П:
О:
Читај ми
Акредитацијом до боље услуге у здравству
Београд,
3. септембар 2009.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић изјавио је данас да акредитација здравствених установа треба да обезбеди стварање једнаких или приближних услова за пружање здравствених услуга у систему здравствене заштите, као и делотворно и исплативо пружање услуга и повећање безбедности пацијента.
Аутор:
Танјуг
Милосављевић је на конференцији за новинаре поводом представљања пројекта "Подршка Агенцији за акредитацију здравствених установа", који финансира ЕУ, подсетио на то да је тај пројекат почео 15. јуна и да ће трајати до 14. децембра 2010. године, а његова вредност је 1,5 милиона евра.
Министар здравља је навео да акредитација здравствених установа у Србији у овом тренутку није обавезна по Закону о здравственој заштити, и указао на то да су пилот пројекти акредитације спроведени општим болницама у Ваљеву, Краљеву, Зрењанину и Врању, као и у 16 домова здравља.
Према његовим речима, међу акредитованим домовима здравља су они у Новом Саду, Сечњу, Обреновцу, и у Београду – на Савском венцу, Старом граду, Врачару и Палилули.
Он је изразио очекивање да ћемо у току овог пројекта сви много више да научимо о акредитацији, да донесемо стандарде и да у току пројекта то буде видно у свим здравственим установама.
Милосављевић је навео да је у процесу акредитације битна спољна и независна провера установе, али да је потребна и аутоевалуација.
Министар здравља је нагласио да се не могу у потпуности спречити нежељени догађаји у здравству, и додао да је здравствени систем по ризику за безбедност на првом месту уз планинарење, док су на другом месту аутомобилске саобраћајне несреће, а на трећем пад авиона.
Директор Агенције за акредитацију здравствених установа Србије Снежана Манић истакла је да је акредитација у Србији добровољна и да је тако у већини земаља.
Према њеним речима, процес акредитације је компликован и дуго траје, да би једна установа у Србији добила акредитацију, када уђе у цео процес, њој треба најмање годину дана припрема да би могла да очекује акредитацијску потврду која ће потврдити квалитет њеног рада.
Манић је указала на то да су резултат акредитације болнице и домови здравља који су уређени и који раде по одређеним процедурама и протоколима чиме ће се спречити немили догађаји и тако повећати безбедност пацијената.
Када је реч о броју запослених у здравству у Србији, Милосављевић је навео да он одговара потребама, али да постоји проблем при запошљавању кадрова на одређено време.
Постоји одређен степен недисциплине у запошљавању људи на одређено време јер су они финансирани из средстава здравствених установа која су правна лица, рекао је министар здравља.
Милосављевић је оценио да ће ту настати главни проблем у 2010. години и да ће број тих запослених морати да буде редукован, и додао да је до сада из здравства отишло више од 14.500 људи, а примљено је приближно 4.000 доктора и сестара.
Одлазак ових 14.500 људи је био уз отпремнину и уз услов да се њихов број не попуњава, а њихова радна места у највећем броју случајева нису попуњена, а нови људи су запошљавани на нова места, навео је Милосављевић.
Он је објаснио да рационализација не значи само смањење броја запослених, и оценио да Министарство здравља средства користи на пристојан начин.
Смањили смо број постеља и са тим смањеним бројем постигли умерено повећање ефикасности, односно већи број пријема и хоспитализације у болнице, рекао је Милосављевић и додао да су и цене лекова, потрошног материјала и свега што се купује средствима Фонда осигурања много ниже него пре неколико година.
Он је указао на то да ће Министарство здравља морати поново да размишља о повећању партиципације и навео да промена система финансирања у здравству неће бити могућа без промене Закона о платама у јавним службама и Закона о раду.
Милосављевић је оценио да је здравствени систем финансијски одржив и додао да су ММФ и Светска банка оценили као позитивно оно што је у последњих неколико година урађено у здравственом систему Србије.
Реформа здравственог система почела је 2002. године, подсетио је министар здравља и додао да постоји Акциони план до 2015. године.
