П:
О:
Читај ми
Ускоро повратак кредитног рејтинга Србији
Београд,
16. септембар 2004.
Потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус изразио је данас очекивање да ће Србија од децембра добити кредитни рејтинг код међународних финансијских институција, који ће омогућити задуживање на европском тржишту.
Аутор:
Танјуг
Лабус је на саветовању под називом "Економско-финансијски односи са иностранством, конкурентност привреде и извоза", које је одржано на Економском факултету у Београду, истакао да ће задуживање српске привреде на европском тржишту капитала бити делимично омогућено и због закљученог споразума са Лондонским клубом поверилаца.
Он је оценио да су највећи проблеми домаће привреде размена са иностранством и платни дефицит, који је у првих седам месеци ове године износио 1,73 милијарди долара, док је трговински дефицит забележио висину од око три милијарде долара.
Према његовим речима, иако се индустријска производња опоравља, она још увек није достигла ниво из 1997. и 1999. године.
Лабус је навео да ће ова година бити завршена са растом бруто домаћег производа (БДП) који ће премашити очекиваних четири одсто и вероватно износити 7,5 одсто, али је додао да то не значи да је Србија изашла из кризе. Он је напоменуо да ће до краја године раст пољопривредне производње бити од 10 до 12 процената.
Потпредседник Владе је, оцењујући да је тренутно у Србији високо изражен инфлаторни притисак, рекао да се чине велики напори како би година била завршена са једноцифреном стопом инфлације, што би био велики допринос развоју домаће привреде.
Наводећи да је дефицит платног биланса кључни проблем домаће економије, Лабус је рекао да је након прве либерализације спољне трговине у мају 2001. године дефицит растао умерено, да би од септембра прошле године, после усвајања Акционог плана хармонизације економских система Србије и Црне Горе, почео да расте брже.
"Платни дефицит јесте порастао, али не нагло, просечно са 120 на 140 милиона долара на месечном нивоу и није било драстичног пораста, јер је либерализација спољне трговине била праћена променом курса", прецизирао је потпредседник Владе.
Према његовим речима, просечна царина смањена је са 15 одсто у периоду до 2001. године, на око 10 одсто након усвајања Акционог плана, при чему данас износи приближно шест одсто.
Лабус је објаснио да су "Акциони план и даља либерализација морали да буду праћени девалвацијом, што није урађено и данас је то немогуће да се уради, због чега и имамо проблем дефицита платног биланса".
Он је оценио да су највећи проблеми домаће привреде размена са иностранством и платни дефицит, који је у првих седам месеци ове године износио 1,73 милијарди долара, док је трговински дефицит забележио висину од око три милијарде долара.
Према његовим речима, иако се индустријска производња опоравља, она још увек није достигла ниво из 1997. и 1999. године.
Лабус је навео да ће ова година бити завршена са растом бруто домаћег производа (БДП) који ће премашити очекиваних четири одсто и вероватно износити 7,5 одсто, али је додао да то не значи да је Србија изашла из кризе. Он је напоменуо да ће до краја године раст пољопривредне производње бити од 10 до 12 процената.
Потпредседник Владе је, оцењујући да је тренутно у Србији високо изражен инфлаторни притисак, рекао да се чине велики напори како би година била завршена са једноцифреном стопом инфлације, што би био велики допринос развоју домаће привреде.
Наводећи да је дефицит платног биланса кључни проблем домаће економије, Лабус је рекао да је након прве либерализације спољне трговине у мају 2001. године дефицит растао умерено, да би од септембра прошле године, после усвајања Акционог плана хармонизације економских система Србије и Црне Горе, почео да расте брже.
"Платни дефицит јесте порастао, али не нагло, просечно са 120 на 140 милиона долара на месечном нивоу и није било драстичног пораста, јер је либерализација спољне трговине била праћена променом курса", прецизирао је потпредседник Владе.
Према његовим речима, просечна царина смањена је са 15 одсто у периоду до 2001. године, на око 10 одсто након усвајања Акционог плана, при чему данас износи приближно шест одсто.
Лабус је објаснио да су "Акциони план и даља либерализација морали да буду праћени девалвацијом, што није урађено и данас је то немогуће да се уради, због чега и имамо проблем дефицита платног биланса".
-
Смедерево, 24. април 2024.Србија неће погнути главу и изабрати пут повлачења
-
Београд, 24. април 2024.Напредак сарадње са Кином у рударском и енергетском сектору
-
Крагујевац, 24. април 2024.Даље јачање капацитета Државног дата центра у Крагујевцу
-
Београд, 24. април 2024.Полицијска сарадња Србије и УАЕ на изузетно високом нивоу
-
Београд, 24. април 2024.Одржана конференција у знак сећања на преминулог Предрага Марића
-
Сомбор/Кула, 24. април 2024.Наставак помоћи избегличким породицама у Сомбору и Кули
-
Београд, 23. април 2024.Уручене повеље "Доситеј Обрадовић" за допринос просвети
-
Београд, 23. април 2024.Посвећеност заштити и унапређењу људских права у сфери бизниса
-
Таково, 23. април 2024.Други српски устанак један од најважнијих догађаја у новијој...
-
Београд, 23. април 2024.У плану искључиво побољшање услова рада ОШ "Стефан Немања"