П:
О:
Читај ми
Смањен број младих који своју будућност виде у иностранству
Београд,
14. јул 2009.
Министар омладине и спорта у Влади Републике Србије Снежана Самарџић-Марковић изјавила је данас да је број младих у Србији који желе да наставе живот у иностранству смањен, и додала да се значајно повећао број оних који своју будућност виде у месту у коме тренутно живе.
Снежана Самарџић-Марковић
Аутор:
Фонет
Самарџић-Марковић је приликом представљања резултата истраживања јавног мњења "Будућност омладине у Србији – потенцијал и перспективе" указала на то да се у односу на истраживање из децембра 2007. године за више од 10 процентних поена смањио број младих старости од 15 до 30 година који желе да напусте Србију.
Истраживање које је у мају ове године спровео Центар за слободне изборе и демократију (ЦеСид) за потребе Министарства омладине и спорта показује да су мотиви за одлазак у иностранство и даље питање стандарда, а потом могућности бољег школовања и усавршавања знања.
Према том истраживању, међу младима узраста од 15 до 19 година спремност да напусти земљу исказало је 15 одсто (за разлику од 29 одсто у 2007. години), у групи од 20 до 24 године њих 17 одсто (25 одсто пре две године), а у старосној групи од 25 до 29 година свега седам одсто (16 одсто у претходном истраживању).
Спремност да остане у Србији показало је значајно више младих – 35 одсто узраста од 15 до 19 година (21 одсто у 2007. години), 40 одсто оних од 20 до 24 година (29 одсто пре две године) и 57 одсто младих старости од 25 до 29 година (42 одсто у прошлом истраживању).
Према истраживању урађеном на узорку од 4.700 испитаника повећан је број младих који би живели у неком већем месту, при чему је омладина из Београда најзадовољнија местом у коме живи.
Самарџић-Марковић је указала на то да је један од основних закључака истраживања да постоји развијена свест о недовољној информисаности код младих у Србији, као и да је највећа потреба за информацијама које се тичу могућности и начина запошљавања, образовања и усавршавања, спорта, добијања стипендије и слично.
Резултати истраживања показују да је број корисника интернета међу младима 48 одсто у узрасту од 25 до 30 година, 54 одсто у групи од 20 до 24 година и 57 одсто код тинејџера.
Истраживања показују да млади у нашој земљи показују велико интересовање за курсеве страних језика, вожњу, обуке за рад на рачунарима, као и обуке ради лакшег запошљавања и преквалификације, истакла је Самарџић-Марковић.
Она је оценила да важну улогу о бризи о младима, поред ресорних министарстава, имају и компаније, невладине организације, као и медији.
Резултати истраживања показали су и да скоро сваки четврти у категорији омладине нема посао, али је у потрази за њим.
И поред високог степена незапослености младих, као и у истраживању из децембра 2007. године, они показују веће интересовање за покретање сопственог бизниса од свих осталих категорија становништва.
Програмски директор ЦеСИД-а Ђорђе Вуковић рекао је да је истраживање показало да постоји значајан део омладине старије од 25 година која је изашла из процеса образовања.
Према његовим речима, међу њима незапослено је и тражи посао нешто више од 26 одсто, шест одсто ради повремено хонорарне послове, а 16 одсто је стално запослено.
Вуковић је навео да је 33 одсто младих који би пре радили у државној фирми, у односу на 27 одсто оних који би покренули некакав сопствени бизнис, и додао да позитивно изненађују подаци о томе да је смањен број младих који своју будућност виде у иностранству, а да је истовремено повећан број оних који своју будућност виде у месту у којем живе.
Програмски директор ЦеСид-а објаснио је да су мотиви за одлазак младих у иностранство и даље питања стандарда, могућности бољег школовања и усавршавања, при чему они највише желе да оду у земље западне Европе, скандинавске земље, САД и Канаду.
Он је, међутим, навео, да је свега шест одсто младих активно покушавало да напусти Србију, или радило на томе.
Милош Мојсиловић из ЦеСид-а указао је на то да је за петину младих старости од 15 до 30 година интернет најчешћи извор информација, али да у укупној популацији младих класични медији и даље имају примат када је реч о информисању.
Мојсиловић је додао да сваки трећи тинејџер између 15 и 19 година има свој профил на "Фејсбуку", скоро 40 одсто оних између 20 и 24 године, а да ту социјалну мрежу користи 38 одсто младих.
Према његовим речима, половина испитаника сматра да није довољно информисана, а најтраженија информација међу младима је информација о могућности запослења.
Истраживање које је у мају ове године спровео Центар за слободне изборе и демократију (ЦеСид) за потребе Министарства омладине и спорта показује да су мотиви за одлазак у иностранство и даље питање стандарда, а потом могућности бољег школовања и усавршавања знања.
