П:
О:
Читај ми
Стратешки циљ Србије улазак у породицу модерних европских земаља
Нови Сад,
19. јун 2009.
Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић истакао је данас у обраћању учесницима 16. самита шефова држава централне Европе у Новом Саду да је стратешки циљ Србије улазак у породицу модерних европских земаља, убрзање процеса европских интеграција, као и спровођење реформи неопходних како би се правни поредак и привредни систем наше земље приближили стандардима ЕУ.
Аутор:
Фонет
Цветковић је на овом скупу под називом „3Е изазов: економија, енергија и проширење ЕУ", који се од 18. до 21. јуна одржава у Новом Саду, нагласио да Влада Србије сматра да су пут реформи и интеграција најбоља гаранција трајног мира и просперитета у овом делу Европе, што је истински интерес свих нас.
Званични сајт Владе преноси говор председника Владе Србије у целини.
"Уважене екселенције,
Част ми је и изузетно задовољство да Вас поздравим у име Владе Републике Србије. Данашњи скуп највиших званичника земаља Централне Европе одражава заједничко опредељење за развој добросуседских односа и регионалне сарадње. Користим прилику да још једном потврдим да је стратешки циљ Републике Србије улазак у породицу модерних европских земаља, убрзање процеса европских интеграција, као и спровођење реформи неопходних како би се правни поредак и привредни систем Србије приближили стандардима ЕУ. Влада Републике Србије сматра да су пут реформи и интеграција најбоља гаранција трајног мира и просперитета у овом делу Европе, што је, истински интерес свих нас. Зато дубоко верујемо да је сваки напор у правцу јачања регионалне сарадње и партнерства инвестиција у нашу заједничку европску будућност.
Имајући у виду да су у данашњем глобализованом свету националне економије чврсто повезане, те да потреси у једном делу светске економије неминовно производе последице и у њеним другим деловима, неопходно је наше удружено деловање засновано на принципима регионалне солидарности и партнерства како бисмо превладали актуелне изазове које доноси светска економска и финансијска криза.
С обзиром на то да у постојећим околностима ниједна земља не може да делује изоловано, потребно је осим мера које се предузимају на националном плану, озбиљно размотрити могућности реализације приоритетних пројеката од регионалног значаја, за чије остваривање ће бити потребна и подршка међународних финансијских институција. Улагања у инфраструктуру посебно у путне, речне и железничке коридоре, као и улагања у циљу унапређења енергетске ефикасности и постизања регионалне енергетске безбедности у том погледу имају приоритетни значај.
У време финансијске кризе инвестиције у инфраструктуру су веома важне јер представљају платформу за раст запослености, одржив економски развој и опоравак. Сходно томе, повећање инвестиција, укључујући и инвестиције у велике инфраструктурне пројекте, пре свега у домену транспорта, представља један од кључних циљева економског програма Владе Републике Србије. У овој години отпочели смо обимне инфраструктурне радове на паневропском Коридору 10. Укупна вредност инвестиције износи око 1,65 милијарди евра и биће реализована средствима које ће одобрити Светска банка, Европска банка за обнову и развој, Европска инвестициона банка, као и средствима Републике Србије. У плану је и реконструкција и модернизација железничке инфраструктуре на Коридору 10, а укупна планирана средства за овакву инвестицију износе око 2 милијарде евра.
Осим транспортне инфраструктуре, покренути су и значајни пројекти у области грађевинарства, телекомуникација и посебно енергетике, с обзиром на то да је један од приоритета Владе Републике Србије изградња енергетских објеката: првенствено изградња две термоелектране на лигнит и једне гасне електране, укупне вредности од око 1,8 милијарди евра, искоришћавање преосталог хидропотенцијала реке Дрине, као и почетак активности на изградњи гасовода „Јужни ток“. Исто тако, предвиђена је и завршетак изградње складишта гаса „Банатски двор“. На овај начин, обезбедиће се сигурност и стабилност у снабдевању енергентима, повећање укупне ефикасности енергетског сектора, као и количине енергије која се добија из обновљивих извора. Такође, Влада Републике Србије посебну пажњу придаје Коридору 7, односно реци Дунав која представља важан мост сарадње међу земљама кроз које протиче.
