П:
О:
Читај ми
Влада испунила обећања дата пољопривредницима
Београд,
14. септембар 2004.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Ивана Дулић-Марковић говорила је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" о проблему пласмана вишкова производа, исплати премија пољопривредницима, резултатима регистрације пољопривредних газдинстава, стратегији пољопривредног развоја и другим темама. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Ивана Дулић-Марковић
Проблем пласмана вишкова производа:
- Познате су ми тврдње да глава више боли кад роди, него кад летина подбаци. Добро је, ипак, што је родило. Приноси су одлични код већине култура, а главобоље се јављају због пада цена на светском тржишту, као и у нашем окружењу. У млиновима је ускладиштено око 700.000 тона пшенице, а ових дана требало би да крене и извоз. Премије за пшеницу исплаћују се редовно, и до сада је из буџета у те сврхе издвојено 529 милиона динара.
Разлози досадашњег кашњења исплате премија пољопривредницима:
- Влада испуњава све своје обавезе. Проблем се, међутим, јавља код млинова. Средства су стигла до њих, а они касне са исплатама пољопривредницима. Осим тога, поједини млинови достављају Министарству непотпуну, често и нетачну документацију, која захтева накнадне провере и исправке како би се из буџета исплатило доиста онолико новца колико произвођачима и припада. Било је и доста проблема око спискова за исплату премија за пшеницу. Слично се догађа и код исплата премија за млеко. Право стање не може се видети из овог министарства које је у Београду, већ једино на терену. Провером смо утврдили да инспектори веома ретко контролишу поједине произвођаче, као и да постоје знатне разлике између записаног у уговору, на папиру, и у стварности.
Резултати акције регистрације пољопривредних газдинстава:
- Процењује се да у Србији има приближно 700.000 газдинстава, од чега је регистровано 45.000, и она директно и без проблема примају премије. Регистрација пољопривредника и прецизна база података су и предуслов за даље инвестиције у овој области, као и за одобравање повољних банкарских кредита. Понудили смо банкама добре услове да би кренуле у села, али изгледа не и довољан профит, тако да је од 28 банака са којима смо потписали уговоре за одобравање дугорочних кредита пољопривредницима, само четири- пет наставило и конкретно да ради. Банкари траже сигурне инструменте за обезбеђивање гаранција за кредите, и због тога је регистрација газдинстава изузетно важна. Нећемо одустати од те акције.
Пољопривреда као механизам за очување социјалног мира у друштву:
- Пољопривреда јесте и једна врста таквог механизма, међутим, она би превасходно требало да буде занимање које доноси добит. Уколико желимо да се уклопимо у политику и правила Европске уније, онда морамо имати јасну и прецизну стратегију и у овој области. То је огроман посао и већ су донети одређени закони. Да бисмо конкурисали код ЕУ за средства у износу од 100 до 150 милиона евра намењена за развој пољопривреде, морамо, поред прецизних програма, обезбедити и увид у трошење и контролу сваког евра. Значи, морамо изградити и чврст систем одговорности да би инвестиције кренуле тамо где постоје конкретни и профитабилни програми.
Стратегија пољопривредног развоја:
- У Србији се увелико ради на основној стратегији пољопривредног развоја и она би требало да буде завршена у октобру, и то у складу са европским стандардима. Та стратегија подразумева, поред осталог, књигу биланса, анализе по секторима, ниво конкурентности за већину производа, мере за унапређење села и слично. Познато је да нашим произвођачима недостаје систем тржишних информација о ценама и производњи у окружењу у Европи. То значи да ће се морати производити по мери тржишта, а не по мери газдинства и онда очекивати заштиту од државе.
О критикама да држава претераном либерализацијом увоза недовољно штити домаће произвођаче:
- Већи проблем од тога јесте то што наша пољопривреда није довољно конкурентна, а уз то тржиште је премало за производњу коју имамо. Наравно, штитимо домаћу производњу, али до одређене границе. Не вреди сва заштита, ако нисмо довољно продуктивни и ефикаснији од конкуренције.
Обећања дата пољопривредницима:
- Влада је испунила обећања која су дата пољопривредницима. До 1. августа ове године одобрено је 28.000 краткорочних зајмова у износу од 1,7 милијарди динара, као и 81 дугорочни кредит. Потребе пољопривредника су, наравно, знатно веће. Међутим, новца у буџету нема за све заинтересоване. Зато и тежимо ка томе да се пољопривредна газдинства региструју да би се тачно знало ко су произвођачи и шта производе. На тај начин и они би брже и лакше долазили до повољних кредита. Могли би да отворе наменске рачуне у банкама, као и да од њих затраже средства неопходна за развој пољопривреде.
