Милосављевић је указао на то да су болести срца, крвних судова и малигни тумори пре две године у више од три четвртине случајева били узрок смрти у Србији, при чему је од можданог удара преминула свака шеста особа у нашој земљи.
Према резултатима истраживања "Оптерећење болестима и повредама у Србији", пет водећих узрока оболевања код мушкараца били су исхемијска болест срца, шлог, рак плућа, саобраћајне повреде и депресија, док су за жене то били шлог, депресија, исхемијска болест срца, рак дојке и дијабетес, навео је министар здравља.
Он је истакао да је један од алармантних проблема и гојазност и код одраслих и код деце, на шта указују подаци из 2006. године, према којима је 50 одсто становништва гојазно, а забележен је и пораст броја гојазне деце и младих.
Здравствено стање одраслог становништва карактерише благо повећање опште стопе оболевања, у коме доминирају болести система за дисање, система крвотока и мишићно-коштаног система и везивног ткива, рекао је Милосављевић.
Према његовим речима, Министарство здравља је сходно тим подацима своје активности фокусирало на спровођење већег броја докумената који су оквир за садашње и будуће активности међу којима су национални програми "Србија против рака", програм превенције рака дојке, програм превенције карцинома дебелог црева, програм превентивне стоматолошке здравствене заштите и Стратегија за борбу против дрога.
Учесници округлог стола подсетили су и на то да су осетљиве групе особе којима је, услед специфичних разлика, потребна додатна подршка, а код нас су то деца до навршених 15 година, школска деца, студенти до краја прописаног школовања, жене током трудноће, порођаја и материнства, старији од 65 година, ромска популација, особе са инвалидитетом, лица која болују од болести од већег социјално медицинског значаја и незапослени.