Дулић је на овом дводневном скупу, који организује Савет Европе, говорио о климатским променама и проблемима које оне изазивају у области хране, пијаће воде и снабдевању енергијом, при чему је навео да економска криза пружа јединствену прилику за темељно реструктурирање економије подстицањем "зелене" енергије и отварањем нових радних места.
Он је указао на то да је Министарство животне средине уочило недостатак бриге за животну средину у Србији и навео податак да приближно 40 одсто отпада насталог у домаћинствима заврши на дивљим депонијама, којих према најновијим извештајима инспекције има 4.481.
Према његовим речима, у Србији се годишње одложи приближно 1,24 милиона тона отпада на 164 званично регистроване депоније, али нажалост, у већини случајева то не представља одговарајуће решење.
Ситуација није боља ни са индустријским отпадом, где посебан проблем представља опасан отпад, истакао је министар и навео да решење тих проблема лежи у заједничким акцијама Владе, привреде и грађана.
Дулић је указао на то да се велика уштеда, отварање нових радних места и стварање „зелене индустрије“ може постићи само уколико сви правилно депонују отпад у контејнере и на регистроване депоније како би се започело одвајање и рециклажа отпади које није смеће, већ ресурс.
Он је подсетио на то да је због тога Министарство покренуло широку друштвену кампању "Очистимо Србију“, чији основни циљеви су уклањање дивљих депонија, решавање проблема опасног отпада, унапређење система управљања отпадом, јачање капацитета „зелене“ индустрије и унапређење свести о важности животне средине.
Министар је навео да се у многим земљама у развоју отпад не сматра ресурсом и да се у Србији рециклира свега пет одсто отпада, при чему у земљама ЕУ тај проценат достиже између 60 и 90 одсто.
Према његовим речима, Програм Уједињених нација за животну средину (УНЕП) покренуо је иницијативу којом би се промовисала "зелена" економија, кроз повећање улагања у области као што су чисти извори и управљање отпадом и хемикалијама.
Дулић је навео да наша земља препознаје водећу улогу развијених земаља у примени постојећих и нових политика у области климатских промена и верује да би земље у развоју требало да предузму одговарајуће кораке ка ублажавању последица глобалног загревања.
Министар је подсетио на то да је Србија 2006. године покренула разговоре са земљама у региону југоисточне Европе како би се пронашли модели сарадње у области климатских промена.
Резултат је такозвана Београдска иницијатива о климатским променама, која је усвојена на Министарској конференцији „Животна средина за Европу“ 2007. године у Београду, указао је Дулић.