П:
О:
Читај ми
Циљ Србије интеграција у европску и светску привреду
Београд,
15. септембар 2004.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница навео је данас, обраћајући се представницима Америчке привредне коморе у СЦГ, да се Србија поново може регистровати на радару пословне и инвестиционе заједнице. Позивајући инвеститоре да улажу у нашу земљу он је истакао да су међу приоритетима Владе модернизација привреде, побољшање животног стандарда и интеграција у европску и светску привреду, уз одржавање и јачање до сада остварене макроекономске стабилности.
Званични сајт Владе Србије преноси интегрално говор премијера.
"Велико ми је задовољство што овде, у Београду, могу да поздравим чланове Америчке привредне коморе у Србији и Црној Гори. Дипломатске односе између Србије и САД, успостављене још пре једног века, од почетка су пратили и привредни и пословни односи. Радујем се што су се амерички инвеститори вратили у нашу земљу, и што за њу поново постоји интересовање америчке привреде.
Ово је добра прилика да нагласим да су америчке компаније водећи страни инвеститори у Србији. Та чињеница говори сама за себе о значају привредне сарадње Србије и САД и даје посебан печат развоју наших укупних односа.
Изнећу неке од својих процена, посматрајући ситуацију у Србији из ширег, политичко-економског угла. Уверен сам у то да вам континуирана комуникација са министарствима Владе Републике Србије омогућава да стекнете исправну слику о специфичној политици коју спроводимо.
У протекле четири године, низ пословних и инвестиционих аналитичара Србију означава као "последњу инвестициону границу", чиме се сугерише да се Србија поново може регистровати на радару пословне и инвестиционе заједнице. Неки ће, можда, поставити питање колико је тај сигнал јак, али нема сумње да Србија емитује бар неки сигнал после десет година изолације и санкција.
Као што знате, та се промена догодила 5. октобра 2000. године, када је претходни режим смењен у ненасилној револуцији. Наследили смо уништену привреду – високу инфлацију, ниске инвестиције, високу незапосленост, низак извоз, велике дугове и бедне плате. Мало је влада у транзицији, ако их уопште има, чије је полазиште било тако слабо.
Нова демократска влада дефинисала је амбициозни програм економских и социјалних промена. У релативно кратком временском периоду, учинила је много. У Извештају о транзицији из 2002. године, Европска банка за обнову и развој изнела је податак да је Савезна Република Југославија начинила највећи помак у процесу транзиције на годишњем нивоу, мерено сложеним индексом који се састоји од различитих транзиционих показатеља, надмашивши резултате које су постигле друге земље у транзицији.
После тог снажног, почетног таласа економских реформи, дошло је до затишја и темпо промена није био брз као раније. Иако је то штета са социјалне тачке гледишта, ово успоравање реформи било је сасвим разумљиво гледано из политичко-економског угла. Наиме, упоредо са економском транзицијом, у датом друштву одвија се и ништа мање важан процес политичке транзиције. У нашем друштву владала је велика политичка нестабилност. Требало је времена да се створе политички услови и неопходне институције које ће се с више енергије позабавити привредним реформама. И друге земље имале су исти проблем, а свака је тражила решење у складу са својом традицијом, културом и политичком реалношћу.
Дозволите ми да сада дам неколико напомена о приоритетима Владе коју предводим. Када је реч о економским питањима, јасно је да је наш превасходни циљ да модернизујемо привреду, побољшамо животни стандард и интегришемо се у европску и светску привреду, при том одржавајући и јачајући макроекономску стабилност остварену до сада. Терет прошлости, међутим, и даље је врло тежак. Производни капацитети у већини сектора су у врло лошем стању, извозна тржишта смо изгубили, наставља се и "одлив мозгова", док је домаћи инвестициони капитал на врло ниском нивоу.
Јасно је, стога, да је један такав циљ немогуће остварити без директних страних улагања. Сви знамо које су предности директних страних инвестиција, било «греенфиелд», или инвестиција у постојећа предузећа. Њима се обезбеђује капитал који нам иначе није доступан, и исто тако уводе нове технологије, омогућава модерно управљање, као и боље искоришћавање ресурса, већи извоз и интеграција у светску привреду.
