П:
О:
Читај ми
Ускоро повратак кредитног рејтинга Србији
Београд,
16. септембар 2004.
Потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус изразио је данас очекивање да ће Србија од децембра добити кредитни рејтинг код међународних финансијских институција, који ће омогућити задуживање на европском тржишту.
Аутор:
Танјуг
Лабус је на саветовању под називом "Економско-финансијски односи са иностранством, конкурентност привреде и извоза", које је одржано на Економском факултету у Београду, истакао да ће задуживање српске привреде на европском тржишту капитала бити делимично омогућено и због закљученог споразума са Лондонским клубом поверилаца.
Он је оценио да су највећи проблеми домаће привреде размена са иностранством и платни дефицит, који је у првих седам месеци ове године износио 1,73 милијарди долара, док је трговински дефицит забележио висину од око три милијарде долара.
Према његовим речима, иако се индустријска производња опоравља, она још увек није достигла ниво из 1997. и 1999. године.
Лабус је навео да ће ова година бити завршена са растом бруто домаћег производа (БДП) који ће премашити очекиваних четири одсто и вероватно износити 7,5 одсто, али је додао да то не значи да је Србија изашла из кризе. Он је напоменуо да ће до краја године раст пољопривредне производње бити од 10 до 12 процената.
Потпредседник Владе је, оцењујући да је тренутно у Србији високо изражен инфлаторни притисак, рекао да се чине велики напори како би година била завршена са једноцифреном стопом инфлације, што би био велики допринос развоју домаће привреде.
Наводећи да је дефицит платног биланса кључни проблем домаће економије, Лабус је рекао да је након прве либерализације спољне трговине у мају 2001. године дефицит растао умерено, да би од септембра прошле године, после усвајања Акционог плана хармонизације економских система Србије и Црне Горе, почео да расте брже.
"Платни дефицит јесте порастао, али не нагло, просечно са 120 на 140 милиона долара на месечном нивоу и није било драстичног пораста, јер је либерализација спољне трговине била праћена променом курса", прецизирао је потпредседник Владе.
Према његовим речима, просечна царина смањена је са 15 одсто у периоду до 2001. године, на око 10 одсто након усвајања Акционог плана, при чему данас износи приближно шест одсто.
Лабус је објаснио да су "Акциони план и даља либерализација морали да буду праћени девалвацијом, што није урађено и данас је то немогуће да се уради, због чега и имамо проблем дефицита платног биланса".
Он је оценио да су највећи проблеми домаће привреде размена са иностранством и платни дефицит, који је у првих седам месеци ове године износио 1,73 милијарди долара, док је трговински дефицит забележио висину од око три милијарде долара.
Према његовим речима, иако се индустријска производња опоравља, она још увек није достигла ниво из 1997. и 1999. године.
Лабус је навео да ће ова година бити завршена са растом бруто домаћег производа (БДП) који ће премашити очекиваних четири одсто и вероватно износити 7,5 одсто, али је додао да то не значи да је Србија изашла из кризе. Он је напоменуо да ће до краја године раст пољопривредне производње бити од 10 до 12 процената.
Потпредседник Владе је, оцењујући да је тренутно у Србији високо изражен инфлаторни притисак, рекао да се чине велики напори како би година била завршена са једноцифреном стопом инфлације, што би био велики допринос развоју домаће привреде.
Наводећи да је дефицит платног биланса кључни проблем домаће економије, Лабус је рекао да је након прве либерализације спољне трговине у мају 2001. године дефицит растао умерено, да би од септембра прошле године, после усвајања Акционог плана хармонизације економских система Србије и Црне Горе, почео да расте брже.
"Платни дефицит јесте порастао, али не нагло, просечно са 120 на 140 милиона долара на месечном нивоу и није било драстичног пораста, јер је либерализација спољне трговине била праћена променом курса", прецизирао је потпредседник Владе.
Према његовим речима, просечна царина смањена је са 15 одсто у периоду до 2001. године, на око 10 одсто након усвајања Акционог плана, при чему данас износи приближно шест одсто.
Лабус је објаснио да су "Акциони план и даља либерализација морали да буду праћени девалвацијом, што није урађено и данас је то немогуће да се уради, због чега и имамо проблем дефицита платног биланса".
-
Београд/Њујорк, 10. децембар 2024.Рад Механизма за међународне кривичне трибунале ускладити са...
-
Београд, 10. децембар 2024.Унапређење сарадње Србије и Мађарске у области пољопривреде
-
Београд, 10. децембар 2024.Наставак реформе законодавства у области јавног информисања
-
Београд, 10. децембар 2024.Уручене плакете и награде такмичарима генерације
-
Ужице, 10. децембар 2024.Прекогранични пројекти ЕУ знатно побољшали живот грађана
-
Београд, 10. децембар 2024.Србија обележила Међународни дан људских права
-
Београд, 10. децембар 2024.Потписан споразум за Лот 2 прве фазе Линије 1 београдског метроа
-
Београд, 10. децембар 2024.Присуство жена у сектору безбедности доприноси миру и...
-
Београд, 10. децембар 2024.Подршка јачању женског лидерства у систему безбедности
-
Београд, 10. децембар 2024.Попусти на здравствене услуге за кориснике борачких...