П:
О:
Читај ми
За чишћење Великог бачког канала потребно две године
Нови Сад,
23. септембар 2009.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Саша Драгин најавио је данас да би чишћење Великог бачког канала требало да се заврши за две године.
ВИДЕО: Саша Драгин о значају канала у Војводини
Драгин је на отварању 22. светске каналске конференције у Мастер центру Новосадског сајма указао на то да је поменути канал већ 70 година црна еколошка тачка, и додао да ће за његово чишћење бити потребна велика материјална средства.
Министар је оценио да је добро што је данас основана Асоцијација општина које се налазе на Великом бачком каналу, а то су Сомбор, Бечеј, Врбас, Кула и Србобран.
Он је указао на то да Војводина и Србија имају фантастичне водене ресурсе, које морају да искористе за наводњавање ораница, од којих се сада свега пет одсто наводњава.
Драгин је навео да је важно да до краја године буде донет закон о водама, који ће дефинисати статус вода у Србији, као и то шта пољопривредници добијају таквим прописом.
Пољопривредници у Србији су, нажалост, до сада од водопривреде више добијали рачуне него што су имали користи, и због тога је важно коначно довести у ред односе у тој области, указао је министар. Према његовим речима, због тога је организовање овог скупа еминентних светских стручњака за управљање водама и коришћење пловних путева велика част и шанса за Србију, као и прилика да наша земља преузиме знања и искуства земаља са великом традицијом у тој области и оствари контакте са новим инвеститорима у нашу водопривреду и привреду у целини.
Председник општине Кула Светозар Буквић навео је да је Велики бачки канал најзагађенији на потезу од Црвенке до Врбаса, у дужини од 18,3 километра и на том потезу представља најзагађенији водоток у Европи.
Он је изразио захвалност Холандији и Норвешкој на помоћи коју пружају у чишћењу канала.
Председник Извршног већа Војводине и Организационог одбора конференције Бојан Пајтић оценио је да је без развоја водопривреде незамисливо функционисање привреде.
Пајтић је подсетио на то да је Војводина са својим водотоковима једно од најбогатијих подручја Србије, и додао да постоји велика заинтересованост покрајине за градњу и јачи развој речних лука, пристаништа, марина, слободних царинских зона и других делатности у тој значајној привредној области.
Развијање риболовног и наутичког туризма, изградња марина на нашим рекама и остале активности повезане су са темом ове конференције, а Војводина је, као модерна европска регија са својом традицијом, начином живљења и потенцијалима, и те како интересантна за стране инвеститоре, поручио је председник Извршног већа Војводине.
Амбасадор Холандије у Србији Рон ван Дартел представио је вишевековну традицију његове земље у изградњи и коришћењу брана, устава, канала и других система намењених контроли воде.
Ван Дартел је навео да, имајући у виду глобалне климатске промене, не знамо докле ће та хармонија са водом опстајати, и додао да канали и други унутрашњи пловни путеви, којих у тој земљи има у дужини од укупно 6.215 километара, имају изузетан привредни и културни значај за Холандију. Он је прецизирао да се приближно 20 одсто домаћег и 40 одсто међународног теретног саобраћаја обавља каналима, од којих су неки ручно копани још у 17. веку.
Амбасадор Холандије је указао на то да Србија има велике потенцијале за развој и коришћење унутрашњих пловних путева, али и додао да су они слабо искоришћени и да то отвара нове могућности за унапређење сарадње двеју земаља.
Председник Међународног удружења пловних путева Давид Белингер подсетио је на то да је Светска конференција о каналима почела пре 11 година окупљањем десет земаља, да би данас прерасла у скуп еминентних стручњака, од којег привреде широм света имају велике користи.
Министар је оценио да је добро што је данас основана Асоцијација општина које се налазе на Великом бачком каналу, а то су Сомбор, Бечеј, Врбас, Кула и Србобран.
Он је указао на то да Војводина и Србија имају фантастичне водене ресурсе, које морају да искористе за наводњавање ораница, од којих се сада свега пет одсто наводњава.
Драгин је навео да је важно да до краја године буде донет закон о водама, који ће дефинисати статус вода у Србији, као и то шта пољопривредници добијају таквим прописом.
Пољопривредници у Србији су, нажалост, до сада од водопривреде више добијали рачуне него што су имали користи, и због тога је важно коначно довести у ред односе у тој области, указао је министар. Према његовим речима, због тога је организовање овог скупа еминентних светских стручњака за управљање водама и коришћење пловних путева велика част и шанса за Србију, као и прилика да наша земља преузиме знања и искуства земаља са великом традицијом у тој области и оствари контакте са новим инвеститорима у нашу водопривреду и привреду у целини.
Председник општине Кула Светозар Буквић навео је да је Велики бачки канал најзагађенији на потезу од Црвенке до Врбаса, у дужини од 18,3 километра и на том потезу представља најзагађенији водоток у Европи.
Он је изразио захвалност Холандији и Норвешкој на помоћи коју пружају у чишћењу канала.
Председник Извршног већа Војводине и Организационог одбора конференције Бојан Пајтић оценио је да је без развоја водопривреде незамисливо функционисање привреде.
Пајтић је подсетио на то да је Војводина са својим водотоковима једно од најбогатијих подручја Србије, и додао да постоји велика заинтересованост покрајине за градњу и јачи развој речних лука, пристаништа, марина, слободних царинских зона и других делатности у тој значајној привредној области.
Развијање риболовног и наутичког туризма, изградња марина на нашим рекама и остале активности повезане су са темом ове конференције, а Војводина је, као модерна европска регија са својом традицијом, начином живљења и потенцијалима, и те како интересантна за стране инвеститоре, поручио је председник Извршног већа Војводине.
Амбасадор Холандије у Србији Рон ван Дартел представио је вишевековну традицију његове земље у изградњи и коришћењу брана, устава, канала и других система намењених контроли воде.
Ван Дартел је навео да, имајући у виду глобалне климатске промене, не знамо докле ће та хармонија са водом опстајати, и додао да канали и други унутрашњи пловни путеви, којих у тој земљи има у дужини од укупно 6.215 километара, имају изузетан привредни и културни значај за Холандију. Он је прецизирао да се приближно 20 одсто домаћег и 40 одсто међународног теретног саобраћаја обавља каналима, од којих су неки ручно копани још у 17. веку.
Амбасадор Холандије је указао на то да Србија има велике потенцијале за развој и коришћење унутрашњих пловних путева, али и додао да су они слабо искоришћени и да то отвара нове могућности за унапређење сарадње двеју земаља.
Председник Међународног удружења пловних путева Давид Белингер подсетио је на то да је Светска конференција о каналима почела пре 11 година окупљањем десет земаља, да би данас прерасла у скуп еминентних стручњака, од којег привреде широм света имају велике користи.
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...
-
Београд, 29. април 2024.Тематски кампови за Србе из иностранства у 17 локалних самоуправа
-
Београд/Темишвар, 27. април 2024.Наставак подршке Савезу Срба Румуније у очувању националног...
-
Београд, 26. април 2024.Потписан Уговор за изградњу система за пречишћавање отпадних...
-
Београд, 26. април 2024.Оболелима од ретких болести из Београда уручени ваучери
-
Београд, 26. април 2024.Додељена национална признања из области безбедности и здравља...