П:
О:
Читај ми
Квалитет и доступност образовању услов за улазак у ЕУ
Београд,
13. јул 2009.
Министар просвете у Влади Републике Србије Жарко Обрадовић истакао је данас значај сарадње са Европском унијом (ЕУ) на реформи система образовања у Србији, и подсетио на то да реформа у нашој земљи на свим нивоима у тој области тече од 2000. године.
Аутор:
Фонет
Обрадовић је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, отварајући скуп и панел-дискусију на тему „Образовни програми Европске уније у Србији“ који се одржава у оквиру посете комесара за образовање ЕУ Јана Фигела Србији, указао на то да је Министарство просвете припремило сет од пет закона који се налазе у мапи пута ка Унији.
Он је прецизирао да је реч о законима о основама система образовања и васпитања, о уџбеницима, о предшколском образовању и васпитању, о ученичком и студентском стандарду, као и изменама и допунама Закона о високом образовању.
Министар је истакао да Србија активно учествује у коришћењу претприступних фондова ЕУ (ИПА), и најавио да ће у наредном периоду из тих фондова бити реализована четири пројекта који подржавају примену закона о основама система образовања.
Према његовим речима, из европских ИПА фондова биће инвестирано укупно 13,5 милиона евра у модернизацију стручног образовања, повећање доступности школовања за децу маргинализованих група, увођење система националних испита и образовање одраслих.
Обрадовић је подсетио на то да је од 2001. године до данас у Србији реализован 101 темпус пројекат и да се тренутно спроводи 50 пројеката, као и да се 150 студената из Србије усавршавало у иностранству преко програма Еразмус.
Министар је додао да је кроз Темпус програм, један од најкориснијих инструмената за спровођење Болоњског процеса, од 2001. године у Србији у реформу високог образовања инвестирано 30 милиона евра.
Он је прецизирао да је реч о законима о основама система образовања и васпитања, о уџбеницима, о предшколском образовању и васпитању, о ученичком и студентском стандарду, као и изменама и допунама Закона о високом образовању.
Министар је истакао да Србија активно учествује у коришћењу претприступних фондова ЕУ (ИПА), и најавио да ће у наредном периоду из тих фондова бити реализована четири пројекта који подржавају примену закона о основама система образовања.
Према његовим речима, из европских ИПА фондова биће инвестирано укупно 13,5 милиона евра у модернизацију стручног образовања, повећање доступности школовања за децу маргинализованих група, увођење система националних испита и образовање одраслих.
Обрадовић је подсетио на то да је од 2001. године до данас у Србији реализован 101 темпус пројекат и да се тренутно спроводи 50 пројеката, као и да се 150 студената из Србије усавршавало у иностранству преко програма Еразмус.
Министар је додао да је кроз Темпус програм, један од најкориснијих инструмената за спровођење Болоњског процеса, од 2001. године у Србији у реформу високог образовања инвестирано 30 милиона евра.
Јан Фигел
Аутор:
Фонет
Комесар за образовање ЕУ Јан Фигел истакао је да су квалитет и доступност образовању само неки од услова за европске интеграције Србије, и оценио да су јединство и разноврсност суштина Уније, а да је квалитетно образовање доступно свима основа за стварање таквог толерантног друштва.
Да би Србија постала део европске породице и пред њом и пред Европом је низ задатака, а Србија има чиме да допринесе том циљу јер у њој живе бројне мањине, указао је Фигел.
Он је поновио да је образовање један од начина на који се ствара толерантно друштво које није само разноврсно, већ поштује права и слободе свих, али и поставља одговорности и обавезе пред све своје чланове.
Европа данас представља мирно, разноврсно и толерантно друштво које није настало само од себе, већ се на томе радило, а генерације које долазе треба тај посао да наставе, истакао је Фигел.
Он је најавио да Европска унија (ЕУ) намерава да удвостручи број студената који студирају у иностранству јер жели да бар 20 одсто студената проведе део школовања у иностранству, при чему данас то чини њих 10 одсто.
Комесар за образовање ЕУ рекао је да уз помоћ Уније у иностранству студира приближно два милиона младих, и навео да је програм Еразмус један од најбољих програма међународне размене у области образовања.
Фигел је прецизирао да је ЕУ у Србији у унапређење система образовања до сада уложила 26 милиона евра, и додао да би износ те помоћи био и већи ако би Србија имала капацитете и програме за које би тај новац био намењен.
Он је оценио да ће за младе у Србији одлука о укидању визног режима бити веома значајна, и истакао да је слобода кретања заједничка брига ЕУ и Србије.
Европска комисија спремна је да иде даље, преостало је још неколико мањих проблема које треба да реши Србија, а до промена у визном режиму доћи ће ако постоји спремност Србије да одговори на те задатке, закључио је Фигел.
Да би Србија постала део европске породице и пред њом и пред Европом је низ задатака, а Србија има чиме да допринесе том циљу јер у њој живе бројне мањине, указао је Фигел.
Он је поновио да је образовање један од начина на који се ствара толерантно друштво које није само разноврсно, већ поштује права и слободе свих, али и поставља одговорности и обавезе пред све своје чланове.
Европа данас представља мирно, разноврсно и толерантно друштво које није настало само од себе, већ се на томе радило, а генерације које долазе треба тај посао да наставе, истакао је Фигел.
Он је најавио да Европска унија (ЕУ) намерава да удвостручи број студената који студирају у иностранству јер жели да бар 20 одсто студената проведе део школовања у иностранству, при чему данас то чини њих 10 одсто.
Комесар за образовање ЕУ рекао је да уз помоћ Уније у иностранству студира приближно два милиона младих, и навео да је програм Еразмус један од најбољих програма међународне размене у области образовања.
Фигел је прецизирао да је ЕУ у Србији у унапређење система образовања до сада уложила 26 милиона евра, и додао да би износ те помоћи био и већи ако би Србија имала капацитете и програме за које би тај новац био намењен.
Он је оценио да ће за младе у Србији одлука о укидању визног режима бити веома значајна, и истакао да је слобода кретања заједничка брига ЕУ и Србије.
Европска комисија спремна је да иде даље, преостало је још неколико мањих проблема које треба да реши Србија, а до промена у визном режиму доћи ће ако постоји спремност Србије да одговори на те задатке, закључио је Фигел.
-
Рашка, 31. јануар 2026.За унапређење положаја особа са инвалидитетом 500 милиона динара
-
Будимпешта, 31. јануар 2026.Светосавље сигуран и стабилан путоказ за будућност
-
Београд, 30. јануар 2026.Обележавање кинеске Нове године кроз богат културни програм у...
-
Београд, 30. јануар 2026.Интензивирање сарадње са Либаном у области јавног информисања и...
-
Београд, 30. јануар 2026.Стабилна хидролошка и метеоролошка ситуација у Србији
-
Београд, 30. јануар 2026.Наставак јачања односа са Србима који живе изван матице
-
Београд, 30. јануар 2026.Потенцијал за унапређење билатералних односа Србије и Турске
-
Београд, 29. јануар 2026.Постављени темељи за климатски отпорнију пољопривреду у Србији
-
Нови Сад, 29. јануар 2026.Унапређење механизама за бржи пренос иновација из науке ка...
-
Београд, 29. јануар 2026.Одлични резултати Војскe Србије у протеклој години