П:
О:
Читај ми
Унапређење система здравствене заштите је сталан посао
Београд,
4. септембар 2009.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић изјавио је данас да је унапређење система здравствене заштите сталан посао и најавио да ће Скупштина Србија ускоро усвојити "План развоја здравственог система за период од 2010. до 2015. године".
Милосављевић је на округлом столу "Активности на сталном унапређењу квалитета здравствене заштите" навео да је реформа здравственог система започела 2002. године када су дефинисани визија и принципи функционисања здравственог система у Србији, стратешки план "Боље здравље за све у трећем миленијуму", као и Акциони план до 2015. године који се спроводи.
Он је подсетио на то да је реформа настављена 2004. године када су дефинисана објашњења за праћење квалитета рада, који су 2005. године регулисани и законом, а да су у јуну 2007. године дефинисани и показатељи квалитета на свим нивоима здравствене заштите.
Према његовим речима, активности Министарства здравља су усмерене и на подизање свести о значају квалитета и међу онима који не деле мишљење Министарства, а успех свих активности најбоље се мери порастом задовољства корисника.
Министарство је поводом оцењивања унапређивања квалитета рада основало Агенцију за акредитацију као независно, аутономно, стручно тело коме ће бити пренето овлашћење за тај посао, навео је министар здравља и додао да су друге државе тај процес започеле много раније.
Он је указао на то да је у фебруару ове године донет јасан стратешки план о сталном унапређењу квалитета и јачању безбедности пацијента у здравственим установама.
Квалитет као компонента присутан је у свему што радимо и не постоји ниједна активност Министарства здравља, Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", Републичког фонда за здравствену заштиту и свих установа и струковних удружења која нема изражену тежњу ка квалитету, навео је Милосављевић.
Он је навео да прикупљање података није идеално, да не постоји довољно знања о унапређењу квалитета, као и да недостаје мотивације за унапређење квалитета рада, и истакао да установе морају да почну од одговарајуће потребе пацијената.
Установе морају да процене потребе пацијената и да им изађу у сусрет, да обуче и више лекара ако је потреба већа од оне коју су првобитно претпоставили, лекари који су на таквим задацима запослени треба да ставе себе и своје најмилије у позицију у којој се налази пацијент када размишљају о начима задовољења потреба корисника, рекао је министар здравља.
Он је оценио да здравствени систем треба да буде безбедан, ефикасан, сигуран, модеран, оријентисан на одрживост, да уме да награди доброг, зна и сме да казни лошег и да буде усмерен на решавање проблема.
Он је подсетио на то да је реформа настављена 2004. године када су дефинисана објашњења за праћење квалитета рада, који су 2005. године регулисани и законом, а да су у јуну 2007. године дефинисани и показатељи квалитета на свим нивоима здравствене заштите.
Према његовим речима, активности Министарства здравља су усмерене и на подизање свести о значају квалитета и међу онима који не деле мишљење Министарства, а успех свих активности најбоље се мери порастом задовољства корисника.
Министарство је поводом оцењивања унапређивања квалитета рада основало Агенцију за акредитацију као независно, аутономно, стручно тело коме ће бити пренето овлашћење за тај посао, навео је министар здравља и додао да су друге државе тај процес започеле много раније.
Он је указао на то да је у фебруару ове године донет јасан стратешки план о сталном унапређењу квалитета и јачању безбедности пацијента у здравственим установама.
Квалитет као компонента присутан је у свему што радимо и не постоји ниједна активност Министарства здравља, Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", Републичког фонда за здравствену заштиту и свих установа и струковних удружења која нема изражену тежњу ка квалитету, навео је Милосављевић.
Он је навео да прикупљање података није идеално, да не постоји довољно знања о унапређењу квалитета, као и да недостаје мотивације за унапређење квалитета рада, и истакао да установе морају да почну од одговарајуће потребе пацијената.
Установе морају да процене потребе пацијената и да им изађу у сусрет, да обуче и више лекара ако је потреба већа од оне коју су првобитно претпоставили, лекари који су на таквим задацима запослени треба да ставе себе и своје најмилије у позицију у којој се налази пацијент када размишљају о начима задовољења потреба корисника, рекао је министар здравља.
Он је оценио да здравствени систем треба да буде безбедан, ефикасан, сигуран, модеран, оријентисан на одрживост, да уме да награди доброг, зна и сме да казни лошег и да буде усмерен на решавање проблема.
-
Београд, 3. мај 2024.Премијер и министри одали пошту убијенима у ОШ „Владислав...
-
Београд, 3. мај 2024.Обострана воља за наставак јачања односа Србије и Есватинија
-
Београд, 3. мај 2024.Сарадња Србије и Доминиканске Републике у областима од...
-
Београд, 3. мај 2024.Комеморативни дан поводом годишњице масовног убиства у ОШ...
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...
-
Београд, 29. април 2024.Тематски кампови за Србе из иностранства у 17 локалних самоуправа