П:
О:
Читај ми
Србија близу договора са ММФ-ом
Београд,
28. август 2009.
Потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције Божидар Ђелић изјавио је данас да је Србија врло близу договора са Међународним монетарним фондом (ММФ) око оквира за 2009. годину, који предвиђа буџетски дефицит од 4,5 одсто бруто друштвеног производа (БДП) и 9 одсто дефицита текућег плаћања.
ВИДЕО: Изјава за новинаре Божидара Ђелића након састанка са делегацијом ММФ-а
Аутор:
Танјуг
Ђелић је у изјави новинарима у Влади Србије након састанка са делегацијом ММФ-а рекао да је договор са том међународном финансијском институцијом "прави у пакету", што значи и израду оквира за 2010. годину, и додао да Србију чекају озбиљни преговори у неколико наредних дана и недеља.
Према његовим речима, договор који се очекује да ће бити постигнут не подразумева повећање пореза на додату вредност (ПДВ) или других намета за грађане јер су средства за финансирање дефицита буџета од 4,5 одсто обезбеђена.
Криза није завршена, иако је дошло до неких позитивних цифара, рекао је Ђелић и навео примере раста који је забележен у Немачкој и Француској, али и упозорења на то да расте број незапослених.
Морамо спровести програм мера штедње на нивоу целе државе, јавних служби и предузећа како се не би догодило да следеће године буџетски дефицит буде 5,5 или 6 одсто БДП-а, поручио је потпредседник Владе.
Он је навео да се са представницима ММФ-а тренутно разговара о томе да та цифра за 2010. годину иде наниже, а не више од 4,5 одсто, и истакао да неће бити смањења пензија иако се за њихову исплату одваја три одсто БДП-а, али да се на средњи рок мора размишљати о реформи пензионог система.
Ђелић је рекао и да је мисију ММФ-а информисао о договору који је постигнут са Европском комисијом о буџетској подршци Србији у износу од 100 милиона евра.
Један од услова за ову помоћ Европске уније јесте да Србија има договорен програм са ММФ-ом, указао је потпредседник Владе и навео да се програм мора наставити, као и реформе у области европских интеграција.
Он је истакао да је веома важно да се договор са ММФ-ом за 2009. и 2010. годину постигне у пакету, јер је грађанима и привреди потребна стабилност не само до краја године, већ и за преостали део програма који Србија има са том међународном институцијом до маја 2011. године.
Ђелић је рекао да је са представницима ММФ-а разговарао и о средњорочној перспективи Србије у светлу њених европских интеграција и нужности да наша земља више инвестира у оне секторе који ће омогућити квалитетнији извоз са већим елементом додатне вредности.
Према његовим речима, предлог Србије јесте да се постигне договор око структурних реформи, смањења државне администрације, али исто тако и реформи које ће омогућити да наша земља у годинама које долазе има буџетске дефиците на прихватљивом нивоу.
На питање да ли су могуће тешкоће око сервисирања јавног дуга земље, потпредседник Владе навео је да Србија неће запасти у тешкоће око сервисирања спољног дуга.
Србија од 2001. године враћа у пуном износу и на одређени датум све обавезе, подсетио је Ђелић и додао да је од државног интереса да таква пракса буде настављена.
Он је додао да је важно да се земља веома пажљиво задужује, јер у поређењу са другим државама има релативно низак ниво јавног дуга према БДП-у.
Ђелић је оценио и да су мере Владе Србије у борби против ефеката светске економске кризе дале резултате који се огледају у макроекономској стабилност, инфлацији која се смањује, банкарском систему који је стабилан и солвентан и динару који је стабилан више од осам месеци без икакве интервенције Народне банке Србије (НБС).
Према његовим речима, договор који се очекује да ће бити постигнут не подразумева повећање пореза на додату вредност (ПДВ) или других намета за грађане јер су средства за финансирање дефицита буџета од 4,5 одсто обезбеђена.
Криза није завршена, иако је дошло до неких позитивних цифара, рекао је Ђелић и навео примере раста који је забележен у Немачкој и Француској, али и упозорења на то да расте број незапослених.
Морамо спровести програм мера штедње на нивоу целе државе, јавних служби и предузећа како се не би догодило да следеће године буџетски дефицит буде 5,5 или 6 одсто БДП-а, поручио је потпредседник Владе.
Он је навео да се са представницима ММФ-а тренутно разговара о томе да та цифра за 2010. годину иде наниже, а не више од 4,5 одсто, и истакао да неће бити смањења пензија иако се за њихову исплату одваја три одсто БДП-а, али да се на средњи рок мора размишљати о реформи пензионог система.
Ђелић је рекао и да је мисију ММФ-а информисао о договору који је постигнут са Европском комисијом о буџетској подршци Србији у износу од 100 милиона евра.
Један од услова за ову помоћ Европске уније јесте да Србија има договорен програм са ММФ-ом, указао је потпредседник Владе и навео да се програм мора наставити, као и реформе у области европских интеграција.
Он је истакао да је веома важно да се договор са ММФ-ом за 2009. и 2010. годину постигне у пакету, јер је грађанима и привреди потребна стабилност не само до краја године, већ и за преостали део програма који Србија има са том међународном институцијом до маја 2011. године.
Ђелић је рекао да је са представницима ММФ-а разговарао и о средњорочној перспективи Србије у светлу њених европских интеграција и нужности да наша земља више инвестира у оне секторе који ће омогућити квалитетнији извоз са већим елементом додатне вредности.
Према његовим речима, предлог Србије јесте да се постигне договор око структурних реформи, смањења државне администрације, али исто тако и реформи које ће омогућити да наша земља у годинама које долазе има буџетске дефиците на прихватљивом нивоу.
На питање да ли су могуће тешкоће око сервисирања јавног дуга земље, потпредседник Владе навео је да Србија неће запасти у тешкоће око сервисирања спољног дуга.
Србија од 2001. године враћа у пуном износу и на одређени датум све обавезе, подсетио је Ђелић и додао да је од државног интереса да таква пракса буде настављена.
Он је додао да је важно да се земља веома пажљиво задужује, јер у поређењу са другим државама има релативно низак ниво јавног дуга према БДП-у.
Ђелић је оценио и да су мере Владе Србије у борби против ефеката светске економске кризе дале резултате који се огледају у макроекономској стабилност, инфлацији која се смањује, банкарском систему који је стабилан и солвентан и динару који је стабилан више од осам месеци без икакве интервенције Народне банке Србије (НБС).
-
Београд, 18. април 2024.Интензивирање сарадње са Домиником у областима од заједничког...
-
Београд, 18. април 2024.Захвалност Палестини на подршци виталним интересима Србије
-
Београд, 18. април 2024.Бројне могућности за даље унапређење сарадње са Суринамом
-
Пештер, 17. април 2024.Све спремно за вежбу „Вихор 2024“ на Пештеру
-
Београд, 17. април 2024.Мали у тродневној радној посети Вашингтону
-
Београд, 16. април 2024.Србија ће се борити да препорука ПС СЕ не буде усвојена на...
-
Београд/Стара Пазова, 16. април 2024.Вучевић и Мојсиловић обишли породицу страдалог припадника...
-
Београд, 16. април 2024.Одлична сарадња Србије са ОДИХР-ом
-
Београд, 14. април 2024.Најоштрији протест Хрватској због забране Милићевићу да посети...
-
Бачко Добро Поље, 13. април 2024.Вучевић обишао породицу палог борца потпуковника Горана...