Основни принципи на којима је Влада Републике Србије дефинисала мере у циљу превазилажења негативних ефеката економске кризе су јединство, солидарност и континуитет. Уверен сам да афирмација ових принципа и на регионалном плану може у великој мери да допринесе превладавању економских проблема са којима се сви, у мањој или већој мери, суочавамо. У циљу ублажавање ефеката светске економске и финансијске кризе, Влада Србије је усвојила сет мера којима се повећава ликвидност реалног сектора и смањују трошкови кредитирања, како би се очувала конкурентност националне привреде, уз максимално очување постојећег нивоа запослености. Финансијска подршка из домаћих извора износиће око две милијарде евра, док је из иностраних извора за кредитирање привреде обезбеђено око 480 милиона евра. Влада Србије ће деловати тако да обезбеди макроекономску стабилност и одржи привредну активност земље, а у прилог томе говори и податак да смо прва земља у региону која је склопила аранжман са ММФ.
Сматрамо да је развој економске сарадње кључни предуслов за превазилажење кризе, за шта је добар пример Споразум о слободној трговини у региону ЈИЕ (ЦЕФТА) са тржиштем од око 30 милиона људи, чија је реализација показала да сарадњом могу да се остваре значајни резултати. У том смислу је актуелна економска криза заједнички изазов, али и прилика да се у пракси покажу преимућства регионалне сарадње и повезивања.
На крају, пожелео бих вам пријатан боравак у Србији и уверен сам да ћемо и убудуће неговати и продубљивати међусобну сарадњу", наводи се у говору председника Владе Србије.
Званични сајт Владе преноси говор председника Владе Србије у целини.
"Уважене екселенције,
Част ми је и изузетно задовољство да Вас поздравим у име Владе Републике Србије. Данашњи скуп највиших званичника земаља Централне Европе одражава заједничко опредељење за развој добросуседских односа и регионалне сарадње. Користим прилику да још једном потврдим да је стратешки циљ Републике Србије улазак у породицу модерних европских земаља, убрзање процеса европских интеграција, као и спровођење реформи неопходних како би се правни поредак и привредни систем Србије приближили стандардима ЕУ. Влада Републике Србије сматра да су пут реформи и интеграција најбоља гаранција трајног мира и просперитета у овом делу Европе, што је, истински интерес свих нас. Зато дубоко верујемо да је сваки напор у правцу јачања регионалне сарадње и партнерства инвестиција у нашу заједничку европску будућност.
Имајући у виду да су у данашњем глобализованом свету националне економије чврсто повезане, те да потреси у једном делу светске економије неминовно производе последице и у њеним другим деловима, неопходно је наше удружено деловање засновано на принципима регионалне солидарности и партнерства како бисмо превладали актуелне изазове које доноси светска економска и финансијска криза.
С обзиром на то да у постојећим околностима ниједна земља не може да делује изоловано, потребно је осим мера које се предузимају на националном плану, озбиљно размотрити могућности реализације приоритетних пројеката од регионалног значаја, за чије остваривање ће бити потребна и подршка међународних финансијских институција. Улагања у инфраструктуру посебно у путне, речне и железничке коридоре, као и улагања у циљу унапређења енергетске ефикасности и постизања регионалне енергетске безбедности у том погледу имају приоритетни значај.
