П:
О:
Читај ми
Успешна реализација програма реинтеграције вишка војног кадра
Београд,
2. јул 2009.
Министар одбране у Влади Републике Србије Драган Шутановац изјавио је данас да је Пројекат Поверилачког фонда за помоћ вишку војног кадра у Републици Србији значајан због реформских процеса у систему одбране и преквалификације вишка војног кадра.
Аутор:
Танјуг
Шутановац је на презентацији о утицају овог пројекта, одржаној у Дому Гарде у Топчидеру, указао на то да је, захваљујући Поверилачком фонду, значајан број бивших припадника система одбране успешно реинтегрисан у цивилни живот без трошкова ангажовања државних органа надлежних за ту проблематику.
Министар је прецизирао да је од 2006. до 2009. године у оквиру тог пројекта утрошено приближно шест милиона евра донаторске помоћи, од чега је 72 одсто уложено као директна помоћ корисницима, при чему је укупан проценат запошљавања у цивилној служби већи од 63 одсто.
Према његовим речима, проблем реинтеграције оних којима је престала служба у оружаним снагама, а посебно професионалних војника, свакако представља важан део реформског процеса и планиране професионализације Војске.
Министар је навео да је, посредно, и буџет Србије имао користи од тих инвестиција јер се у том периоду на име пореза прикупљеног од новозапослених бивших припадника Војске у државну касу слило такође скоро шест милиона евра.
Шутановац је изразио захвалност донаторима, нарочито Норвешкој, на помоћи коју су пружили, и поновио да је решавање питања вишка војног кадра веома значајно у ширем процесу реформе система одбране.
Он је оценио да су искуства прикупљена у спровођењу тог пројекта веома значајна и за друге земље, и додао да би програм могао да буде проширен и на преквалификацију војних у цивилне пилоте, или на послове решавања питања вишка убојних експлозивних средстава.
Амбасадор Краљевине Норвешке Хакон Бланкенборг рекао да је да ова помоћ Србији није имала за сврху било какав утицај на правац и ток реформи, већ да је базирана на потребама и интересима система одбране Србије.
Бланкенборг је истакао да је програм спроведен као подршка Влади Србије и систему одбране и да је у његовом финансирању учествовало 14 држава НАТО, као и чланице Партнерства за мир Аустрија и Финска.
Он је објаснио да је Програм преквалификације вишка војног кадра успостављен као помоћ Поверилачког фонда НАТО и Партнерства за мир систему одбране Србије, и указао на то да је одређен број земаља донатора имао искуства са сличним транзиционим процесима усмереним ка стварању ефикасног система одбране који је способан да одговори на савремене изазове и претње безбедности.
Заменик шефа Мисије Међународне организације за миграције (ИОМ) за Србију и руководилац Пројекта Поверилачког фонда за помоћ вишку војног кадра у Републици Србији Ђанлука Роко оценио је да је Програм који се примењује у нашој земљи веома добар и примењив и у другим државама региона.
Роко је указао на то да се од сваког евра који је уложен у разне видове помоћи особама које су напустиле војну службу или започеле самосталан посао 1,83 евра враћа у државну касу, што представља и значајну корист за буџет.
Према његовим речима, услуге тог пројекта користило је 4.650 старешина и цивилних лица, у том процесу отворено је 2.247 нових микро и малих предузећа, док су се 382 бивша припадника Војске запослила у већ постојећим предузећима.
Презентацији су присуствовали и амбасадори и војни изасланици шеснаест земаља донатора, као и амбасада земаља које су заинтересоване за искуства Србије у процесу реформе система одбране.
Министар је прецизирао да је од 2006. до 2009. године у оквиру тог пројекта утрошено приближно шест милиона евра донаторске помоћи, од чега је 72 одсто уложено као директна помоћ корисницима, при чему је укупан проценат запошљавања у цивилној служби већи од 63 одсто.
Према његовим речима, проблем реинтеграције оних којима је престала служба у оружаним снагама, а посебно професионалних војника, свакако представља важан део реформског процеса и планиране професионализације Војске.
Министар је навео да је, посредно, и буџет Србије имао користи од тих инвестиција јер се у том периоду на име пореза прикупљеног од новозапослених бивших припадника Војске у државну касу слило такође скоро шест милиона евра.
Шутановац је изразио захвалност донаторима, нарочито Норвешкој, на помоћи коју су пружили, и поновио да је решавање питања вишка војног кадра веома значајно у ширем процесу реформе система одбране.
Он је оценио да су искуства прикупљена у спровођењу тог пројекта веома значајна и за друге земље, и додао да би програм могао да буде проширен и на преквалификацију војних у цивилне пилоте, или на послове решавања питања вишка убојних експлозивних средстава.
Амбасадор Краљевине Норвешке Хакон Бланкенборг рекао да је да ова помоћ Србији није имала за сврху било какав утицај на правац и ток реформи, већ да је базирана на потребама и интересима система одбране Србије.
Бланкенборг је истакао да је програм спроведен као подршка Влади Србије и систему одбране и да је у његовом финансирању учествовало 14 држава НАТО, као и чланице Партнерства за мир Аустрија и Финска.
Он је објаснио да је Програм преквалификације вишка војног кадра успостављен као помоћ Поверилачког фонда НАТО и Партнерства за мир систему одбране Србије, и указао на то да је одређен број земаља донатора имао искуства са сличним транзиционим процесима усмереним ка стварању ефикасног система одбране који је способан да одговори на савремене изазове и претње безбедности.
Заменик шефа Мисије Међународне организације за миграције (ИОМ) за Србију и руководилац Пројекта Поверилачког фонда за помоћ вишку војног кадра у Републици Србији Ђанлука Роко оценио је да је Програм који се примењује у нашој земљи веома добар и примењив и у другим државама региона.
Роко је указао на то да се од сваког евра који је уложен у разне видове помоћи особама које су напустиле војну службу или започеле самосталан посао 1,83 евра враћа у државну касу, што представља и значајну корист за буџет.
Према његовим речима, услуге тог пројекта користило је 4.650 старешина и цивилних лица, у том процесу отворено је 2.247 нових микро и малих предузећа, док су се 382 бивша припадника Војске запослила у већ постојећим предузећима.
Презентацији су присуствовали и амбасадори и војни изасланици шеснаест земаља донатора, као и амбасада земаља које су заинтересоване за искуства Србије у процесу реформе система одбране.
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...
-
Београд, 29. април 2024.Тематски кампови за Србе из иностранства у 17 локалних самоуправа
-
Београд/Темишвар, 27. април 2024.Наставак подршке Савезу Срба Румуније у очувању националног...
-
Београд, 26. април 2024.Потписан Уговор за изградњу система за пречишћавање отпадних...
-
Београд, 26. април 2024.Оболелима од ретких болести из Београда уручени ваучери
-
Београд, 26. април 2024.Додељена национална признања из области безбедности и здравља...