Да бисмо могли да рачунамо на нове, допунске инвестиције, потребно је да остваримо значајна побољшања у постојећим општим, и условима пословања у Србији и учинимо их далеко повољнијим. Страни инвеститор мора да буде уверен у то да Србија брзо постаје земља која поштује закон и да су њени правни и институционални системи у складу са западним стандардима.
"Велико ми је задовољство што овде, у Београду, могу да поздравим чланове Америчке привредне коморе у Србији и Црној Гори. Дипломатске односе између Србије и САД, успостављене још пре једног века, од почетка су пратили и привредни и пословни односи. Радујем се што су се амерички инвеститори вратили у нашу земљу, и што за њу поново постоји интересовање америчке привреде.
Ово је добра прилика да нагласим да су америчке компаније водећи страни инвеститори у Србији. Та чињеница говори сама за себе о значају привредне сарадње Србије и САД и даје посебан печат развоју наших укупних односа.
Изнећу неке од својих процена, посматрајући ситуацију у Србији из ширег, политичко-економског угла. Уверен сам у то да вам континуирана комуникација са министарствима Владе Републике Србије омогућава да стекнете исправну слику о специфичној политици коју спроводимо.
У протекле четири године, низ пословних и инвестиционих аналитичара Србију означава као "последњу инвестициону границу", чиме се сугерише да се Србија поново може регистровати на радару пословне и инвестиционе заједнице. Неки ће, можда, поставити питање колико је тај сигнал јак, али нема сумње да Србија емитује бар неки сигнал после десет година изолације и санкција.
Као што знате, та се промена догодила 5. октобра 2000. године, када је претходни режим смењен у ненасилној револуцији. Наследили смо уништену привреду – високу инфлацију, ниске инвестиције, високу незапосленост, низак извоз, велике дугове и бедне плате. Мало је влада у транзицији, ако их уопште има, чије је полазиште било тако слабо.
Нова демократска влада дефинисала је амбициозни програм економских и социјалних промена. У релативно кратком временском периоду, учинила је много. У Извештају о транзицији из 2002. године, Европска банка за обнову и развој изнела је податак да је Савезна Република Југославија начинила највећи помак у процесу транзиције на годишњем нивоу, мерено сложеним индексом који се састоји од различитих транзиционих показатеља, надмашивши резултате које су постигле друге земље у транзицији.
После тог снажног, почетног таласа економских реформи, дошло је до затишја и темпо промена није био брз као раније. Иако је то штета са социјалне тачке гледишта, ово успоравање реформи било је сасвим разумљиво гледано из политичко-економског угла. Наиме, упоредо са економском транзицијом, у датом друштву одвија се и ништа мање важан процес политичке транзиције. У нашем друштву владала је велика политичка нестабилност. Требало је времена да се створе политички услови и неопходне институције које ће се с више енергије позабавити привредним реформама. И друге земље имале су исти проблем, а свака је тражила решење у складу са својом традицијом, културом и политичком реалношћу.
Дозволите ми да сада дам неколико напомена о приоритетима Владе коју предводим. Када је реч о економским питањима, јасно је да је наш превасходни циљ да модернизујемо привреду, побољшамо животни стандард и интегришемо се у европску и светску привреду, при том одржавајући и јачајући макроекономску стабилност остварену до сада. Терет прошлости, међутим, и даље је врло тежак. Производни капацитети у већини сектора су у врло лошем стању, извозна тржишта смо изгубили, наставља се и "одлив мозгова", док је домаћи инвестициони капитал на врло ниском нивоу.
Јасно је, стога, да је један такав циљ немогуће остварити без директних страних улагања. Сви знамо које су предности директних страних инвестиција, било «греенфиелд», или инвестиција у постојећа предузећа. Њима се обезбеђује капитал који нам иначе није доступан, и исто тако уводе нове технологије, омогућава модерно управљање, као и боље искоришћавање ресурса, већи извоз и интеграција у светску привреду.