У време финансијске кризе инвестиције у инфраструктуру су веома важне јер представљају платформу за раст запослености, одржив економски развој и опоравак. Сходно томе, повећање инвестиција, укључујући и инвестиције у велике инфраструктурне пројекте, пре свега у домену транспорта, представља један од кључних циљева економског програма Владе Републике Србије. У овој години отпочели смо обимне инфраструктурне радове на паневропском Коридору 10. Укупна вредност инвестиције износи око 1,65 милијарди евра и биће реализована средствима које ће одобрити Светска банка, Европска банка за обнову и развој, Европска инвестициона банка, као и средствима Републике Србије. У плану је и реконструкција и модернизација железничке инфраструктуре на Коридору 10, а укупна планирана средства за овакву инвестицију износе око 2 милијарде евра.
Осим транспортне инфраструктуре, покренути су и значајни пројекти у области грађевинарства, телекомуникација и посебно енергетике, с обзиром на то да је један од приоритета Владе Републике Србије изградња енергетских објеката: првенствено изградња две термоелектране на лигнит и једне гасне електране, укупне вредности од око 1,8 милијарди евра, искоришћавање преосталог хидропотенцијала реке Дрине, као и почетак активности на изградњи гасовода „Јужни ток“. Исто тако, предвиђена је и завршетак изградње складишта гаса „Банатски двор“. На овај начин, обезбедиће се сигурност и стабилност у снабдевању енергентима, повећање укупне ефикасности енергетског сектора, као и количине енергије која се добија из обновљивих извора. Такође, Влада Републике Србије посебну пажњу придаје Коридору 7, односно реци Дунав која представља важан мост сарадње међу земљама кроз које протиче.
Основни принципи на којима је Влада Републике Србије дефинисала мере у циљу превазилажења негативних ефеката економске кризе су јединство, солидарност и континуитет. Уверен сам да афирмација ових принципа и на регионалном плану може у великој мери да допринесе превладавању економских проблема са којима се сви, у мањој или већој мери, суочавамо. У циљу ублажавање ефеката светске економске и финансијске кризе, Влада Србије је усвојила сет мера којима се повећава ликвидност реалног сектора и смањују трошкови кредитирања, како би се очувала конкурентност националне привреде, уз максимално очување постојећег нивоа запослености. Финансијска подршка из домаћих извора износиће око две милијарде евра, док је из иностраних извора за кредитирање привреде обезбеђено око 480 милиона евра. Влада Србије ће деловати тако да обезбеди макроекономску стабилност и одржи привредну активност земље, а у прилог томе говори и податак да смо прва земља у региону која је склопила аранжман са ММФ.
Сматрамо да је развој економске сарадње кључни предуслов за превазилажење кризе, за шта је добар пример Споразум о слободној трговини у региону ЈИЕ (ЦЕФТА) са тржиштем од око 30 милиона људи, чија је реализација показала да сарадњом могу да се остваре значајни резултати. У том смислу је актуелна економска криза заједнички изазов, али и прилика да се у пракси покажу преимућства регионалне сарадње и повезивања.
На крају, пожелео бих вам пријатан боравак у Србији и уверен сам да ћемо и убудуће неговати и продубљивати међусобну сарадњу", наводи се у говору председника Владе Србије.
-
Београд, 15. март 2024.Наставак рада на испуњењу препорука ОДИХР-а
-
Београд, 15. март 2024.Значајна сарадња са Мисијом ОЕБС-а и Aмбасадом САД у Београду
-
Београд, 12. март 2024.Брнабић и чланови Владе положили венац на месту убиства Зорана...
-
Београд, 11. март 2024.Председница Владе честитала почетак месеца Рамазана
-
Београд, 9. март 2024.Премијерка разговарала са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ...
-
Београд, 9. март 2024.Брнабић разговарала са представницима ОЕБС-а и ЕУ
-
Београд, 8. март 2024.Продубљивање сарадње са Саветом Европе у бројним областима
-
Београд, 8. март 2024.Привредни раст у јануару премашио очекивања
-
Београд/Букурешт, 7. март 2024.Потврђени добри односи Србије и Грчке
-
Београд/Букурешт, 6. март 2024.Подршка Румуније територијалном интегритету и суверенитету...