Према том истраживању, међу младима узраста од 15 до 19 година спремност да напусти земљу исказало је 15 одсто (за разлику од 29 одсто у 2007. години), у групи од 20 до 24 године њих 17 одсто (25 одсто пре две године), а у старосној групи од 25 до 29 година свега седам одсто (16 одсто у претходном истраживању).
Спремност да остане у Србији показало је значајно више младих – 35 одсто узраста од 15 до 19 година (21 одсто у 2007. години), 40 одсто оних од 20 до 24 година (29 одсто пре две године) и 57 одсто младих старости од 25 до 29 година (42 одсто у прошлом истраживању).
Према истраживању урађеном на узорку од 4.700 испитаника повећан је број младих који би живели у неком већем месту, при чему је омладина из Београда најзадовољнија местом у коме живи.
Самарџић-Марковић је указала на то да је један од основних закључака истраживања да постоји развијена свест о недовољној информисаности код младих у Србији, као и да је највећа потреба за информацијама које се тичу могућности и начина запошљавања, образовања и усавршавања, спорта, добијања стипендије и слично.
Резултати истраживања показују да је број корисника интернета међу младима 48 одсто у узрасту од 25 до 30 година, 54 одсто у групи од 20 до 24 година и 57 одсто код тинејџера.
Истраживања показују да млади у нашој земљи показују велико интересовање за курсеве страних језика, вожњу, обуке за рад на рачунарима, као и обуке ради лакшег запошљавања и преквалификације, истакла је Самарџић-Марковић.
Она је оценила да важну улогу о бризи о младима, поред ресорних министарстава, имају и компаније, невладине организације, као и медији.
Резултати истраживања показали су и да скоро сваки четврти у категорији омладине нема посао, али је у потрази за њим.
И поред високог степена незапослености младих, као и у истраживању из децембра 2007. године, они показују веће интересовање за покретање сопственог бизниса од свих осталих категорија становништва.
Програмски директор ЦеСИД-а Ђорђе Вуковић рекао је да је истраживање показало да постоји значајан део омладине старије од 25 година која је изашла из процеса образовања.
Према његовим речима, међу њима незапослено је и тражи посао нешто више од 26 одсто, шест одсто ради повремено хонорарне послове, а 16 одсто је стално запослено.
Вуковић је навео да је 33 одсто младих који би пре радили у државној фирми, у односу на 27 одсто оних који би покренули некакав сопствени бизнис, и додао да позитивно изненађују подаци о томе да је смањен број младих који своју будућност виде у иностранству, а да је истовремено повећан број оних који своју будућност виде у месту у којем живе.
Програмски директор ЦеСид-а објаснио је да су мотиви за одлазак младих у иностранство и даље питања стандарда, могућности бољег школовања и усавршавања, при чему они највише желе да оду у земље западне Европе, скандинавске земље, САД и Канаду.
Он је, међутим, навео, да је свега шест одсто младих активно покушавало да напусти Србију, или радило на томе.
Милош Мојсиловић из ЦеСид-а указао је на то да је за петину младих старости од 15 до 30 година интернет најчешћи извор информација, али да у укупној популацији младих класични медији и даље имају примат када је реч о информисању.
Мојсиловић је додао да сваки трећи тинејџер између 15 и 19 година има свој профил на "Фејсбуку", скоро 40 одсто оних између 20 и 24 године, а да ту социјалну мрежу користи 38 одсто младих.
Према његовим речима, половина испитаника сматра да није довољно информисана, а најтраженија информација међу младима је информација о могућности запослења.
-
Рашка, 31. јануар 2026.За унапређење положаја особа са инвалидитетом 500 милиона динара
-
Будимпешта, 31. јануар 2026.Светосавље сигуран и стабилан путоказ за будућност
-
Београд, 30. јануар 2026.Обележавање кинеске Нове године кроз богат културни програм у...
-
Београд, 30. јануар 2026.Интензивирање сарадње са Либаном у области јавног информисања и...
-
Београд, 30. јануар 2026.Стабилна хидролошка и метеоролошка ситуација у Србији
-
Београд, 30. јануар 2026.Наставак јачања односа са Србима који живе изван матице
-
Београд, 30. јануар 2026.Потенцијал за унапређење билатералних односа Србије и Турске
-
Београд, 29. јануар 2026.Постављени темељи за климатски отпорнију пољопривреду у Србији
-
Нови Сад, 29. јануар 2026.Унапређење механизама за бржи пренос иновација из науке ка...
-
Београд, 29. јануар 2026.Одлични резултати Војскe Србије у протеклој години