Према његовим речима, тај план ће бити редефинисан Националним планом развоја здравственог система који ће бити донет за период од 2010. до 2015. године.
Министар здравља је навео да акредитација здравствених установа у Србији у овом тренутку није обавезна по Закону о здравственој заштити, и указао на то да су пилот пројекти акредитације спроведени општим болницама у Ваљеву, Краљеву, Зрењанину и Врању, као и у 16 домова здравља.
Према његовим речима, међу акредитованим домовима здравља су они у Новом Саду, Сечњу, Обреновцу, и у Београду – на Савском венцу, Старом граду, Врачару и Палилули.
Он је изразио очекивање да ћемо у току овог пројекта сви много више да научимо о акредитацији, да донесемо стандарде и да у току пројекта то буде видно у свим здравственим установама.
Милосављевић је навео да је у процесу акредитације битна спољна и независна провера установе, али да је потребна и аутоевалуација.
Министар здравља је нагласио да се не могу у потпуности спречити нежељени догађаји у здравству, и додао да је здравствени систем по ризику за безбедност на првом месту уз планинарење, док су на другом месту аутомобилске саобраћајне несреће, а на трећем пад авиона.
Директор Агенције за акредитацију здравствених установа Србије Снежана Манић истакла је да је акредитација у Србији добровољна и да је тако у већини земаља.
Према њеним речима, процес акредитације је компликован и дуго траје, да би једна установа у Србији добила акредитацију, када уђе у цео процес, њој треба најмање годину дана припрема да би могла да очекује акредитацијску потврду која ће потврдити квалитет њеног рада.
Манић је указала на то да су резултат акредитације болнице и домови здравља који су уређени и који раде по одређеним процедурама и протоколима чиме ће се спречити немили догађаји и тако повећати безбедност пацијената.
Када је реч о броју запослених у здравству у Србији, Милосављевић је навео да он одговара потребама, али да постоји проблем при запошљавању кадрова на одређено време.
Постоји одређен степен недисциплине у запошљавању људи на одређено време јер су они финансирани из средстава здравствених установа која су правна лица, рекао је министар здравља.
Милосављевић је оценио да ће ту настати главни проблем у 2010. години и да ће број тих запослених морати да буде редукован, и додао да је до сада из здравства отишло више од 14.500 људи, а примљено је приближно 4.000 доктора и сестара.
Одлазак ових 14.500 људи је био уз отпремнину и уз услов да се њихов број не попуњава, а њихова радна места у највећем броју случајева нису попуњена, а нови људи су запошљавани на нова места, навео је Милосављевић.
Он је објаснио да рационализација не значи само смањење броја запослених, и оценио да Министарство здравља средства користи на пристојан начин.
Смањили смо број постеља и са тим смањеним бројем постигли умерено повећање ефикасности, односно већи број пријема и хоспитализације у болнице, рекао је Милосављевић и додао да су и цене лекова, потрошног материјала и свега што се купује средствима Фонда осигурања много ниже него пре неколико година.
Он је указао на то да ће Министарство здравља морати поново да размишља о повећању партиципације и навео да промена система финансирања у здравству неће бити могућа без промене Закона о платама у јавним службама и Закона о раду.
Милосављевић је оценио да је здравствени систем финансијски одржив и додао да су ММФ и Светска банка оценили као позитивно оно што је у последњих неколико година урађено у здравственом систему Србије.
Реформа здравственог система почела је 2002. године, подсетио је министар здравља и додао да постоји Акциони план до 2015. године.
Према његовим речима, тај план ће бити редефинисан Националним планом развоја здравственог система који ће бити донет за период од 2010. до 2015. године.
-
Београд, 3. мај 2024.Премијер и министри одали пошту убијенима у ОШ „Владислав...
-
Београд, 3. мај 2024.Обострана воља за наставак јачања односа Србије и Есватинија
-
Београд, 3. мај 2024.Сарадња Србије и Доминиканске Републике у областима од...
-
Београд, 3. мај 2024.Комеморативни дан поводом годишњице масовног убиства у ОШ...
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...
-
Београд, 29. април 2024.Тематски кампови за Србе из иностранства у 17 локалних самоуправа