П:
О:
Читај ми
Нема конкурентне привреде без сарадње са науком и технологијом
Нови Сад,
2. септембар 2009.
Потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић изјавио је данас да домаћа привреда неће постати конкурентна на светском тржишту ако не оствари чврсте партнерске односе са науком и технологијом.
ВИДЕО: Божидар Ђелић о Стратегији научног и технолошког развоја Србије
Аутор:
Танјуг
Ђелић, који учествује на јавној расправи о Стратегији научног и технолошког развоја Србије за период од 2009. до 2014. године, оценио је да је важно да се наредних пет година искористи за реализацију кључних пројеката и иницијатива како би домаћа наука у ближој будућности доживела суштинске промене.
Према његовим речима, кључно питање о којем је било речи и у преговорима са делегацијом Међународног монетарног фонда (ММФ) јесте шта Србија може продати свету.
Он је навео да наука и технологија морају јасније бити присутне у привреди Србије јер ће то омогућити и просперитетније друштво.
Ђелић је оценио да научници данас у малом броју раде у српским предузећима, односно да привреда веома мало ангажује научне раднике, због чега је неопходно присуство што већег броја напредних фирми на домаћим факултетима.
Он је истакао да о овоме најбоље говори податак да, откада је уведена награда за најбољу технолошку иновацију у Србији, ниједан награђени рад није ушао у неко домаће предузеће јер се код њих створио страх од ризика.
Такође, током читаве прошле године научна заједница у Србији поднела је свега четири патента, што показује да се о интелектуалној својини у Србији веома мало прича и због чега ће Стратегија понудити решења да идеје научника остану институцијама којима припадају, указао је Ђелић.
Према његовим речима, кључне две ствари у овој стратегији су партнерство и фокус, што значи да Србија нема довољно средстава да буде присутна свуда, већ треба да се усредсреди на одређене области где може достићи критичну масу.
Ђелић је изјавио да Србија мора да се усредсреди само на неколико области научног и технолошког развоја, иначе ће изгубити утакмицу са светским моћницима.
Приоритете су одредиле технички најразвијеније државе света, као што су САД, Велика Британија, Француска, Јапан и Кина, а међу тим земљама Србија не може да опстане уколико се не фокусира на пројекте где имамо одређене компаративне предности, оценио је Ђелић.
Он је навео да би стратегија могла да има седам националних приоритета у које би вредело улагати и средства и људе, а то су биомедицина, нови материјали, заштита животне средине, енергетика, пољопривреда, информатика и пројекти везани за очување националног идентитета.
Такође, Ђелић је указао на то да би за конкретне пројекте били затражени кредити од Европске инвестиционе банке, Светске банке, Европске банке за обнову и развој и других финансијских институција у износу 300 милиона евра за изградњу научне инфраструктуре у наредних пет година.
Он је најавио да Влада планира да се до 2014. године у науку и технолошки развој из буџета уложи 1 одсто бруто националног дохотка, уместо садашњих 0,3 одсто.
Повећање и диверсификација извора финансирања до један одсто бруто националног дохотка, као и инвестиције у инфраструктуру од 300 милиона евра су предуслов успеха предложене стратегије, оценио је Ђелић.
Покрајински секретар за науку и технолошки развој Драгослав Петровић подсетио је на то да АП Војводина већ три године има стратешки план развоја у тој области, али да ће се, када републички буде готов, њему потпуно прилагодити.
Према његовим речима, Војводина и на подручју науке и технологије мора да буде интегрални део Србије, па ће се учинити неопходне корекције.
Он је оценио да су за бржи развој науке и технологије, без којег нема укупног напретка земље, потребне три ствари – издашније финансирање из републичког буџета, прецизно утврђивање приоритета и усаглашавање програма реализације пројеката са свим министарствима.
Петровић је оценио да предлог стратешког развоја, који ће бити на јавној расправи до краја овог месеца, у приличној мери задовољава потребе науке, али да би требало још више улагати у технолошки развој.
Покрајинска администрација је у протеклом периоду суфинансирала отварање 81 погона високих технологија, а у тим савременим малим и средњим предузећима је будућност, оценио је Петровић.
У јавној расправи учествовали су научно-истраживачки радници научних института и факултета са територије АП Војводине, стручне комисије Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој, као и експертске групе Фонда за капитална улагања АП Војводине.
Према његовим речима, кључно питање о којем је било речи и у преговорима са делегацијом Међународног монетарног фонда (ММФ) јесте шта Србија може продати свету.