Да бисмо могли да рачунамо на нове, допунске инвестиције, потребно је да остваримо значајна побољшања у постојећим општим, и условима пословања у Србији и учинимо их далеко повољнијим. Страни инвеститор мора да буде уверен у то да Србија брзо постаје земља која поштује закон и да су њени правни и институционални системи у складу са западним стандардима.
Дакле, наш најважнији приоритет јесте нови устав, који ће бити носилац стабилности и безбедности у Србији. Истовремено, Влада је с великом пажњом припремила низ системских закона и важно је напоменути да је Скупштина Србије већ усвојила више од 50 значајних закона. Ово важно достигнуће ствара стимулативну климу за инвеститоре, како домаће, тако и стране. Коначно, поред већ усвојених закона, и даље радимо на реформи правосудног система, да бисмо знали да ће закони заиста и бити примењени.
Процес приватизације се наставља. Заправо, Влада је одлучила да убрза темпо приватизације до краја године. Страни инвеститори вероватно ће бити заинтересовани за велика предузећа, која су тренутно у процесу реструктурирања, а која ће се у блиској будућности укључити у процес приватизације.
Два највећа економска проблема са којима се тренутно суочавамо јесу ниска продуктивност и неконкурентност домаћих производа, као и спољнотрговински и буџетски дефицит.
За оба ова проблема, стране инвестиције су део решења и ми ћемо, као Влада, настојати да створимо стимулативну климу за стране улагаче.
Сада бих желео да нагласим неколико важних тачака, које истински представљају велики подстицај за Ваше инвестирање у Србији. Прво, порез на добит умањен је за 10 одсто и сада је најнижи у Европи. Укинули смо, такође, порез на плате, што је велика олакшица за послодавце. Друго, желео бих да Вас подсетим на то да је Србија земља у средишту зоне слободне трговине, јер су уговори о слободној трговини потписани са свим државама региона, а једина је држава ван Заједнице независних држава која има Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом. Будући постављена на два кључна европска коридора, Србија је логичан избор за Ваш регионални центар. Коначно, образована и, у односу на европске параметре, веома конкурентна радна снага, наша је главна предност када компанија одлучује где ће инвестирати.
Високо на листи Владиних приоритета јесте и побољшање економских односа са суседним земљама. Чврсто верујемо у то да бољи односи у региону мењају читаву слику о њему, као и да сарадња, трговина и проток капитала у региону имају три подједнако важна позитивна резултата:
Прво, предности и добит коју трговинска и економска сарадња доносе;
Друго, побољшавају се и неекономски односи и јача осећај стабилности и безбедности у региону;
Треће, страни инвеститори имају прилику да на нас гледају из друге, повољније перспективе.
Ако погледамо регион југоисточне Европе, примећујемо да конфронтација уступа место економској сарадњи. Тамо где су некада биле линије раздвајања, сада се граде мостови. Процес је започео. Ускоро се сви можемо надати томе да ћемо искористити предности новоуспостављене Зоне слободне трговине у југоисточној Европи. Смањење царина у трговини међу земљама биће од користи и произвођачима и потрошачима у овој трговинској области. Подједнако важна, међутим, јесте и чињеница да се сада и на нас гледа као на заједничко тржиште које обухвата више од 50 милиона људи, уместо групе малих, међусобно издељених тржишта. Коначно, значајна је и чињеница да се интеграција региона одвија у оквиру заједничке европске перспективе.
Дозволите ми да завршим тако што ћу поновити да су Србији потребни модернизација, функционалне демократске структуре и институције, поштовање владавине права и пуна економска интеграција у светску привреду", закључио је Коштуница на редовном месечном састанку Америчке привредне коморе у СЦГ који је одржан у хотелу Хајат у Београду.
Председник Владе Републике Србије је, одговарајући на питања учесника данашњег састанка, најавио да би ускоро у скупштинској процедури требало да се нађе и Предлог закона о раду. Он је подсетио на то да је у току јавна расправа о предлогу овог законског решења, као и да се очекује отворена расправа на седници Владе, али је изразио уверење да предложени закон неће одвратити стране инвеститоре.