- Познате су ми тврдње да глава више боли кад роди, него кад летина подбаци. Добро је, ипак, што је родило. Приноси су одлични код већине култура, а главобоље се јављају због пада цена на светском тржишту, као и у нашем окружењу. У млиновима је ускладиштено око 700.000 тона пшенице, а ових дана требало би да крене и извоз. Премије за пшеницу исплаћују се редовно, и до сада је из буџета у те сврхе издвојено 529 милиона динара.
Разлози досадашњег кашњења исплате премија пољопривредницима:
- Влада испуњава све своје обавезе. Проблем се, међутим, јавља код млинова. Средства су стигла до њих, а они касне са исплатама пољопривредницима. Осим тога, поједини млинови достављају Министарству непотпуну, често и нетачну документацију, која захтева накнадне провере и исправке како би се из буџета исплатило доиста онолико новца колико произвођачима и припада. Било је и доста проблема око спискова за исплату премија за пшеницу. Слично се догађа и код исплата премија за млеко. Право стање не може се видети из овог министарства које је у Београду, већ једино на терену. Провером смо утврдили да инспектори веома ретко контролишу поједине произвођаче, као и да постоје знатне разлике између записаног у уговору, на папиру, и у стварности.
Резултати акције регистрације пољопривредних газдинстава:
- Процењује се да у Србији има приближно 700.000 газдинстава, од чега је регистровано 45.000, и она директно и без проблема примају премије. Регистрација пољопривредника и прецизна база података су и предуслов за даље инвестиције у овој области, као и за одобравање повољних банкарских кредита. Понудили смо банкама добре услове да би кренуле у села, али изгледа не и довољан профит, тако да је од 28 банака са којима смо потписали уговоре за одобравање дугорочних кредита пољопривредницима, само четири- пет наставило и конкретно да ради. Банкари траже сигурне инструменте за обезбеђивање гаранција за кредите, и због тога је регистрација газдинстава изузетно важна. Нећемо одустати од те акције.
Пољопривреда као механизам за очување социјалног мира у друштву:
- Пољопривреда јесте и једна врста таквог механизма, међутим, она би превасходно требало да буде занимање које доноси добит. Уколико желимо да се уклопимо у политику и правила Европске уније, онда морамо имати јасну и прецизну стратегију и у овој области. То је огроман посао и већ су донети одређени закони. Да бисмо конкурисали код ЕУ за средства у износу од 100 до 150 милиона евра намењена за развој пољопривреде, морамо, поред прецизних програма, обезбедити и увид у трошење и контролу сваког евра. Значи, морамо изградити и чврст систем одговорности да би инвестиције кренуле тамо где постоје конкретни и профитабилни програми.
Стратегија пољопривредног развоја:
- У Србији се увелико ради на основној стратегији пољопривредног развоја и она би требало да буде завршена у октобру, и то у складу са европским стандардима. Та стратегија подразумева, поред осталог, књигу биланса, анализе по секторима, ниво конкурентности за већину производа, мере за унапређење села и слично. Познато је да нашим произвођачима недостаје систем тржишних информација о ценама и производњи у окружењу у Европи. То значи да ће се морати производити по мери тржишта, а не по мери газдинства и онда очекивати заштиту од државе.
О критикама да држава претераном либерализацијом увоза недовољно штити домаће произвођаче:
- Већи проблем од тога јесте то што наша пољопривреда није довољно конкурентна, а уз то тржиште је премало за производњу коју имамо. Наравно, штитимо домаћу производњу, али до одређене границе. Не вреди сва заштита, ако нисмо довољно продуктивни и ефикаснији од конкуренције.
Обећања дата пољопривредницима:
- Влада је испунила обећања која су дата пољопривредницима. До 1. августа ове године одобрено је 28.000 краткорочних зајмова у износу од 1,7 милијарди динара, као и 81 дугорочни кредит. Потребе пољопривредника су, наравно, знатно веће. Међутим, новца у буџету нема за све заинтересоване. Зато и тежимо ка томе да се пољопривредна газдинства региструју да би се тачно знало ко су произвођачи и шта производе. На тај начин и они би брже и лакше долазили до повољних кредита. Могли би да отворе наменске рачуне у банкама, као и да од њих затраже средства неопходна за развој пољопривреде.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи