П:
О:
Читај ми
Социјални споразум ће дефинисати правце развоја Србије
Београд,
10. септембар 2004.
Министар за рад, запошљавање и социјалну политику у Влади Републике Србије Слободан Лаловић најавио је у интервјуу за данашњи број дневног листа "Данас" да ће синдикатима и послодавцима бити предложено да се из националног дохотка за јавну потрошњу издваја око 40, а за инвестиције и зараде око 60 одсто. Званични сајт Владе Републике Србије преноси овај текст.
Слободан Лаловић
Шта Влада Србије нуди социјалним партнерима својим предлогом социјалног спо разума и шта ће бити са предлогом Савеза самосталних синдиката Србије којим је председник те синдикалне централе Миленко Смиљанић условљавао социјални мир током јесени:
- Владин споразум представља само почетни материјал о којем смо разговарали, а посебан папир који је Миленко Смиљанић у међувремену доставио пре свега се тиче процедуре и технике, а не суштине. Он предлаже благовремено састајање социјалних партнера и начин договарања. На последњем састанку у Министарству са Смиљанићем и председником УГС "Независност" Браниславом Чанком, договорили смо се да папир ШШ инкорпорирамо у Владин споразум, јер он не ремети његову садржину. Овај генерални споразум садржи неколико основних ствари о којима сам и раније говорио. Текст који смо припремили практично дефинише садржај споразума, а сама квантификација биће ствар преговора. Између осталог, предлажемо да се договоримо око другачије расподеле националног дохотка, тако да у периоду од, на пример, четири године постигнемо однос националног дохотка тако да се за јавну потрошњу издвоји око 40, а за инвестиције и зараде приближно 60 одсто. Уколико би се постигао договор, то би био један од важних циљева. Какве су последице такве расподеле националног дохотка и ко ће их највише осетити:
- Када идемо у правцу раста инвестиција, потпуно је јасно да у првом тренутку могу бити угрожене многе друге функције које зовемо потрошњом, а то су, између осталог, здравство, образовање, државна управа, пензије... То је већ једна тачка о којој морамо озбиљно разговарати и преузети одговорност. Када се тако нешто договори, а зна се циљ таквог договора, онда то производи многе практичне последице, као што је, на пример, неопходност приступања битном смањењу оптерећења привреде и то у одређеном временском периоду. То је заправо оно што угрожава ове друге делатности и подразумева смањивање пореза и доприноса. Међутим, истовремено такав договор неминовно би произвео, осим промена у пореској политици и политици доприноса, и потребу за озбиљном реформом појединих јавних служби. Наглашавам да су то паралелни процеси, јер би у супротном један део угрозио онај други. Само из овога што износим може се сагледати природа тог папира, односно споразума који треба да се потпише. Реч је у ствари о једној глобалној и значајној одлуци о правцу развоја српског друштва у наредним годинама, а то је заправо циљ социјалног споразума. Како је понуђеним социјалним споразумом дефинисана политика зарада:
- Предлажемо да се политика зарада у Србији води кроз колективне уговоре и уколико буде тако, онда ћемо као Влада укинути низ уредби којима сад уређујемо зараде у неким областима, па ће се прећи на систем уговарања и преговарања. У суштини социјални споразум треба да пружи одговор на ова кључна питања економско-социјалног развоја Србије у наредном периоду. Дакле, договориће услове, мере, обим и карактер тих промена, а то се увек квантификује на неки начин. Звучи као филозофија, а у суштини је реч о веома суровој квантификацији коју хоћемо да унесемо у социјални споразум. Како сад ствари стоје, није добро. С једне стране, постоји меморандум о буџету и економској политици Владе, али он уопште није довољно конкретан, а са друге, о садржају се нисмо договорили са социјалним партнерима. Прави социјални дијалог и право уважавање партнера јесте пракса да о битним стварима разговарамо. Када ће Влада, синдикати и послодаваци потписати социјални споразум:
- Као и код сваког споразума или уговора, чак и да нема спора око репрезентативности, немогуће је одговорити другачије него изражавањем наде да ћемо га потписати кад се договоримо. Оно што је идеја Министарства и Владе јесте да то буде што пре, али под условом да постигнемо договор. Пребројавање чланства представника рада и капитала:
- У уторак се први пут пребројавало чланство УГС "Независност" и уколико се установи да имају довољан број приступница, та синдикална организација биће друга, после ШШ, која ће добити репрезентативни карактер. Са Асоцијацијом самосталних и независних синдиката постоји други проблем, јер су они већ пребројавани, али је установљено да им недостаје одређени број приступница. Дакле, остало је на Министарству да заузме одређен став и проблем ће бити решен. <В>елику улогу у социјалном дијалогу требало би да има Социјално-економски савет који, међутим, још није формиран. Какав је редослед потеза: репрезентативност, споразум, савет?
- Тренутне активности Министарства које се тичу завршетка утврђивања репрезентативности су активности према формирању Социјално-економског савета. Већ у току следеће недеље, док се закон о социјално-економском савету не усвоји у Скупштини Србије, а очекујемо да се то деси у октобру, направићемо један привремени споразум који ће потписати Влада и репрезентативни социјални партнери. Њиме ће бити конституисан Социјално-економски савет, јер је идеја да се више не чека са законом. Дакле, Савет ће бити основан привременим документом, али ће по усвајању поменутог закона наставити да функционише у складу са њим. Предлог закона о раду прошао је и проверу Међународне организације рада, а најавили сте да предстоји последње усаглашавање са социјалним партнерима. Да ли ће изнете сугестије и предлози измена значајније утицати на коначни текст, чије се усвајање очекује такође у октобру?
- Последња провера текста закона прошла је МОР и лично ми је мило што је из Женеве у уводној напомени закључено да је текст тог предлога много бољи од постојећег закона. Дакле, МОР је дао веома позитивну генералну оцену нашем предлогу закона. Такође, стручњаци МОР-а истакли су веома корисне сугестије и њихов одговор није садржао никаква оспоравања појединих решења. Министарство и Влада уградили су део тих предлога у сада већ последњу верзију текста закона, а следеће недеље заказан је састанак са социјалним партнерима, па ће то практично представљати последње усаглашавање пред слање текста у Владу. Очекујем да ће се у октобру о закону о раду расправљати у парламенту.
Спорна репрезентативност Уније индустријалаца: - Код послодаваца постоји огроман и вишеструк проблем. Наиме, према једним документима која су раније приложена, Удружење индустријалаца и предузетника је приказало своју репрезентативност. Међутим, представници тог удружења су затим повукли ове и доставили друге папире и на тај начин довели под сумњу сопствену репрезентативност. О овом случају веома брзо ћемо одлучити. Други проблем који досад нисмо имали је код Уније послодаваца, јер је руководство организације ушло у озбиљан сукоб, тако да је постало нејасно ко води Унију. Проблеми који постоје код представника капитала у много чему превазилазе домен репрезентативности и утолико су већи него они код синдиката. Због тога постоји озбиљан проблем у функционисању социјалног дијалога и система колективних уговора. Досад нисмо закључили ниједан грански колективни уговор зато што немамо са ким то да урадимо. Руководство Привредне коморе Србије сагласило се да пружи стручну, материјалну и сваку другу подршку како би Унија послодаваца постала озбиљна организација, способна да обавља своју социјалну функцију.
- Владин споразум представља само почетни материјал о којем смо разговарали, а посебан папир који је Миленко Смиљанић у међувремену доставио пре свега се тиче процедуре и технике, а не суштине. Он предлаже благовремено састајање социјалних партнера и начин договарања. На последњем састанку у Министарству са Смиљанићем и председником УГС "Независност" Браниславом Чанком, договорили смо се да папир ШШ инкорпорирамо у Владин споразум, јер он не ремети његову садржину. Овај генерални споразум садржи неколико основних ствари о којима сам и раније говорио. Текст који смо припремили практично дефинише садржај споразума, а сама квантификација биће ствар преговора. Између осталог, предлажемо да се договоримо око другачије расподеле националног дохотка, тако да у периоду од, на пример, четири године постигнемо однос националног дохотка тако да се за јавну потрошњу издвоји око 40, а за инвестиције и зараде приближно 60 одсто. Уколико би се постигао договор, то би био један од важних циљева. Какве су последице такве расподеле националног дохотка и ко ће их највише осетити:
- Када идемо у правцу раста инвестиција, потпуно је јасно да у првом тренутку могу бити угрожене многе друге функције које зовемо потрошњом, а то су, између осталог, здравство, образовање, државна управа, пензије... То је већ једна тачка о којој морамо озбиљно разговарати и преузети одговорност. Када се тако нешто договори, а зна се циљ таквог договора, онда то производи многе практичне последице, као што је, на пример, неопходност приступања битном смањењу оптерећења привреде и то у одређеном временском периоду. То је заправо оно што угрожава ове друге делатности и подразумева смањивање пореза и доприноса. Међутим, истовремено такав договор неминовно би произвео, осим промена у пореској политици и политици доприноса, и потребу за озбиљном реформом појединих јавних служби. Наглашавам да су то паралелни процеси, јер би у супротном један део угрозио онај други. Само из овога што износим може се сагледати природа тог папира, односно споразума који треба да се потпише. Реч је у ствари о једној глобалној и значајној одлуци о правцу развоја српског друштва у наредним годинама, а то је заправо циљ социјалног споразума. Како је понуђеним социјалним споразумом дефинисана политика зарада:
- Предлажемо да се политика зарада у Србији води кроз колективне уговоре и уколико буде тако, онда ћемо као Влада укинути низ уредби којима сад уређујемо зараде у неким областима, па ће се прећи на систем уговарања и преговарања. У суштини социјални споразум треба да пружи одговор на ова кључна питања економско-социјалног развоја Србије у наредном периоду. Дакле, договориће услове, мере, обим и карактер тих промена, а то се увек квантификује на неки начин. Звучи као филозофија, а у суштини је реч о веома суровој квантификацији коју хоћемо да унесемо у социјални споразум. Како сад ствари стоје, није добро. С једне стране, постоји меморандум о буџету и економској политици Владе, али он уопште није довољно конкретан, а са друге, о садржају се нисмо договорили са социјалним партнерима. Прави социјални дијалог и право уважавање партнера јесте пракса да о битним стварима разговарамо. Када ће Влада, синдикати и послодаваци потписати социјални споразум:
- Као и код сваког споразума или уговора, чак и да нема спора око репрезентативности, немогуће је одговорити другачије него изражавањем наде да ћемо га потписати кад се договоримо. Оно што је идеја Министарства и Владе јесте да то буде што пре, али под условом да постигнемо договор. Пребројавање чланства представника рада и капитала:
- У уторак се први пут пребројавало чланство УГС "Независност" и уколико се установи да имају довољан број приступница, та синдикална организација биће друга, после ШШ, која ће добити репрезентативни карактер. Са Асоцијацијом самосталних и независних синдиката постоји други проблем, јер су они већ пребројавани, али је установљено да им недостаје одређени број приступница. Дакле, остало је на Министарству да заузме одређен став и проблем ће бити решен. <В>елику улогу у социјалном дијалогу требало би да има Социјално-економски савет који, међутим, још није формиран. Какав је редослед потеза: репрезентативност, споразум, савет?
- Тренутне активности Министарства које се тичу завршетка утврђивања репрезентативности су активности према формирању Социјално-економског савета. Већ у току следеће недеље, док се закон о социјално-економском савету не усвоји у Скупштини Србије, а очекујемо да се то деси у октобру, направићемо један привремени споразум који ће потписати Влада и репрезентативни социјални партнери. Њиме ће бити конституисан Социјално-економски савет, јер је идеја да се више не чека са законом. Дакле, Савет ће бити основан привременим документом, али ће по усвајању поменутог закона наставити да функционише у складу са њим. Предлог закона о раду прошао је и проверу Међународне организације рада, а најавили сте да предстоји последње усаглашавање са социјалним партнерима. Да ли ће изнете сугестије и предлози измена значајније утицати на коначни текст, чије се усвајање очекује такође у октобру?
- Последња провера текста закона прошла је МОР и лично ми је мило што је из Женеве у уводној напомени закључено да је текст тог предлога много бољи од постојећег закона. Дакле, МОР је дао веома позитивну генералну оцену нашем предлогу закона. Такође, стручњаци МОР-а истакли су веома корисне сугестије и њихов одговор није садржао никаква оспоравања појединих решења. Министарство и Влада уградили су део тих предлога у сада већ последњу верзију текста закона, а следеће недеље заказан је састанак са социјалним партнерима, па ће то практично представљати последње усаглашавање пред слање текста у Владу. Очекујем да ће се у октобру о закону о раду расправљати у парламенту.
Спорна репрезентативност Уније индустријалаца: - Код послодаваца постоји огроман и вишеструк проблем. Наиме, према једним документима која су раније приложена, Удружење индустријалаца и предузетника је приказало своју репрезентативност. Међутим, представници тог удружења су затим повукли ове и доставили друге папире и на тај начин довели под сумњу сопствену репрезентативност. О овом случају веома брзо ћемо одлучити. Други проблем који досад нисмо имали је код Уније послодаваца, јер је руководство организације ушло у озбиљан сукоб, тако да је постало нејасно ко води Унију. Проблеми који постоје код представника капитала у много чему превазилазе домен репрезентативности и утолико су већи него они код синдиката. Због тога постоји озбиљан проблем у функционисању социјалног дијалога и система колективних уговора. Досад нисмо закључили ниједан грански колективни уговор зато што немамо са ким то да урадимо. Руководство Привредне коморе Србије сагласило се да пружи стручну, материјалну и сваку другу подршку како би Унија послодаваца постала озбиљна организација, способна да обавља своју социјалну функцију.
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација
-
Београд, 28. јул 2023.Србија земља са стабилном и одговорном економском политиком
-
Београд, 9. јул 2023.Ускоро нова законска решења за помоћ породицама са децом
-
Београд, 7. јун 2023.Циљ реформи у ЕПС-у бољи услови за све запослене
-
Београд, 14. април 2023.Велико интересовање родитеља за упис деце у вртиће путем услуге...
-
Београд, 12. април 2023.Добри економски резултати Србије упркос кризи