Аутор:
Фонет
Шутановац је том приликом истакао да је војни санитет од свог настанка био мотор развоја савремене српске медицине, при чему је он данас један од лидера војног здравства у региону.
Према његовим речима, Министарство је препознало потребу за реформом војног здравства у контексту свеобухватне реформе система одбране, па је у том циљу током протекле године уложено више од 10 милиона евра у модернизацију војних здравствених установа, пре свега Војномедицинске академије.
Министар је подсетио на то да је од прошле године ВМА отворена и за пружање услуга цивилима, и навео да се такав вид отварања војног санитета према грађанству планира и у већим војномедицинским центрима попут Новог Сада и Ниша.
Он је истакао да је једна од најважнијих активности војне санитетске службе учешће у мировним операцијама у Конгу и Чаду, и указао на то да је Скупштина Србије први пут донела одлуку да се један наш санитетски тим ангажује у мисији Уједињених нација.
Шутановац је подсетио на то да је "Универзијада" у Београду проглашена за најбољу када је у питању медицинско збрињавање, при чему су за то управо заслужни лекари ВМА.
Државни секретар Министарства одбране Зоран Весић представио је том приликом монографију "Српски војни санитет" коју је Војноиздавачки завод објавио поводом јубилеја.
Он је навео да је војни санитет био први организовани систем пружања здравствене заштите у Србији у 19. веку, и додао да постоје историјске чињенице које сведоче да је санитетска служба у српској војсци предњачила у односу на сличне службе у европским војскама.
Према његовим речима, монографија је покушај да се на сажет и популаран начин представи историја војног санитета, али и да се истакне шта та служба представља данас.