Драгин је у изјави за агенцију Танјуг указао на то да обилне падавине забележене крајем јуна, којих се не сећају ни најстарији агрономи, неће добро утицати на домаће усеве.
Он је навео да ће према оценама стручњака због количине падавина квалитет пожњевене пшенице можда бити различит, због чега ће жито високог квалитета имати и високу цену, док ће цена зрна лошијег квалитета, такозваног "сточног" жита, остати на садашњем, ниском нивоу.
Министар је изразио забринутост због изузетно високе влажности дела рода, који услед неповољних временских прилика не може да се осуши на прихватљивих 17 одсто влаге, колико је потребно за жетву.
Пшеница је до сада пожњевена са приближно пет одсто површина, рекао је Драгин и навео да је том житарицом прошле године засејано око 600.000 хектара.
Када је реч о овогодишњој откупној цени пшенице, министар је објаснио да ту цену одређује тржиште и да Влада Србије и Министарство пољопривреде не могу да утичу на њу, али да могу да делују да откуп буде регуларан.
Према његовим речима, Министарство пољопривреде је на свим откупним местима поставило инспекцију која контролише регуларност откупа.
Робне резерве ће и ове године, и поред тешке економске ситуације, интервенисати за најугроженије – мале пољопривреднике, тако што ће
откупити укупно приближно 65.000 тона пшенице, односно од 20 до 100 тона пшенице по произвођачу преко Продуктне берзе по цени од 13 динара по килограму, указао је Драгин.
Као меру помоћи произвођачима пшенице, он је навео постизање договора Министарства пољопривреде са дистрибутерима и произвођачима механизације о увођењу делимичне натуралне продаје механизације, пре свега трактора.
Драгин је истакао да ће на тај начин пољопривредницима бити омогућено да 50 одсто трактора плате у житу за које ће им бити понуђена цена за три динара виша од тржишне цене тог дана.
Драгин је истакао да је, уз велике напоре, покренут и систем јавних складишта, па сада већ постоји више складишта у систему у којима ће моћи да буде складиштено више од 200.000 тона жита, и навео да ће произвођачи на основу потврде о складиштењу моћи да узму краткорочне кредите за отпочињање нове производње.
Према његовим речима, Закон о јавним складиштима донеће револуцију на тржишту пољопривредних производа јер ће пољопривредник први пут бити независан од организатора производње.
Министар је рекао да преостаје да се сва складишта у Србији прилагоде систему који захтева ЕУ, и изразио наду да ће до јесење жетве, односно до бербе кукуруза, бити још више складишних капацитета.