Реч је о радној верзији закона и посао није завршен, рекао је Коштуница и нагласио да ће и поред већ одржаних расправа, неке одредбе овог закона бити предмет даље дебате. Треба пронаћи компромис којим ће се, с једне стране заштитити интереси страних улагача, а с друге стране, имајући у виду социјално стање у Србији, и интереси радника, истакао је премијер. Он је додао да ће се свакако тежити проналажењу најбољег решења, које неће имати негативан утицај на будућа улагања у Србију.
Говорећи о пословном амбијенту у Републици, Коштуница је нагласио да су Влада и Скупштина усвојиле већину системских закона, али да је потребно донети још неке који ће додатно мотивисати стране инвеститоре, како оне који су већ присутни у нашој земљи, тако и оне који планирају да дођу. Наша намера и намера Владе коју предводим јесте да направимо добру основу за страна улагања, рекао је Коштуница и додао да Влада чини све како би створила добар пословни амбијент за домаће и за стране инвеститоре.
Коштуница је истакао да је упознат с тим да неке стране компаније из области промета и производње дувана имају замерке на Закон о дувану, који је означио као један од важнијих системских закона, и навео да ће се из тог разлога Влада залагати за то да се он прилагоди искуствима развијених земаља.
Говорећи о закону о заштити интелектуалне својине, Коштуница је указао на то да је то један од закона који на нивоу државне заједнице није у потпуности усклађен са законом Србије, уз напомену да је то један од проблема који се свакако мора и може решити.
Коштуница је навео неколико разлога због којих су Србија и државна заједница посебно интересантне страним инвеститорима, а то су пре свега могућности домаће економије, високообразована и стручна радна снага, као и специфичан географски положај. Србија и Црна Гора морала је да укаже на неке предности у свом развоју како би показала своју отвореност према западном тржишту, и то оне предности које земље у окружењу, укључујући Румунију и Бугарску немају. Предност је наш географски положај пошто кроз нашу земљу пролазе важни европски коридори, који су нешто што ће, сигуран сам, привући пажњу страних инвеститора, истакао је премијер.
Председник Владе оценио је да је Америчка привредна комора дала велики допринос развоју и напредовању економских односа две земље. Он је закључио да је Србија добро и безбедно место за живот, а посебно безбедно и изазовно за инвестирање у чему чланови Америчке коморе играју велику улогу, и изразио уверење да ће тако бити и у будућности.
Процес приватизације се наставља. Заправо, Влада је одлучила да убрза темпо приватизације до краја године. Страни инвеститори вероватно ће бити заинтересовани за велика предузећа, која су тренутно у процесу реструктурирања, а која ће се у блиској будућности укључити у процес приватизације.
Два највећа економска проблема са којима се тренутно суочавамо јесу ниска продуктивност и неконкурентност домаћих производа, као и спољнотрговински и буџетски дефицит.
За оба ова проблема, стране инвестиције су део решења и ми ћемо, као Влада, настојати да створимо стимулативну климу за стране улагаче.
Сада бих желео да нагласим неколико важних тачака, које истински представљају велики подстицај за Ваше инвестирање у Србији. Прво, порез на добит умањен је за 10 одсто и сада је најнижи у Европи. Укинули смо, такође, порез на плате, што је велика олакшица за послодавце. Друго, желео бих да Вас подсетим на то да је Србија земља у средишту зоне слободне трговине, јер су уговори о слободној трговини потписани са свим државама региона, а једина је држава ван Заједнице независних држава која има Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом. Будући постављена на два кључна европска коридора, Србија је логичан избор за Ваш регионални центар. Коначно, образована и, у односу на европске параметре, веома конкурентна радна снага, наша је главна предност када компанија одлучује где ће инвестирати.
Високо на листи Владиних приоритета јесте и побољшање економских односа са суседним земљама. Чврсто верујемо у то да бољи односи у региону мењају читаву слику о њему, као и да сарадња, трговина и проток капитала у региону имају три подједнако важна позитивна резултата:
Прво, предности и добит коју трговинска и економска сарадња доносе;
Друго, побољшавају се и неекономски односи и јача осећај стабилности и безбедности у региону;
Треће, страни инвеститори имају прилику да на нас гледају из друге, повољније перспективе.