Он је навео да наука и технологија морају јасније бити присутне у привреди Србије јер ће то омогућити и просперитетније друштво.
Ђелић је оценио да научници данас у малом броју раде у српским предузећима, односно да привреда веома мало ангажује научне раднике, због чега је неопходно присуство што већег броја напредних фирми на домаћим факултетима.
Он је истакао да о овоме најбоље говори податак да, откада је уведена награда за најбољу технолошку иновацију у Србији, ниједан награђени рад није ушао у неко домаће предузеће јер се код њих створио страх од ризика.
Такође, током читаве прошле године научна заједница у Србији поднела је свега четири патента, што показује да се о интелектуалној својини у Србији веома мало прича и због чега ће Стратегија понудити решења да идеје научника остану институцијама којима припадају, указао је Ђелић.
Према његовим речима, кључне две ствари у овој стратегији су партнерство и фокус, што значи да Србија нема довољно средстава да буде присутна свуда, већ треба да се усредсреди на одређене области где може достићи критичну масу.
Ђелић је изјавио да Србија мора да се усредсреди само на неколико области научног и технолошког развоја, иначе ће изгубити утакмицу са светским моћницима.
Приоритете су одредиле технички најразвијеније државе света, као што су САД, Велика Британија, Француска, Јапан и Кина, а међу тим земљама Србија не може да опстане уколико се не фокусира на пројекте где имамо одређене компаративне предности, оценио је Ђелић.
Он је навео да би стратегија могла да има седам националних приоритета у које би вредело улагати и средства и људе, а то су биомедицина, нови материјали, заштита животне средине, енергетика, пољопривреда, информатика и пројекти везани за очување националног идентитета.
Такође, Ђелић је указао на то да би за конкретне пројекте били затражени кредити од Европске инвестиционе банке, Светске банке, Европске банке за обнову и развој и других финансијских институција у износу 300 милиона евра за изградњу научне инфраструктуре у наредних пет година.
Он је најавио да Влада планира да се до 2014. године у науку и технолошки развој из буџета уложи 1 одсто бруто националног дохотка, уместо садашњих 0,3 одсто.
Повећање и диверсификација извора финансирања до један одсто бруто националног дохотка, као и инвестиције у инфраструктуру од 300 милиона евра су предуслов успеха предложене стратегије, оценио је Ђелић.
Покрајински секретар за науку и технолошки развој Драгослав Петровић подсетио је на то да АП Војводина већ три године има стратешки план развоја у тој области, али да ће се, када републички буде готов, њему потпуно прилагодити.
Према његовим речима, Војводина и на подручју науке и технологије мора да буде интегрални део Србије, па ће се учинити неопходне корекције.
Он је оценио да су за бржи развој науке и технологије, без којег нема укупног напретка земље, потребне три ствари – издашније финансирање из републичког буџета, прецизно утврђивање приоритета и усаглашавање програма реализације пројеката са свим министарствима.
Петровић је оценио да предлог стратешког развоја, који ће бити на јавној расправи до краја овог месеца, у приличној мери задовољава потребе науке, али да би требало још више улагати у технолошки развој.
Покрајинска администрација је у протеклом периоду суфинансирала отварање 81 погона високих технологија, а у тим савременим малим и средњим предузећима је будућност, оценио је Петровић.
У јавној расправи учествовали су научно-истраживачки радници научних института и факултета са територије АП Војводине, стручне комисије Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој, као и експертске групе Фонда за капитална улагања АП Војводине.
-
Бачка Топола, 25. април 2024.Спојени колосеци на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица
-
Нови Сад, 25. април 2024.Запослење за 500 радника у новој кинеској фабрици у Каћу
-
Београд, 25. април 2024.Односи Србије и Јапана у сталном успону
-
Београд, 25. април 2024.Србија посвећена очувању мира и стабилности у региону
-
Београд, 24. април 2024.Одбачени наводи МСП Словеније о изјави председника Србије
-
Београд/Бањалука, 24. април 2024.Наставак борбе за очување заједничких интереса Србије и...
-
Београд/Бањалука, 24. април 2024.Национални интерес Србије и Републике Српске мир и стабилност у...
-
Сремска Митровица, 23. април 2024.Отворен нови производни погон компаније „Модине“
-
Београд, 23. април 2024.Јачање свеобухватног стратешког партнерства Србије и УАЕ
-
Београд, 23. април 2024.Србија и Финска опредељене за даље унапређење сарадње