт реституције одговарао нашој земљи и њеним економским потенцијалима.
Током другог дела скупа биће презентоване препоруке експерата СЕ домаћој јавности и одржана дискусија са заинтересованим субјектима у вези са предложеним решењима.
Он је прецизирао да је до сада поднето 76.000 захтева за повраћај имовине, и додао да је на основу примљених захтева Пореска управа извршила процену вредности те имовине, која би могла да износи од 102 до 220 милијарди евра.
Државни секретар Министарства финансија оценио је да је циљ одржавања радног скупа да се кроз транспарентан, компаративан и постепен приступ дође до избалансираног решења које би било оптимално за Србију када је реч о доношењу одговарајуће варијанте тог документа.
Илић је објаснио да се размишља о два концепта на основу којих би претходни власници имовине били обештећени, и додао да би први концепт требало да буде комбинација натуралног и новчаног обештећења, а други концепт само новчаног обештећења.
Према његовим речима, нови закон треба да има три карактеристике – да буде спроведен на ефикасан начин, да осигура да не дође до нових неправди и да одговара економском потенцијалу наше земље.
Он је указао на то да би, уколико буде донета одлука за доношење закона који предвиђа искључиво новчану надокнаду, једна од могућности надокнаде за вредност имовине била емисија државних обвезница на одређени период.
Говорећи о томе колико би новчано оптерећење Србија могла да издржи да би био решен проблем реституције, Илић је навео да годишње оптерећење буџета Србије по основу обавезе исплате старе девизне штедње износи између 250 и 300 милиона евра, и додао да је до сада у Фонд за реституцију од приватизације прикупљено приближно 52 милиона евра.
Заменик специјалног представника генералног секретара Савета Европе у Србији Нађа Ћук указала је на то да су на скупу анализирана искуства пет земаља – Мађарске, Летоније, Немачке, Хрватске и Румуније, као и поступци које су бивши власници одузете имовине у тим земљама водили у Европском суду за људска права у Стразбуру.
Ћук је навела да је доношење закона о денационализацији обавеза Србије према Конвенцији Савета Европе у делу у који се односи на заштиту људских права, и додала да ће се о том документу изјаснити експерти Савета Европе како би он био у складу са европским стандардима.
Заменик шефа Делегације Европске комисије у Србији Адријано Мартинс истакао је да је усвајање и примена закона о денационализацији значајан део на путу европских интеграција Србије, и додао да Србији нико неће наметати решења за обештећење бивших власника, али да је важно да та решења буду спроводљива у пракси.
Данашњи скуп је, како би се створили услови за ефикаснији рад и могућности да се обави потребна размена мишљења, организован у два дела, од којих је први посвећен стручним елаборацијама експерата СЕ по унапред дефинисаним питањима.
Реч је о спровођењу реституције у одређеном броју европских земаља, сагледавању тренутне позиције Србије по питању реституције и давању препорука надлежним институцијама у Србији, на основу компаративног искуства ефеката реституције европских земаља, какав би концепт реституције одговарао нашој земљи и њеним економским потенцијалима.
Током другог дела скупа биће презентоване препоруке експерата СЕ домаћој јавности и одржана дискусија са заинтересованим субјектима у вези са предложеним решењима.
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...
-
Београд, 29. април 2024.Тематски кампови за Србе из иностранства у 17 локалних самоуправа
-
Београд/Темишвар, 27. април 2024.Наставак подршке Савезу Срба Румуније у очувању националног...
-
Београд, 26. април 2024.Потписан Уговор за изградњу система за пречишћавање отпадних...
-
Београд, 26. април 2024.Оболелима од ретких болести из Београда уручени ваучери
-
Београд, 26. април 2024.Додељена национална признања из области безбедности и здравља...