Ако погледамо регион југоисточне Европе, примећујемо да конфронтација уступа место економској сарадњи. Тамо где су некада биле линије раздвајања, сада се граде мостови. Процес је започео. Ускоро се сви можемо надати томе да ћемо искористити предности новоуспостављене Зоне слободне трговине у југоисточној Европи. Смањење царина у трговини међу земљама биће од користи и произвођачима и потрошачима у овој трговинској области. Подједнако важна, међутим, јесте и чињеница да се сада и на нас гледа као на заједничко тржиште које обухвата више од 50 милиона људи, уместо групе малих, међусобно издељених тржишта. Коначно, значајна је и чињеница да се интеграција региона одвија у оквиру заједничке европске перспективе.
Дозволите ми да завршим тако што ћу поновити да су Србији потребни модернизација, функционалне демократске структуре и институције, поштовање владавине права и пуна економска интеграција у светску привреду", закључио је Коштуница на редовном месечном састанку Америчке привредне коморе у СЦГ који је одржан у хотелу Хајат у Београду.
Председник Владе Републике Србије је, одговарајући на питања учесника данашњег састанка, најавио да би ускоро у скупштинској процедури требало да се нађе и Предлог закона о раду. Он је подсетио на то да је у току јавна расправа о предлогу овог законског решења, као и да се очекује отворена расправа на седници Владе, али је изразио уверење да предложени закон неће одвратити стране инвеститоре.
Реч је о радној верзији закона и посао није завршен, рекао је Коштуница и нагласио да ће и поред већ одржаних расправа, неке одредбе овог закона бити предмет даље дебате. Треба пронаћи компромис којим ће се, с једне стране заштитити интереси страних улагача, а с друге стране, имајући у виду социјално стање у Србији, и интереси радника, истакао је премијер. Он је додао да ће се свакако тежити проналажењу најбољег решења, које неће имати негативан утицај на будућа улагања у Србију.
Говорећи о пословном амбијенту у Републици, Коштуница је нагласио да су Влада и Скупштина усвојиле већину системских закона, али да је потребно донети још неке који ће додатно мотивисати стране инвеститоре, како оне који су већ присутни у нашој земљи, тако и оне који планирају да дођу. Наша намера и намера Владе коју предводим јесте да направимо добру основу за страна улагања, рекао је Коштуница и додао да Влада чини све како би створила добар пословни амбијент за домаће и за стране инвеститоре.
Коштуница је истакао да је упознат с тим да неке стране компаније из области промета и производње дувана имају замерке на Закон о дувану, који је означио као један од важнијих системских закона, и навео да ће се из тог разлога Влада залагати за то да се он прилагоди искуствима развијених земаља.
Говорећи о закону о заштити интелектуалне својине, Коштуница је указао на то да је то један од закона који на нивоу државне заједнице није у потпуности усклађен са законом Србије, уз напомену да је то један од проблема који се свакако мора и може решити.
Коштуница је навео неколико разлога због којих су Србија и државна заједница посебно интересантне страним инвеститорима, а то су пре свега могућности домаће економије, високообразована и стручна радна снага, као и специфичан географски положај. Србија и Црна Гора морала је да укаже на неке предности у свом развоју како би показала своју отвореност према западном тржишту, и то оне предности које земље у окружењу, укључујући Румунију и Бугарску немају. Предност је наш географски положај пошто кроз нашу земљу пролазе важни европски коридори, који су нешто што ће, сигуран сам, привући пажњу страних инвеститора, истакао је премијер.
Председник Владе оценио је да је Америчка привредна комора дала велики допринос развоју и напредовању економских односа две земље. Он је закључио да је Србија добро и безбедно место за живот, а посебно безбедно и изазовно за инвестирање у чему чланови Америчке коморе играју велику улогу, и изразио уверење да ће тако бити и у будућности.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...