П:
О:
Читај ми
Почела примена српско-словачког споразума о заштити војних меморијала и места страдања
Београд,
7. септембар 2009.
Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике саопштио је данас да је делегација Владе Републике Србије, у којој су били државни секретар овог министарства Зоран Мартиновић и помоћник министра рада и социјалне политике у Сектору за борачко-инвалидску заштиту Миро Чаваљуга, боравила 3. и 4. септембра у званичној посети Словачкој Републици.
Српски војни меморијал у Великом Међеру
Посета је имала за циљ имала почетак примене Споразума између Владе Републике Србије и Владе Словачке Републике о заштити ратних гробова.
Чланови делегације Владе Србије имали су садржајне састанке са званичницима ресорног министарства унутрашњих послова Словачке Републике, као и градоначелницима места у којима се налазе српски војни меморијали и места страдања.
Током посете чланови делегације Владе Србије обишли су војно гробље на Претржалци у Братислави, Спомен-костурницу у Тренчину, Војно гробље у Трнави и Војно гробље у Великом Међеру и уверили се да је словачка страна приступила примени потписаног споразума.
Народна скупштина Републике Србије усвојила је 29. маја 2009. године Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Словачке о заштити ратних гробова.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић и председник Владе Словачке Републике Роберт Фицо потписали су 13. октобра 2008. године у Београду Споразум Владе Републике Србије и Владе Словачке Републике о заштити ратних гробова.
Потписивањем билатералног споразума Република Србија се први пут у својој историји прикључила великом броју европских држава које су билатералним споразумима уредиле област заштите војних меморијала и места страдања.
Старање о српским војним меморијалима у земљи и иностранству поверено је Министарству рада и социјалне политике Владе Републике Србије (Сектору за борачко-инвалидску заштиту).
На територији Словачке Републике налази се девет српских војних меморијала, и то један из периода Аустро-турских ратова и осам из раздобља Првог светског рата.
У граду Тренчину 1928. године подигнута је капела, док су у заједничкој костурници сахрањена 152 ратна заробљеника, интернирана цивила и војника Аустроугарске монархије, међу којима је њих 56 српског порекла.
Намера Владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца била је да „браћу помири у смрти“ тако да се у тој костурници налазе посмртни остаци припадника више националности (Хрвата, Словенаца и Муслимана).
Град Тренчин је побратим са Крагујевцем, где је за време Првог светског рата осуђен на казну стрељањем сваки десети припадник 71. тренчинског пука због побуне. Године 1928. краљ Александар Први одликовао је град Тренчин орденом Светог Саве Трећег реда.
Најзначајнији српски војни меморијал у Словачкој Републици налази се у Великом Међеру, где је у периоду између 1914. и 1918. године сахрањено 5.153 Срба, ратних заробљеника и интернираних цивила. Гробље обухвата површину од нешто више од једног хектара и на њему се налази капела и неколико крстова.
На подручју Републике Србије, према евиденцији стручних служби овог министарства, налази се више војних меморијала који сведоче о присуству припадника словачке народности на овим просторима.
У питању су Чешко-словачко војно гробље у Крагујевцу, Спомен-храм Светог Димитрија са костурницом у Лазаревцу, Спомен-костурница ратника страдалих у Првом светском рату у Аранђеловцу, Спомен-храм светог Ђорђа у Ћелијама код Лајковца, Аустроугарско војно гробље у Београду и друго.
Наведени војни меморијали захтевају уређење, редовно одржавање и свеобухватну обнову, што је у потпуности остварљиво склапањем међудржавног споразума између Републике Србија и Словачке Републике.
Потписани споразум дефинише појмове у вези са уређењем и редовним одржавањем војних меморијала, разменом информација и података, омогућавањем посета делегација ради одржавања пијететног акта.
Споразум предвиђа да свака страна сноси трошкове одржавања војних меморијала, а посебно војних гробаља на својој територији, а предвиђена је и могућност да се радови могу извести и о трошку стране која то тражи. Предвиђена је и могућност да грађевински материјал потребан за обнову споменика буде ослобођен царине, пореза и других дажбина. Посебну заслугу у убрзавању процеса припрема за потписивање Споразума Владе Републике Србије и Владе Словачке Републике о заштити ратних гробова има Амбасада Републике Србије у Словачкој Републици.
Детаљније информације постављене су на званичној веб-презентацији Сектора за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике www.bastinaratnika.rs.
Чланови делегације Владе Србије имали су садржајне састанке са званичницима ресорног министарства унутрашњих послова Словачке Републике, као и градоначелницима места у којима се налазе српски војни меморијали и места страдања.
Током посете чланови делегације Владе Србије обишли су војно гробље на Претржалци у Братислави, Спомен-костурницу у Тренчину, Војно гробље у Трнави и Војно гробље у Великом Међеру и уверили се да је словачка страна приступила примени потписаног споразума.
Народна скупштина Републике Србије усвојила је 29. маја 2009. године Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Словачке о заштити ратних гробова.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић и председник Владе Словачке Републике Роберт Фицо потписали су 13. октобра 2008. године у Београду Споразум Владе Републике Србије и Владе Словачке Републике о заштити ратних гробова.
Потписивањем билатералног споразума Република Србија се први пут у својој историји прикључила великом броју европских држава које су билатералним споразумима уредиле област заштите војних меморијала и места страдања.
Старање о српским војним меморијалима у земљи и иностранству поверено је Министарству рада и социјалне политике Владе Републике Србије (Сектору за борачко-инвалидску заштиту).
На територији Словачке Републике налази се девет српских војних меморијала, и то један из периода Аустро-турских ратова и осам из раздобља Првог светског рата.
У граду Тренчину 1928. године подигнута је капела, док су у заједничкој костурници сахрањена 152 ратна заробљеника, интернирана цивила и војника Аустроугарске монархије, међу којима је њих 56 српског порекла.
Намера Владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца била је да „браћу помири у смрти“ тако да се у тој костурници налазе посмртни остаци припадника више националности (Хрвата, Словенаца и Муслимана).
Град Тренчин је побратим са Крагујевцем, где је за време Првог светског рата осуђен на казну стрељањем сваки десети припадник 71. тренчинског пука због побуне. Године 1928. краљ Александар Први одликовао је град Тренчин орденом Светог Саве Трећег реда.
Најзначајнији српски војни меморијал у Словачкој Републици налази се у Великом Међеру, где је у периоду између 1914. и 1918. године сахрањено 5.153 Срба, ратних заробљеника и интернираних цивила. Гробље обухвата површину од нешто више од једног хектара и на њему се налази капела и неколико крстова.
На подручју Републике Србије, према евиденцији стручних служби овог министарства, налази се више војних меморијала који сведоче о присуству припадника словачке народности на овим просторима.
У питању су Чешко-словачко војно гробље у Крагујевцу, Спомен-храм Светог Димитрија са костурницом у Лазаревцу, Спомен-костурница ратника страдалих у Првом светском рату у Аранђеловцу, Спомен-храм светог Ђорђа у Ћелијама код Лајковца, Аустроугарско војно гробље у Београду и друго.
Наведени војни меморијали захтевају уређење, редовно одржавање и свеобухватну обнову, што је у потпуности остварљиво склапањем међудржавног споразума између Републике Србија и Словачке Републике.
Потписани споразум дефинише појмове у вези са уређењем и редовним одржавањем војних меморијала, разменом информација и података, омогућавањем посета делегација ради одржавања пијететног акта.
Споразум предвиђа да свака страна сноси трошкове одржавања војних меморијала, а посебно војних гробаља на својој територији, а предвиђена је и могућност да се радови могу извести и о трошку стране која то тражи. Предвиђена је и могућност да грађевински материјал потребан за обнову споменика буде ослобођен царине, пореза и других дажбина. Посебну заслугу у убрзавању процеса припрема за потписивање Споразума Владе Републике Србије и Владе Словачке Републике о заштити ратних гробова има Амбасада Републике Србије у Словачкој Републици.
Детаљније информације постављене су на званичној веб-презентацији Сектора за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике www.bastinaratnika.rs.
-
Београд, 30. април 2024.Обележен Дан Гарде Војске Србије
-
Београд, 30. април 2024.Апел грађанима да поштују Закон о заштити од пожара
-
Београд, 29. април 2024.Значај спорта у подршци присилно расељеним људима
-
Ковачица, 28. април 2024.Положен венац на споменик палом борцу са Кошара Тибору Церни
-
Београд, 26. април 2024.Ухапшене три особе због недозвољеног прелаза границе и...
-
Београд, 26. април 2024.Размена искустава Војске Србије и Националне гарде Охаја у...
-
Београд, 26. април 2024.Решено стамбено питање за још четири избегличке породице из...
-
Зајечар, 26. април 2024.Подршка Окружног затвора у Зајечару особама са интелектуалним...
-
Београд, 26. април 2024.Расписан конкурс за избор најбољих студентских радова о...
-
Београд, 26. април 2024.Ухапшена једна особа због убиства у покушају у Миријеву